Криптованог цара Мурата рашифровао Саша Обилић, грађански контролор перјаника

Дуго очекивано обраћање јавности премијера Србије Александра Вучића, које се с нестрпљењем чекало у Црној Гори, напокон се десило.

Дакако, радило се о историјској конференцији за штампу, послије које се само може изјавити искрена сућут црногорској полицији и њеним истражним органима.

Јер, што се тиче акције „хапшења терориста“ у Црној Гори, Вучић је био више него децидан рекавши да – они који су у Црној Гори ухапшени „нису били организовани да раде најтежа дела“, те да је то „башибозук“.

Подгоричке Вијести су, у тексту под насловом “Вучић: Политичари из Црне Горе нијесу умијешани”, пренијеле следећу важну поруку премијера Србије:

„Црна Гора није успјела, закаснили су, а ми смо успјели нешто друго да откријемо, а све је то повезано. Добра је вијест да у свему нијесмо наишли на умијешаност било ког политичара из Србије, а ни из Црне Горе!“

Спиновање јавности иде текстом и коментарима

Слажем се с премијером Вучићем да је то добра вијест, али је она срушила све што су причали прорежимски медији у Црној Гори – који су изокола, а понекад и отворено – спиновали да је сву ту ујдурму са терористима организовала опозиција.

Дакако, ти медији су познати – ради се о ТВ Пинк М, Побједи, Дневним новинама и порталима ЦДМ и Аналитика. Изјаву Вучића да политичари из Србије и Црне Горе нису умијешани у такозвани пуч у Црној Гори, портал ЦДМ није чак ни желио пренијети, јер она руши све што је тај портал данима радио у смислу медијске манипулације грађанима Црне Горе.

Портал Аналитика се коректније осврнуо на Вучићеву конференцију, али је испод текста – гдје се преноси Вучићева изјава да политичари из Црне Горе немају везе са такозваним терористима, отпочело спиновање са стране коментатора. Укратко, ако текст не спинује информацију у њему, текст ће спиновати чудни коментатори испод текста.

Иако је до сада потврђено од стране министра полиције Горана Даниловића, специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића, премијера Србије Вучића – да политичари, а самим тим и опозициони црногорски политичари, немају везе са инвазијом лажних терориста, коментатор Аналитике, под псудонимом МЦ оставља овакав коментар:

“Не могу да вјерујем да су ови безумници и вјечити губитници који и поред силних милиона из иностранства, хакера и шпијуна нису могли да добију више од 20% подршке у народу а има их у том ДФ – у десет странака и партија, били спремни и на крвопролиће и рат у својој земљи само да бар на тренутак осјете како је то бити побједник? Ето, теоретичари завјере и невјерне Томе – зашто су они онолико букали, урлали и пријетили? Зашто су причали о чекању неких фамозних знакова, о плану Б и хаосу који ће бити у премијеровом кабинету? Је ли вам сада то јасније? Дабогда се ови и овакви људи више никад не појавили на нашој политичкој сцени и никад им се више не пружила прилика да покушају овако сраман и кукавички чин ради новца, фрустрираности и повријеђене сујете која би нас завила у црно! Нека наше Тужилаштво и други државни органи што брже изађу у јавност са комплетном причом и доказима и нека се предузму све законом прописане мјере и радње да се овакав случај више никад не понови!”

Ухапсити Вучића, Катнића и Даниловића, дати доказе против ДФ?

Елем, режирани коментатор МЦ тражи од државних органа Црне Горе да хитно изађу са ставовима против Демократског фронта, и да се свим средствима обрачунају са њима. Дотични коментатор инсистира да тужилаштво одмах предочи доказе, по којима су лидери Демократског фронта “били спремни и на крвопролиће и рат у својој земљи”, планирали “хаос који ће бити у премијеровом кабинету”, те да се против њих предузму мјере „како им се више не би пружила прилика“ да опет “покушају овако сраман и кукавички чин који нас је требао завити у црно”!?

