Кућа Његошева
Путујемо ка Цетињу на дан када Скупштина Црне Горе треба да верификује и изгласа улазак у НАТО пакт. Скупштина је нелегитимна, изабрани посланици су продукт ткз. државног удара и нерегуларних избора. Међутим то не смета премијеру без кворума, особи без лица и наличја, удбашу и вођи мојковачког клана да организује гласање. Посланици који учествују у овом срамном акту нијесу изабрани вољом грађана већ вољом криминалне организације ДПС која себе назива партијом.
Предсједник те партије, симбола издаје народа и државе Црне Горе нема политичку функцију. Сплеткарош, мутикаша, слуга западних амбасада још од времена бомбардовања и велеиздајник је предсједник Кошаркашког савеза Црне Горе. Предсједник је и ове политичке организације али то није витална државна функција. За себе каже да је главни архитекта овога великог пројекта за који сви слободноумни људи мисле да је велика издаја. Јавно признаје да је издајник. Некоме то не би било лако без обзира колико био притиснут од највећих сила запада али њему који се Бога не боји и људи не стиди то је рутина. Исто као што му је рутина да износи гнусне лажи о ткз државном удару преко свога пиона и послушника Миливоја Катнића. Замислите у свечаној сали се налази и Миливоје Катнић и Дарко Пајовић, да случајно ниједан издајник националних интереса Црне Горе тај дан не остане вани. Путујемо од Котора, преко Тројице, јер је Цетиње опкољено Црном легијом Душка Марковића и Веселина Вељовића. Све специјалне и интервентне јединице су тог дана на и у околини Цетиња. Задатак им је да смање број људи који се противе оваквој одлуци и да обезбједе сигурност за 46 посланика који ће најцрњим словима бити уписани као ткз скупштинска већина. Пролазимо кроз Његуше. Прелијеп крајолик, бајковит, окружен планинама, подсјећа на нешто што само Божија рука може створити. Божија створила да би људска уништавала. Ничу велике мермерне куће и виле по Његушима, које коштају ко зна колико а кућа у којој је рођен Раде Томов је нереновирана и запуштена.
Музеј је донекле очуван а друга кућа коју је држава вратила принцу Петровићу за кога не знамо ни је ли принц ни је ли Петровић само што не падне. Туга и бијес обузимају свакога ко то види. Најнеупадљивија кућа на Његушима је она у којој се највећи родио. Знам ја да је она највећа у духовном смислу и да сија божанским сјајем али се не мирим са односом државе према светитељу. Смета оваквој држави и оваквој скупштини Ловћенски тајновидац јер их свака његова ријеч подсјећа да су Срби. Смета им свети владика јер од њега не могу сакрити бруку и грјех који чине. Најволији би они да му кућу са црном земљом поравне. Они су потомци оних који му мртвом нијесу дали мира. Док је Његош био жив на овоме свијету нико му ништа није могао. А онда кад се преселио у Царство небеско и кренуо да одмори у капелици на Ловћену, нијесу му дали.
Пребацили су га у маузолеј ђе њему није мјесто. Мада, како му се дивила сва отоманска империја и сав свијет тако је и код Бога брзо мјесто нашао. Устао је и отишао код својих Спартанаца. Тако је Његош некад звао Црногорце. Отишао је код свог стрица Светог Петра и код Светог цара српског Лазара. Код Милоша Обилића, Карађорђа, Светог Саве и свих српских витезова и јунака да са неба онако велики посматра нас мале и ништавне. Да гледа како се српски спартанци претварају у дукљанске лезилебовиће. Да гледа нас који му кућу не чувамо, који Косовски завјет погазисмо и који као олињали пси и лисице само гледамо како ћемо прећи из једнога у други дан. Тебе су свети владико Црногорци издали. Издали су све оно што си им у аманет оставио. Ти знаш али да ти и ја кажем да су из твоје Биљарде на Цетињу јурнули ка српској застави. Ти знаш али да ти кажем да су клетву твог светог стрица погазили и издали Русију. Ти знаш али да ти кажем, немам коме до теби и Богу. Ти знаш али да ти кажем да су ови Цетињани који су везали америчку заставу и твој алај барјак превазишли оне који су Пирција Биролија цвијећем дочекали. Ти знаш али да ти кажем свети, једини и највећи да је Црна Гора нестала. Остао је Монтенегро. Ти знаш лучо и огледало српско, да издаја нема границе, али је највећа воља твоја и снага Божија. Они који тебе називају геноцидним неће нам дијелити лекције о патриотизму. Они који су проказани и јадни разапињу тебе и свету српску лозу Петровића а ти им дај по заслузи за ово што чине. Нас који не можемо ово да трпимо и који смо спремни на отпор узми у своју заштиту. Помоли се Богу за нас и дај нам снаге пресвети владико да устанемо из овога јада и пораза. Дај нам храбрости која нам највише недостаје да се боримо против окупатора. Моле те твоја грешна и понижена чеда.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Udbaške tranje i Aco iz Župe i Coelsus („Coitus“)!
