Насловна Друштво Кредит за аутопут поскупио за 105 милиона еура

Кредит за аутопут поскупио за 105 милиона еура

1
ПОДИЈЕЛИ

Кредит кинеске Ексим банке од 944 милиона долара, којег је Влада потписала крајем октобра, сада вриједи 848 милиона еура или 105 милиона еура више него на дан потписивања.

kinezi i vlada Кредит за аутопут поскупио за 105 милиона еура

То је резултат највећег раста долара у односу на еуро, али и многе друге валуте у протеклих 11 година.

На дан потписивања овог доларског кредита 30. октобра прошле године, један еуро је вриједио 1,27 долара па је кредит износио 743 милиона еура, а сада еуро вриједи 1,112 долара.

Из Министарства финансија недавно су саопштили да ће у наредном периоду наћи најповољнији механизам за заштиту од курсног ризика у аранжману са Еxим банком, а најкасније до почетка отплате главнице кредита за аутопут Бар-Бољаре за шест година.

Међутим, због кредита узетог у доларима без заштите од валутног ризика, проблеми почињу већ сада када почиње узимање тог кредита. Црна Гора финансира изградњу аутопута тако што ће новац од кинеског кредита повлачити у тренутку када кинеском извођачу треба да плати рату.

У наредна два мјесеца држава извођачу треба да плати двије рате аванса од по 10 одсто процијењене вриједности радова од 809 милиона еура, или укупно 162 милиона еура.

Обрачун сљедаћа рате почеће када извођач потроши овај новац у изградњу и износиће онолико колико буде вриједила нова фаза радова. Међутим кинески извођач је већ почео да уговара куповину опреме, материјала и набавку услуга, већином из Кине и то у цијенама у доларима. То значи да ће због раста курса оне сада бити много веће у еурима и да ће све то утицати на повећање процјењене вриједности изградње аутопута од 809 милиона еура.

Уговором о изградњи је предвиђено да коначна цијена може бити повећана за 10 одсто због непредвиђених околности а и више од тога уколико се усагласе обје стране или то буде одређено арбитражом. Уколико су у поступку процјене трошкова изградње рачунате цијене у доларима према тадашњем курсу, оне су сада у еурима веће и до 15 одсто.

Оно што треба да забрине Владу је то што Европска централна банка (ЕЦБ) не жели да заштити вриједност еура, већ и подстиче његов пад емитовањем новца. Из ЕЦБ су у четвртак најавили да ће од марта увести програм куповине државних обвезница за 60 милијарди еура мјесечно и да ће то трајати до септембра 2016. године. То ће имати ефекат константног доштампавања новца и значиће стални пад вриједности еура у овом периоду. Ова мјера трајаће у првих годину и по изградње аутопута, када ће бити направљени најзначајнији трошкови.

Тај програм би, према њиховом очекивању, требао да подстакне конкурентност робе из ЕУ на иностраним тржиштима и тиме повећања производњу и запосленост.

Влада има могућност да се заштити од валутног ризика у случају овог кредита тиме што би се осигурала од њега кроз такозвани хеџинг.

Хеџ производ, према дефиницији, дозвољава да инвеститор трансферше валутни ризик на неког ко жели да учествује у обезбјеђивању његове инвестиције од валутног ризика, за одређену цијену. На примјер, у случају оволиког кредита Влада би том фонду уплатила 50 милиона долара и оно што би евентуално изгубила на курсној разлици у току отплате кредита добила би од тог фонда. У случају да добије на курсној разлици код кредита изгубила би у овом фонду.

Међутим, потребан је значајан износ новца за осигурање и потребно је то урадити што прије, у супротном Влада се коцка новцем грађана. Идеално би било да је то урађено када је потписиван кредит, када већ у њему нема довољно елемената заштите државног новца.

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here