Елем, да би се ова жеље коментатора оствариле, потребно је одмах ухаписти Вучића, Катнића и Даниловића, јер су они потврдили да ДФ нема везе са режираним терористима, и ове функционере двије државе – оптужити да сакривају „терористе из Демократског фронта“. Послије тога треба лидерима ДФ подметнути лажне доказе, телефонске разговоре, инсинуирати везе са Русијом, и тиме обрукати Вучића, Катнића и Даниловића – „који не раде свој посао“.

Нисам случајно навео овај знаковити коментар, јер је он на политичкој линији саопштења издатог из Демократске партије социјалиста против министра полиције Црне Горе. У том саопштењу, ДПС је министру Горану Даниловићу ставио у кривицу да се “умјесто да по опису посла штити државу – директно ставио на страну осумњичене криминалне групе и покушао да релативизује сумње у њихову кривицу“.

Башибозуку недостајао – бубњар, медицинска сестра, кувар…

Дабоме, не спинују јавност само прорежимски медији у Црној Гори. То се, у вези „црногорског пуча“, ради и у Србији. Рецимо, 23. 10. 2016. г. портал Б92 је пренио изјаву Душка Марковића, вицепремијера Црне Горе и замјеника лидера ДПС, коју он дао у интервјуу за Антену М. Осим изјаве, на Б92 иде и пропратни текст у којем се каже: ”Група од 20 држављана Србије ухапшена је у ноћи уочи парламентарних избора под сумњом да је припремала нападе на институције у Црној Гори и хапшење премијера Мила Ђукановића, а међу ухапшенима је и некадашњи командант српске Жандармерије Братислав Дикић.”

Дакле, портал Б92 преноси да је у Црној Гори дан прије избора „ухапшено 20 сумњивих лица“, а не преноси да је на дан избора (16. 10.) ослобођено чак шест особа из Зубиног Потока који, не само да нису имали никакве везе са режираним пучем- већ су чак и обрукани преко свих медија у региону, све са подацима о идентитету.

Дакако, Б92 не преноси информацију да је из те групе од 20 особа – девет њих одмах било оптужено да су „терористи који су требали пуцати”. Од тих девет “потенцијалних убица” чак пет је било из споменуте групе из Зубиног Потока, која је ослобођена. Тако је остало само четворо несретника који су “требали пуцати”, а то су следећа лица: Перица Андрић (39) керамичар из Шапца, Александар Чуровић (33) возач санитета у Општој болници из Шапца, Дејан Станојевић (42) звани Горила- рибар из Шапца, Синиша Ћетковић (37) музичар-гитариста из Шапца.

Елем, како сам војни рок ЈНА служио у Скопској армијској области, те учестовао у свим мобилизацијским узбунама, са војне тачке гледишта смјело могу устврдити – да су овој терористичкој групи, да би она имала формацијски састав за специјалне намјене, недостајали- један бубњар, једна медицинска сестра, кувар за рибље специјалитете, паркетар, радник из пиљаре и монтажер билборда.

Да сам у праву, потврдио је и премијер Србије Александар Вучић који је за ове „терористе“ рекао да “нису били организовани да раде најтежа дјела, те да је то је башибозук“.

Али, шта значи рећи режисеру ове смијурије од пуча да неко није специализован за тешка кривична дјела? Они ће и од инвалида пензионерског узраста, преко Гласа Чепурака, направити „убицу планетарних размјера“.

Глас Чепурака открива Велимировића и спинује хапшење Дикића

Иако је премијер Вучић дао велики допринос у расвјетљавању прашине које се дигла у Црној Гори, умјесто да се ситуација смирује – данас је на порталима ЦДМ и Аналитика кренуло ново спиновање јавности.

Да се подсјетимо, у другом транкскрипту, којег су објавили ови портали, као главни организатор терориста на терену фигурише неки Велимировић. Ипак, међу ухапшенима је постојао само један Велимировић, а радило се о Стефану Велимировићу – који је био у групи из Зубиног Потока и ослобођен, јер је та група грешком полиције ухапшена.