Na sta je Njegos spao da ga zastupa sluga i ulizica aco iz zupe.
Tranja udbaska ili Beciceva.Cu Aco iz Zupe?
Пољубиш ме у дупе
На шта је Његош спао да се њиме баве Војвода Ерке и Аднан Муховић !
A na dobro Boga mi.Samo kad ga takvi kao ti ne brane.Na dobro kad ga Erakovic brani.Erakovic je Petrovic te samim tim ima pravo.
Како да није, када му видиш фацу видиш продуховљени поглед, висину, отменост, исти Његош.
Jesi li gledala ti kad njega?Da ti ja kazem a i ostali kazu da bas lici.Uostalom ima blizu dva metra.Obraza mi lici na Njegosa.
Ili gledao?Dobro vas boli Erakovic udbasi.
Odlicno.Pozdrav i podrska Erke.Zelim vam pobjedu u Herceg Novom.
Okupacija je pocela.Ni prva a ni poslednja.Vazan je otpor.Samo otpor i zajednistvo.Na kraju cemo pobijedit.Nema nam druge.
Bez imalo lazne skromnosti trebas da nastupas Erakovicu.Izrastao si u ubjedljivo najboljeg kolumnistu u Crnoj Gori.Ubjedljivo.I pred tobom je velika politicka karijera.To je vec sad jasno kao dan.Samo napred.
… Ko priznaje, njemu se upola oprašta!
Uz Božju pomoć, takav će lako u cijela jednog čovjeka! … Prije drugih u onoga koji je sebi boljem na ponos.
. Дај нам храбрости која нам највише недостаје да се боримо против окупатора. Моле те твоја грешна и понижена чеда.
U Evropi Francuszi su vazili kao nacija koja je uvjek spremna na promjene i revolucije,bas ti Francuzi danas imaju problema u svojoj zemlji da kazu da su Francuzi,eto bas ovdje navodi nas portal IN4S nekadasnji seks simbol Brzit Bardo da nije dobro da se glasa tamo neki Makron jer ne voli zivotinje,a Brizitka je bila nekada „simbol“ Francuske,e tada kada su takve licnosti postali simbloi jedne drazve tada je ta drzava nestala,sto se naroda tice ,teritorija ce tu ostati,setao po njoj galski kokot ili mujezin pozivao na molitvu sa zvonika Noter Dame.
Onog momenta kada su Crnogrci kao narod razvalili grob svom vladaru i vladici Njegosu oni kao narod ne postoje nego u pokusaju ,ili se koprcaju kao mi svi danas.
Postoje odredjeni istoriski momenti gdje se nesto prelama,da li vojnicki drzavno ili sveukupno za jednu drzavu narod i region.mi smo odavno prelomljeni,savijeni i unizeni,pokorene jesmo ali pokojnic nijesmo,jos samo to,mada bi ponekad lisi vas madjih bilo bolje, ponavljam lisi vas maldih,jer ovu sramotu Vi nijeste zasluzili.
Da li ce Lepenova bar za trenutak povratit duh Francuskoj cekajmo do nedelje ili cese nastaviti tiho propadanje naroda Evrope zaludjeni hedonizmom i dominacijom politke multinacionalnih kompanija i njenih menadzera i berzanskih hostaplera.
