Насловна Политика Круг 99: Отварање питања граница БиХ политички авантуризам

Круг 99: Отварање питања граница БиХ политички авантуризам

0
ПОДИЈЕЛИ

Мир и стабилност, очување и јачање међународног субјективитета, територијалног интегритета и суверенитета Босне и Херцеговине БиХ трајно је и најважније опредјељење, а свако нарушавање политички авантуризам са несагледивим посљедицама, оцијењено је из Асоцијације независних интелектуалаца, Круг 99.

logo redizajn sa nazivom full 1 Круг 99: Отварање питања граница БиХ политички авантуризам

Они су реаговали поводом интерпретација којима се Круг 99 доводи у везу са иницијативама о прикључењу подручја Суторине Босни и Херцеговини.

Предсједник Асоцијације Адил Куленовић казао је у саопштењу достављеном агенцији МИНА, да неколико њихових чланова учествује у »сензибилизацији јавности« о том питању, али да Круг 99 ни на који начин не стоји иза тих медијских, политичких и других кампања.

„Круг 99 полази од увјерења да су мир и стабилност, очување и јачање међународног субјективитета, територијалног интегритета и суверенитета БиХ трајно и најважније политичко опредјељење босанскохерцеговачке државотворне јавности, и да свако нарушавање такве, на жалост, крхке позиције БиХ, јесте политички авантуризам са несагледивим посљедицама, како за БиХ тако и регион у цјелини“, рекао је Куленовић.

Како је оцијенио, сваки политички поступак или грађанска иницијатива, мора бити самјераван рационално, без популистичких страсти, и у контексту крајњих консеквенци, „односно колико такве иницијативе могу утицати или бити искоришћене за даље јачање или слабљење државне позиције БиХ“.

„Актуелне иницијативе и расправе о Суторини, као и друге намјераване, којима се отвара питање државних граница БиХ на основу интерпретације историјских права као кључног аргумента, су опасан увод у нову „балканизацију“ ових простора, чији је крешендо увијек био крвав“, рекао је Куленовић.

Он је навео да увјерење Круга 99 није само у складу са ставовима кључних фактора интернационалне политике да је питање граница на Балкану завршено.

„Оно је у складу са чињеницом да је у процесу дисолуције СФРЈ, Босна и Херцеговина стекла равноправан интернационални (међудржавни) правни статус са другим републикама бивше Југославије признањем резултата референдума о независности Републике Босне и Херцеговине у тадашњим, постојећим, границама“, казао је Куленовић.

Он је мишљења да расправе о Суторини не износе ниједан релевантан аргумент заснован на критеријима међудржавног права у сличним ситуацијама, нити вјеродостојну научну анализу којом би се побио вишегодишњи рад мериторне државне комисије о разграничењу.

„БиХ има интернационално признање свог државног субјективитета, али још увијек нема фактичко признање од стране сусједних држава које се стиче међусобним признањем и ратификацијом граница“, казао је Куленовић.

Он је поручио је да ратификацијом споразума о границама с Црном Гором де фацто би се по први пут и у међудржавно-правним релацијама признале границе Босне и Херцеговине у фактичком и не само политичком смислу.

„Рушењем овог споразума биће отворен простор и разлог за даље одлагање ратификације граница са Србијом и Републиком Хрватском. Свака од поменутих држава има ратификоване границе свог државног територија бар са неким од сусједних држава, док БиХ, без и једне признате границе, и даље остаје простор нагодби и нагађања управо интерпретацијама и аргументима прошлости“, казао је Куленовић.

Он је навео да се том иницијативом заклања реално постојећи проблем и нужност рјешење проблема граница у Неуму, што укључује и излаз на међународне пловне путеве.

„БиХ не смије унутрашњополитичким потезима стварати амбијент за остваривање вјековних аспирација за излазак на море других држава, нити постајати простор за њихова надметања, које је тако често у прошлости скупо плаћала«, сматра Куленовић.

Исто тако, додао је он, актуелни неспоразуми Хрватске и Црне Горе око Превлаке не смију се рјешавати преко БиХ политизацијом питања Суторине, тим прије ако се има у виду невољкост у ратификовању претходно сачињеног споразума о Неуму.

„Успоравања, сада сасвим извјесног, пута Црне Горе у ЕУ и НАТО интеграције путем активирања механизма нерјешених граница, и могуће дугогодишње међународне арбитраже о питању Суторине, није ни у каквом стратешком интересу Босне и Херцеговине. Напротив“, поручио је Куленовић.

Он је додао да, полазећи од начела реципроцитета у међудржавним односима и Црна Гора, која ће највјероватније бити члан ЕУ прије БиХ, може одговорити истом мјером, управо на бази реципроцитета онда када БиХ то буде најпотребније.

„У стратешком је интересу БиХ развијање добросусједских и пријатељских односа са стабилном Црном Гором гдје би 254,4 километара заједничке и мирне границе требало бити фактор међусобне сигурности и сарадње, повод за брже саобраћајно повезивање и цестовним, и жељезничким путем, а посебно према луци Бар за који БиХ има стратешки привредни интерес“, закључио је Куленовић.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here