Данас смо схватили о којем Велимировићу се ради, јер је Побједа то “сазнала”, а Аналитика пренијела следеће:

“Мирко Велимировић из Зубиног Потока, који се терети да је био дио групе која је спремала терористичке нападе у Црној Гори у изборној ноћи – 16. октобра, након што је стигао у Подгорицу, одлучио је ипак да спријечи злочиначки план Александра Синђелића и Братислава Дикића, произилази из наредбе о спровођењу истраге”.

О вези Велимировића и Братислава Дикића, те предаји фамозног телефона и кључева, Побједа пише следеће:

“Улога Дикића је била да ‘командује наоружаним особама’ 16. октобра, које су требале да послије 23 сата крену у освајање црногорских институција. Он је са окривљеном Христић 15. октобра, дан пред црногорске изборе, у раним јутарњим сатима стигао у Црну Гору. Истог дана у вечерњим сатима, испред пословног центра Делта сити, од Мирка Велимировића, представљајући му се као Никола, преузео мобилни телефон марке Леново, који је заштићен посебним програмом од могућег прислушкивања и кључеве од куће у којој се налази оружје за извршење кривичних дјела. Након тога му је Велимировић показао кућу у којој се налази оружје и тада су им стављене лисице – пише у наредби за спровођење истраге.”

Александар Саша Зековић коригује причу Гласа Чепурака

За разлику од Гласа Чепурака, који јавно спинује јавност, што ће се касније показати, у расвјетљавању детаља овог догађаја немјерљиви допринос је дао црногорски Савјет за грађанску контролу рада полиције.

Он је прије пар дана објавио Извјештај о посјети притвореним лицима у ЗИКС-у, „која су дан уочи недавно одржаних избора у ЦГ оптужена да су на територији Црне Горе починила кривична дјела стварање криминалне организације и тероризам“, а тај извјештај су објавили сви медији у Црној Гори.

У извјештају Савјета, у којем се каже да је посјету извршио предсједник мр Александар Саша Зековић, дати су наводи Братислава Дикића, бившег шефа Жандармерије Србије да му је “полицијски сарадник подметнуо кључеве и телефон непосредно прије хапшења”.

Тај телефон је, према наводима Дикића, добио испред Делта ситија непосредно пред хапшење, а кључеве је у ауто убацио полицијски сарадник приликом напуштања моторног возила, наког чега је услиједило хапшење.

Осим тога, Дикић је саопштио Саши Зековићу следеће: “Позив да попијемо ракију у кућу нисам прихватио и тако вероватно избегао могућност да будем ухапшен у објекту у којем је допремљено оружје!”

Зековић је јавности дао можда и најважнију информацију: да је Дикић “од првог тренутка инсистирао да се уради детаљан телефонски листинг и да му се омогући полиграфско тестирање”.

Свим овим информацијама, мр Александар Саша Зековић је ставио границе полицијском паковању историје овог „пуча“, и створио моћну пукотину у сваком наредном покушају спиновања.

Јер, чим је Дикић затражио своје детаљне телефонске листинге и полиграф, он се полицији потпуно ставио на располагање. Њихово је било: да ли желе провјеру истине преко полиграфа и листинга, или нешто друго?

Побједина рашомонијада око телефона нема смисла

Оно у чему се подудара извјештај Александра Саше Зековића и текст Гласа Чепурака је то да је Братислав Дикић специјални телефон добио тек испред Делте, и то од Мирка Велимировића.

То је главно, а да ли Дикић тај телефон добио, или му је подметнут – у суштини нема значење. Нема значење ни то што је Велимировић већ тада био сарадник полиције по својој жељи, и играо полицијску игру.