Evropa je stara i kao kontinet nikada nije postojala sem u politickom smilu,danas Evropa zavis od svih a najmanje od sebe same ,na drugoj strani vrsi se velika seoba naroda ,a samim tim i kultura te i takve Evrope se mijenja i to iz korijena..
Da li je to neka paravda ili nepravda u svakom slucaju ova danasnja Evropa bez tih kultura niti moze niti ce opstanut,a kakva ce biti sa tim novim stnovnicima najbolje znamo mi iz nekadasnje Jugoslavije i njene krvae istorije ne samo Jugolsavije nego od kad asmo na ovim prostorima.
Zvanicno zemlje EU su protivu migranata,a nezvanicno itekako su im potrebni radi normalnog funkcionisanja,jedino sada imaju debelih problema u tome sto ih ne naseljavaju Srbi Italijani Portugalci Grci ili Turci,nego sasvim neki novi narodi ,kojima je strana kultura stare Evrope,a vise im je zajedniko kao isvim maldjim evropljanima jedan Mesi Ronaldo ili Conchita Wurst ,nazalost i taj trend se pokusava kod nas instalisati.Nadam se da je to za sada trenutno jos u povoju i da ovaj narod nece dozvoliti da mu i pored moralnog sunovrata to postanu novi simboli prepoznavanja kao sto je danas obicaj, da umjesto mirisa tamjana vise imamo kod maldih miris marihuane.
Sve su to zasluge politike onih koji razvalise grob na Lovcenu i samim time navukose veliko prokletsvo na ovaj narod,od kojega se necemo izbaviti bez velikih odricanj koja su naizgled nemoguca,a u stvarnosti vrlo jednostavna i lak,treba da samo kazemo da necmo to da radimo sto radimo dans,a zato necemo neka se svako upita za sebe pred svojom savjescu,zasto hoce DPs a nece zivot normalnog covjek.zasto hoce okupaciju a nece slobodu,zasto hoce Mila a nece sebe,zasto to svako neka razmisli!
Ovaj narod ima iste probleme kao i svi drugi narodi koji drze do sebe i svoje prosloti,jer ako su prav pedera zasticena Ustavom a vakcinacija male djece po tom Ustavu obaveza ali i stetna po istu,zar ne mozemo i mi da se izborimo onoliko za tu djecu koliko Brizitka za zivotinje i zbog toga ne voli Makrona,a mi Mila biramo neprkidno zadnjih 30 godina i malo se ko buni.
Erakovici su sa Njegusa.Zbog toga je ovaj tekst ovako i ovoliko dobar.Bravo.
Pise ovaj vrhunski.Ne volim ga ali pise ubija.Ajde da nesto i priznam.??
Nije to neka mudrost …
Sve što je pokleklo i palo može da ustane, sve što se pokrivilo da se ispraviti, sve što je naopako dovesti u red, i što je pogriješno …
Samo ono što je grbo rođeno, vrijeme ne ispravi!
Crna Gora naših đedova nije grbo rođena, već veličajno, među sve druge narode i države.
Uzorita. Drugima za primjer!
Nemamo mi zašto da brinemo glede onoga govneta izedenog na gladnu godinu.
тако је, брате, само се немој уобразити)))…. ваља нам газити
уздравље, с Божијом помоћу+
По чему `узорита`? Напиши дедер редак два.
Po ljudima, hajvanu, po ljudima!
Nijedan se srpski vijenac ne može splesti bez Srba i srpske Crne Gore, Crnogoraca!
Koga oni, taj vijenac, najdivnije kite i krase!
… Bravu!
Ima li vece grbe od velikosrpstva. Ono sto sijete to cte i poznjeti.
Овако се збори и молитвује и на путу, и пред кућом, и на прагу и у кући Његошевој! А у сваком српском селу, вароши и паланци српској, где има барем једна кућа, огњиште и стих Његошев, једнако се казује…Све што написа, часни Ераковићу, од колена на колено наслеђе ти било, вавек се одржало…Вама и честитим и достојанственом коментаторима подно словесног и благородног писанија Вашег!
Само србине, ова ти изрека злата вриједи. Ваљало би на њу обратити пажњу подобро, и запамтити је а и записати, ови заборави.