Више нема сумње да је до састанка са Дикићем испред Делте – тај телефон је био само код Мирка Велимировића. Значи, разговоре са тога специјалног телефона уопште није водио Дикић, већ Велимировић. Сви објављени транскрипти представљају разговоре Велимировића, укључујући и разговоре са Синђелићем.

Тиме се заокружује цјелина, јер смо видјели приликом објављивања другог транскрипта – да је наводни разговор Синћелића са Дикићем о хапшењу премијера, који је дат у првом транскрипту, био фалсификат усмјерен на штету Дикића.

У писању данашње Побједе разоткрива се енигма око тога – колико је било тих специјалних криптованих телефона, јер знамо да је један криптовани телефон био код Велимировића – све до сусрета са Дикићем испред Делте.

Ево шта је по том питању пренио портал Аналитика:

“Детаљном истрагом црногорских безбједносних служби, у сарадњи са страним агенцијама, установљено је да је екипа Братислава Дикића комуницирала посредством три специјална, криптована телефона, од којих је један био код мобилне екипе у Црној Гори, други је лоциран у Србији, а трећи у иностранству – у Русији, сазнаје Побједа од више извора из Црне Горе и Србије. Два телефона су акцијом црногорске и српске полиције заплијењена, док је трећи, који се налази у иностранству – недоступан.”

Од три специјална телефона само један био у Црној Гори – али не код Дикића

Побједа отворено спинује јавност, јер је очигледно да није “екипа Братислава Дикића комуницирала” са Србијом и Русијом преко криптованог телефона, већ је то могао само Велимировић у сарадњи са црногорском полицијом, јер је он једини имао тај специјални телефон у Црној Гори.

Дикић је могао да „комуницира са Србијом и Русијом“ – само ако је постојао још један криптовани телефон у Црној Гори, али полиција каже да није било два телефона тога типа.

Умјесто да прича о суштини, да Дикић није разговаро криптованим телефоном, јер је тај телефон био код Велимировића – Побједа говори о особеностима телефона, на следећи начин:

“Ријеч је о високо софистицираним средствима комуникације, телефонима са софтверски уграђеним мјерама заштите од прислушкивања, виртуелним промјенама броја телефона и локације позива у случају ‘изненадног’ надзора. Користе га само моћне обавјештајне службе. О каквој је технологији ријеч, указује и податак да телефон има разрађен систем заштите да – када телефон падне у руке ,,непријатеља“ и приликом покушаја претраживања обављених разговора – софтверски се активира уништавање меморије.”

Дакако, лијепа је то прича о телефонима, али својства телефона немају везе са Дикићем, а имају са његовим јединим корисником – Велимировићем!

Руски траг води у ништа, распад руске везе

У жељи да се по сваку цијену нађе руски траг у овој афери, Побједа наводи да је трећи криптовани телефон био у Русији. Искрено говорећи, тај претпоствљени а недоказани телефон је у Русији могла користити и неруска агентура, црногорски држављани, било ко.

Значи, то да је трећи телефон био у Русији – не значи ништа.

Други траг руске везе је била чињеница да је Синђелић спомињао „Рује“, али ту су органи гоњења да утврде са Синђелићем о каквим „Рујама“ је ријеч.

Једно је несумњиво, специјалним телефоном, који је био у Црној Гори, са „Рујама“ је могао разговарати само Велимировић, али тада би тај разговор био снимљен и предочен нама, који представљамо уважени публикум овог театра.

С друге стране, једини човјек који никако не може бити оптужен да је разговарао са „Рујама“ преко специјалног телефона је Братислав Дикић, јер је телефон добио тек испред Делте, а осим тога нуди и полиграф, и листинге и све.

Умјесто да црногорски истражни органи оптуже Синђелића или Велимировића за контакт са „Рујама“, они оптужују Дикића који је, у том троуглу, био једини који тај телефон није имао.

Елем, у овој бајци се морала, како се знало и умјело, а слабо се и знало и умјело, наћи нека веза Дикића са Рујама.