Bravo.Iskreni i bolji tekst od davno ne procitah.Perfektno.
Svaka cast !
Jeli ovo Račić napisao ili Vlado Bozovic?
Ne znamo ko je ali je u rangu doktorata ko je god.Mora da je neko od ovih doktora!Sjajno.
Ако су вам ово текстови за докторат није вам чудо како сте доспели ту где јесте.
Jesu,jesu no ti smeta sto se Srpstvo velica.A ovo se pise iz duse koju vi nemate.Istoriski je istinito i gramaticki sve u redu.Za doktorat.
… Slažem se.
Ipak, svako bolji, u taktičkoj je i strategijskoj prednosti, dugoročno.
Što su oni gori, bliže su kraju!
Rekoh li već … Nije za džaba našima starima najstrašnija kletva bila : Da Bog da osilio!
… Mora da su nešto znali. Onako iskustveno!
јашта су него знали… у Херцеговини има она „није школа кењац“, а блаженопочивши владика Николај нам је растумачио да
…“образован је онај ко има образа. Мала знања добијају се учењем. Велика знања добијају се вером и поштењем…“+
блаженопочивши Жарко Видовић, вели,…
…“– државе, од којих је мисао начинила субјект, теже да се неограничено шире и да постану империје;
– култура има потребу да се претвори у тзв. универзалну културу и потом цивилизацију која жели да све потчини својим „вредностима“;
– црква, која је заправо духовна заједница, постаје клерикална организација моћи, као нека политичка партија, а када је клерикалци још замисле као универзалну „заједницу“, онда она постаје „света“ (и светска) држава;
– нације, уместо да буду заједнице саосећања окупљене око свог духовног центра и да теже успостављању мира међу осталим нацијама, оне (у метафизици) настају делатним моћима институција световности, па зато имају усађену потребу да се шире постану ратне формације у сталном сукобу са другим нацијама;
– филозофија се у својим крајњим дометима претвара у идеологију;
– језик, као систем обичајности потекао из потребе замене непосредног показивања, постаје „кућа битија“;
– институције световности се обоготворавају, а Бог постаје само појам потребан таквом, метафизичком мишљењу… а пошто је тада Бог само потреба мишљења, оно га, таквог, заиста непостојећег, кад-тад истим тим мишљењем мора укинути;
– човека и све у свету дефинише положај у космосу, па је човек метафизичким мишљењем упућен на свет и на вољу да га савлада и постане надмоћан над њим, те из моћи ума рађа технику којом ће покушати да овлада тим светом, да влада над другим људима, баш као што нација жели да завлада другом нацијом, а цивилизација другом цивилизацијом све док не постане „универзална“, па ће и тада, нарочито тада, покушати да завлада целом планетом и космосом. Но, мишљње је ограничено на онога који мисли, па тако човек мишљењем и у мишљењу може скоро све – само не може оно што је за правог философа најважније, да мишљењем сагледа самог себе и дође до самоспознаје.“… е, „ту почиње Бог и сновиђење“
+„гласови мртвих нису мртви гласови…“
+“Бог ће помоћи, ако буде имао коме“, говорио је блаженопочивши патријарх Павле
ладовину смо ухватили под собом, не ваља, а не може на силу Добро, Бог није стечајни управник, дао нам је слободу
опасно ћемо пострадати, па ће то доћи на мјесто, “ па с њим, Боже, крени из почетка“…
е, онда ће се у правом кључу читати, чути и осетити оно што нам поручују они чији гласови нису мртви, Прави Наши бити у свим школама, да сећајући се свега, памтимо и никада не заборавимо ЦЕНУ
ваља чут Матију,
+Јеванђеље по Матији
https://www.youtube.com/watch?v=7OvP5fnFQDs&t=620s
Право велиш, али ође се друге игре играју. Без тога што велиш ништа, али, ситуација сваким даном бива све озбиљнија.
… Da mi prestanemo da kukamo!
Da vodimo računa o sebi, svako od svom ličnom dostojanstvu i časti!
Mi, svaki od nas, da budemo bolji i još bolji.U svakoj životvoj situaciji, da budemo na ponos svojima bližnjima i prijateljima.
Prvi nam je to zadatak!
A da ovo nije puko moralisanje skrećem pažnju na na jedan, već nekolike godine, trend u Rusiji …
Na diskretne impute Ruske Akademije nauka, u javnosti i na društvenim mrežama, dat je ogroman publicitet običnim ljudima na ulici i u javnom životu, koji svojim postupcima drugima daju primjer kako postupati u najrazličitijim životnim situacijama. Od onih naizgled najbanalnijih, da zaustavite auto i da prevedete stariju osobu preko ulice, do primera svjesnog žrtvovanja da se drugome, čak i nepoznatom pomože u nevolji!
Mrežama kruže na desetine hiljada kratkih video zapisa o takvim situacijama.
Kako se veruje da to podiže svijest pojedinca i socijalizuje rusku zajednicu. Jedan od vodećih ruskih sociologa tvrdi da se i empatija vežba i usuđuje u čovjeka!!!
Samo je takav čovjek djelatan, od koristi zajednici, društvu i ruskoj državi!
On još i tvrdi da svaki član zajednice ima obavjezu da sebe popravlja i približava idealu odgovornog pojedinca u društvu!
… Samo takva zajednica, tvrdi on, je solidarna i zdrava zajednica!
Da mi preispitamo sebe …
Lako je nama da budemo bolji od ove pogani koja Crnu Goru vodi u propast!
Još je nama lakše da popravljamo sebe, kada su iza nas generacije boljih, na koje se možemo i moramo ugledati!
Lakše nama sa takvim pređama, nego bilo kakvom drugom narodu!
… Da sebe popravimo, da pronađemo pravi put.
I sebi i našoj državi.
A ova ološ, neka oni nastave tamo đe čovjek ne stiže!
Sretni im put.
тако је, брате
Ima li vece olosi od onoga koji druge ljude naziva „olosima“?
… Coitus!??
Ali ne da se Erke.
Odlican tekst ali pitanje moze li nam i on pomoc kad smo ovakvi nikakvi
Не.
Нема тог велемајсторског потеза који ће ресетовати Историју и вратити ствари у НДЦГ на почетак.
А ко на гладну годину изије говно на ситу га не може поврнут.
+Слава Теби Христе Боже, надо наша!
+…“на Цетињу је столећима постојала Обилића пољана. На њој су се окупљали ратници, војводе, кнезови и сердари, и заветовали се на витешка дела не би ли имали „су чим изаћ пред Милоша и остале српске витезове“. После бојева је на тој пољани додељивана Обилића медаља – али на јединствен начин. Тада би наиме – окружен народом и главарима, војводама и ратницима – књаз Никола окачио Медаљу на једну грану, уз напомену да изађе и узме је онај који мисли да је заслужио, и да је ње достојан. И увек би излазио само један ратник, онај који се највише истакао јунаштвом у боју, и за кога су и остали прећутно сматрали да му припада тај највиши орден за врлину и храброст.
Ваља при том имати у виду и да је Његош установио Обилића медаљу и због тога што је, по њему, Милош Обилић собом и својим подвигом за навек потврдио непобедив дух Српске нације. Мало је, уз то, познато и да у Београду постоји Обилића капија, посвећена овом поносу Српства и нашим оружаним формацијама.
Нарочито данас ваља памтити и да су официри српске војске васпитавани на високим вредностима витештва. Над улазном, Обилића капијом касарне 7. пешадијског-гардијског пука, окренутој средини раскрснице Немањине и Ресавске улице, гардисти су имали прилику да пролазе испод Милошевог лика који их „стално посматра и прати, храбри и подстиче“.
Та капија и сва остала витешка знамења на тој згради постоје и данас, подсећајући нас на ратничке врлине и обавезе српске војничке, официрске и витешке части…“
+Христос Анести
https://www.youtube.com/watch?v=07fOUEkGdMs
Ta poljana je krajem 19 vijeka promijenila ime u ‘ obilića poljana’. Do tada se zvala ‘velika poljana’.
Taj podatak možeš pronaći u Glasu Crnogorca.
Zato pope ne krivotvori!