И ту нам из грма искаче Побједа, па у тексту под називом „Московске везе“ налази везу Дикића и Руса на следећи начин:

“Некадашњи генерал српске жандармерије Братислав Дикић, који се налази у притвору окривљен за организацију групе која је покушала да изведе терористички напад у Црној Гори у изборној ноћи, има разрађене конекције са радикалним круговима у Русији и у марту ове године добио је у Москви плакету у име Патриотског покрета Србије. Информација о московским везама генерала полиције у пензији Дикића и руских ратних ветерана и генерала безбједносних служби објављена је управо на сајту Патриотског покрета, а награду му је уручио Јуриј Сергејевич Мацуљенко, предсједник хероја Руске Федерације и СССР.”

Овај инсерт из текста Побједе је требао бити неки доказ! Шта је ово, да неко није попио лозовачу прије писања текста, па му је загрмјела у главу?

Политичке импликације лажног руског трага

И тако, Побједин доказ за везу Дикића са терористима из Русије се свео на плакету коју је добио у марту, и на спомињање опасне ријечи „конекција“ – у смислу, Дикић “има разрађене конекције са радикалним круговима у Русији”.

Дакако, можда Дикић има разрађене конекције с неким у Русији, па и радикалним круговима, али у његовом посједу није био апарат конеције, јер је криптовани телефон био код – специјалног агента Велимировића.

Тако испада да је једина веза терориста у Црној Гори, а посебно Дикића, та несретна плакета коју је добио у Москви, и ништа више!? За сада, или како?

Јасно је да црногорска полиција нема доказе о руском трагу, и да се руски траг паковао из неких, до данас непознатих, чудних разлога. А данас смо видјели – који су разлози те приче били.

Ево примјера, портал ЦДМ преноси данас следећу изјаву црногорског премијера:

„Уплитања страних интереса током изборног процеса није питање Црне Горе већ исказ напада на систем европских вриједности, оцијенио је лидер Демократске партије социјалиста ДПС Мило Ђукановић.“

Укратко, тај страни интерес, руски траг који се своди само на једну плакету, је постао, према ријечима премијера, „исказ напада на систем европских вриједности Црне Горе“?!

Знате, а мени се чини да је тај руски траг настао као исказ самоударања уредника Гласа Чепурака – мокром чарапом по сопственој глави!

Амерички амбасадор при НАТО отпочео са халуцинацијама

Да је глас о пучу у Црној Гори дошао и до НАТО „факта“, свједочи чињеница да нас је портал Аналитика обрадовао изјавом америчког амбасадора при НАТО, следећег вида:

„Избори у Црној Гори показали су посвећеност државе интеграцији у НАТО и Европску унију, саопштио је амерички амбасадор при Алијанси, Даглас Лут, и позвао црногорске власти да саопште сазнања о инциденту на изборни дан и мијешању Русије у унутрашњу политику.“

Дакако, сада се Дагласу Луту, америчком амбасадору при НАТО, морају послати докази о мијешању Русије у унутрашњу политику Црне Горе.

Колико могу примјетити – најбоље би било да се Дагласу Луту пошаље плаката са потписом Јурија Сергејевича Мацуљенка, предсједника хероја Руске Федерације и СССР.

Јер, та плаката је за сада једини доказ, и једини руски „инцидент“ насред Подгорице, а Даглас нема разлога да не вјерује у оргиналност тога инцидента и вјеродостојност тога доказа.

На крају се логично намећу нека питања: ко пише ову причу о терористима, која се са сваким наставком расипа на све стране?

Ко је неспособни творац ове гротеске, којом се желе исмијати сви државни органи Црне Горе, а посебно тужилаштво и полиција?

Ко диже ову прашину и држи народ у некој ненормалној тензији, као да је Црна Гора колективна Неуропсихијатријска клиника, а не држава и простор који мора водити рачуна о миру и спокојству народа?

Чему сва ова фарса, и колективно лудило ДПС-а у наставцима?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: