Краљ Никола: Русија је наша заштитница, а српство будућност
1 min read
Краљ Никола са синовима и краљ Александар
Иако се данашња званична Подгорица из петних жила труди да докаже како Црна Гора нема ништа заједничко са Србијом и Русијом, историјске чињенице су непобитне и показују супротно.
Преписка коју су краљ Никола Петровић и престолонаследник Александар Карађорђевић водили само дан пред почетак Првог свјетског рата открива тадашњу блискост Црне Горе и Србије.
Осим озбиљности тренутка, оба државника су свјесна тешких времена која предстоје, али и чињенице да је учињено све да се рат избјегне.
Принц Александар се краљу Николи обраћа са „драги деда”, а овај се тако и потписује у телеграму одговора.
Ово је њихова преписка само дан уочи избијања Првог светског рата:
Регент Србије Александар
Његовом величанству краљу Црне Горе – Цетиње
14/27. 1914. (телеграм)
Покушали смо све могуће не би ли могли уштедити српском народу нове жртве и терете, али нисмо успели, јер је Аустро-Угарска тражила да принесемо на жртву драгу независност.
Бог је ваљда тако хтео да српски народ још једном стави свој живот у одбрану целога Српства.
Уверен сам да, мој драги деда, још јаче може да цени колико је био неоправдан захтев Аустро-Угарске, који је смишљен био да зада смртан удар сјајној будућности српског народа.
Испуњен сам великом радошћу кад сам сазнао, и ако у то нисам ни сумњао, да се Црна Гора солидарисала са Србијом у одбрани српскога народа.
Наредбу за мобилизацију деле српске војске издао сам.
Свемогући Бог и помоћ царске и моћне Русије биће на страни српске правде, а тако исто и јавно мнење цивилизоване Европе.
Шаљем поздрав мојем мудром и драгом деди и храброј црногорској војсци.
Александар
Краљ Никола Петровић – Цетиње
Његовом краљ. височанству насљеднику Александру – Београд
14/27. 1914.
(телеграм)
Понос српског племена није допустио да се иде даље у попуштању. Слатке су жртве које се подносе за правду и независност народну.
У име Божје, а уз помоћ наше вјековне заштитнице моћне Русије и симпатије цивилизованих народа, наш ће Српски народ и из овога великог наметнутог му искушења побједнички изаћи и обезбиједити своју сјајну будућност.
Моји Црногорци већ су спремни на граници, да гину у одбрани наше независности.
Живио, мој мили унуче, на радост твојега драгога оца и моју!
Живјела храбра српска војска! Живјело наше мило Српство!
Твој дјед Никола.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Испуњен сам великом радошћу кад сам сазнао, и ако у то нисам ни сумњао, да се Црна Гора солидарисала са Србијом у одбрани српскога народа“.
Ovu rečenicu je srbijanski kralj odmah zaboravio kada mu se ukazala prilika da proširi kraljevinu. Znate kako to već ide sa srbijancima… proterao dedu…oteo mu državu i kraljevstvo… A kad je CG u ratu stala na njegovu stranu bio je strašno „radostan“. No, niko naše pretke nije pitao da li su oni bili „radosni“ kad su morali zbog tuđih velikodržavnih aspiracija ući u rat sa možda najvećom silom tadašnje Evrope.
Kad bi titogorci mogli da osjete ponos i slobodarstvo koje samo srpska dusa moze da osjeti, nikad nebi prodali Svetog Petra Cetinjskog za josip broza, gej paradu, mila i mirasa dedeica.
Српство – велико С!
Turska je naša zaštitnica a Gusinje je naša budućnost ,e je isto ka Cetinje.
Nidžo je srbovao dok mu srpska okupaciona čizma nije ugazila u državu , dinastiju , crkvu , pobila i popalila narod , eee tada se śetio crnogorstva !
Nama na nauk , svako srpstvo vodi u gašenje crnogorske države i nacije , ta politička ideologija je asimilatorska i osvajačka .
Zato budimo crnogorci i mislimo crnogorski , vratlili smo državu , vratićemo i ostalo oteto , samo najlak !
Власт је зло. У историји су се и рођена браћа,због конкуренцијуе клала,а гдје неће дјед и унук. Није спорно било Србство обојице но ко ће га предводити,ЦГ мала и јуначка,која је сачувала искру слободе Србинове,или већа Србија,многољуднија,културно напреднија,јер им је Војводина ближа а Биоград центар а не заосталије Цетиње… Тај унутарпородични сукоб,унутарсрбски,неукима „спинери“ желе да уврте у глеву да је сукоб Срба и Црногораца,вјешто подмечући термин Срби умјетсо тадашњег јединог термина Србијанци,да испадне да Цг нису Срби и да је ту сукоб 2 нације. И неуки као казну за сопстевну глупост најседају и мрзе те зле Србе окупаторе.Дакле несрбско Монтенегринство је награда за глупост и непоштење,зато не чуди да су тек узвишенији умови ,интелектуалци долазили себи и враћали се Србству као Андрић,Селимовић,Буровић,Кустурица,Бушатлија..а Лубарда и сл.нису дозволили да их гурају у ту провалију,тај пројекат антисрбских комуниста.
Једна од две војске није окупаторска. Или српска или аустријска. Ако је аустријска није окупаторска, него ослободилачка, онда је и црногорска војска била окупаторска, јер је ратовала против ослободилачке. Ако је аустријска војска окупаторска, онда је српска војска ослободилачка. Капирате?
http://www.vidovdan.org/2017/08/05/vladimir-frolov-gaetasi/
Шта је Црна Гора била некада а шта је сад?Колико је мало у историском смислу прошло а колико много смо издали.Ми више немамо шта ни да издамо,немамо ни име ни презиме ни прошлост ни будућност.Црна Гора која је некада постојала се претворила у Монтенегро који није ни држава него обична колонија запада.
E DA JE BILO SRECE DA NIKOLA DODJE NA CELO UJEDINJENOG SRPSTVA, DRUGE BI NI TICE DANAS PJEVALE.
Nije imo kapaciteta za te stvari, bio je star i po pismima njegovim iz tog perioda vidi se da se zapetljao ko pile u kucinu. A vlast mu se nije napustala. Naslednika nije imao. I srbija je bila i tada ozbiljnija drzava kud i kamo od cg u svakom smislu, a samim tim i vlast. Bila je jedina ozbiljna drzava na balkanu. U drugom balkanskom ratu je imala kljucnu ulogu. Skadar nikad nebi bio osvojen bez srbijanske vojske, nikad. Niti bi bugari osvojili jedrene bez srbijanske vojske. Ej, pogledajte samo dje su jedrene. I malo se spominje srbijanska pomoc crnoj gori i u novcu i u oruzju i u obuci i kom kadru. Nidzo je bio veliko srbin dok je mislio da je izvodljivo da on bude glavni, a kad je vidio da se dzabe upinje onda je obukao austrijsku uniformu i kapitulirao tj predao cg austriji. I tim cinom izdao crnu goru i crnogorce. I okrenuo vecinu protiv sebe, koji mu i ranije nijesu bili naklonjeni s razlogom. E zamislite sami da mu je uspjelo da zasjedne na svesrbski tron kakvi bi srbi bili tadasnje njegove pristase i njihovi danasnji potomci i sledbenici.
zlocin protiv Petrovica je zlocin protiv srpstva. Od kad su oni procerani nastupaju fejk nacije (jugoslovenska i kasnije titogorska).
Dokle ce Montenegrini da prisvajaju kralja Nikolu, a da se istovremeno odricu Srpstva , kad je to dvoje nerazdvojivo? Koliko su i na kakve podmetanja i falsifikate ti Sizifi spremni da dokazu da nisu Srbi. Kralj Nikola je u svakom svom djelu svjedocio o svojoj Srpskoj, nacionalnoj pripadnosti sa ogromnim ponosom. Sada se sacica krupnih lopova, braneci tekovine svog lopovluka odrekla identiteta, A Serbo Rastoder i Adnan Cirgic nas uce istoriji i jeziku.
…“Ово пишем, међутим, због нечег другог: када ми је гопсођа екс министарка рекла да би она „лепо разговарала са свима“, уочио сам, заправо, менјстрим резон сваког постмодерног Србина, резон у коме је само прича стална, чак и кад је потпуно бесмислена. Сваки конфликт, а у модерном друштву само конфликти и постоје, у тумачењу розекошуљаша, маминих рузмарина са асфалта и напирлитаних каћиперки, има своје природно решење у томе да седнемо и људски разговарамо о свему, као код госпође екс министарке.
Људи се, међутим, од гованаца разликују баш по томе што не причају о свему, поготову не лепо. Претпоставка да би се са сваким могло људски и лепо о свему разговарати је да све на све на себи има бар-код, односно цену. Како можемо, лепо или ружно, уопште да разговарамо шта је у чијој шерпи, чије је Косово и колико и ко ће посећивати наше жене кад омркне? Ту разговора нема, осим ако не све не окачимо бар-код. Ми смо лепо, људски и европски, испреговарали о Косову, рецимо, до те мере да више и није наше. Остаје питање како смо то урадили тако људски и лепо? Како то да су људскост и естетика надрасли српство и српске интересе? Политичари ме овде не занимају, они су, ионако, били у власти, или у опозицији, лутке на концу и преговарали би са својим господарима и о томе како и куда да им водају Тимберленд ципелице, док им ови посећују жене. Таква је то фела. У питању је, међутим, кретенизовани народ који, било из пусте вајдице, било из дубоког незнања и неразумевања, не осећа проблеме који долазе са лепим, људским разговорима о свему и свачему…“, Миленковићев коментар, докторски… и иначе, дијагнозе болести су му праве, терапије и препоручени лекови јок
…“Битно је следеће: Црква се, као заједница Небеског Царства и служба Завета, не јавља и не живи од јуначких напора око промене стања у свету, некаквим „превратом”, него само као благодат за коју се човек спрема покајањем, самоспознајом, истином битија, свешћу о Злу и греху – али и о слободи и достојанству човека! – а онда, из те свести, жртвом и покајањем, јер се ради о човеку! А сâмо битије света остаје каквим га је Бог створио; свет остаје свет; као твар одвојена од Творца: “Свијет жељи не зна угодити” (ЛМ, Посвета, 181-190), па не угађа ни нашој жељи да служимо Завету. “Свијет је овај тиран… чак и тиранину, а камо ли души благородној!… он је (насупрот Христовој хармонији) состав паклене неслоге… у њему је – грехом човековим – стални рат свега против свију… па и рат земље против Неба” каже игуман Стефан, жива мудрост Цетињског манастира и данас! Па у шта онда да се уздамо? – У трансценденцију! У надсветовност! У Цркву! Да, али то је благодат Духа Светога и Свете Тројице! Празник је радост празничне заједнице као благодати коју људима даје Бог. А само благодат и, у њој, празнична радост празничне заједнице је у стању да благословом оплемени људска дела и да преобрази и сам свет!…“, Жарко Видовић
ПРИЧА О ЈАКОМ, Јован Дучић
Nа једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два
робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство, и био је тужан, а јаки
је мислио на слободу, и био је ведар. Јаки је хтео неколико пута да једним напоном
поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.
Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда, где је доскора ходио силан и
свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до
орловских гнезда, старе давио и младе крао; и одакле је рушио стене, да у понорима
чује њихову смрт; и где је живео силан, разуздан и шуман, као водопад.
Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни
његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко
стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као
млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан,
крвав, поноћни месец.
Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са
благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
Колика је Јахорина планина, Недељко Билкић
https://www.youtube.com/watch?v=27BLp1-9Q0U
Zbilja ,sta se ucinje od Crne Gore?Od Srpske Sparte do Srpskog zastidja.Pi,svaki ga djavo ovako i odje zivio.
Чу ђе су?Сад ће аветињаци да почну.Те како је ово фалсификат,те како није аутентично,те да је велико Српска подвала,те ово,те оно.Лудило онога ко се одриче сам себе нема границу.Издаја је нешто што није ни дно,већ испод тога.Самим тим јавиће се дежурне усташе и лајавци и ово да негирају.А Бог је велики и он једини све зна.Само он.А то је да су Црногорци Срби и да су сви Петровићи били Срби.Живјела мајка Русија,живјело Српство мило.
DJE STE KOMUNJARE DA OVO KOMENTARISETE?SRAM VAS BILO RAZORILI STE NAROD I ZAVADILI DA CE GENERACIJE I GENERACIJE PATITI I STRADATI OD TOGA!
Nijesam komunjara, ali mogu da pogledam:
(izvodi iz psiama i intervjua kralja Nikole)
„Iz Crne Gore nemam vijesti, jer je srpska okupaciona vojska ustanovila kordon kroz koji ne puštaju ni pisma ni ljude. Dobijam izvještaje, koji mi moji povjerenici donose po cijenu života. Izgleda da tamo vlada pravi teror. Ubijaju se bez suda ljudi, žene i deca, bombe se bacaju u kuce mojih prijatelja a novac se prosipa kao voda da bi se Crnogorci odrekli zakletve.“
——
„Sigurno ste culi o mome smjenjivanju i o aneksiji Crne Gore. Ali to je izglasala lažna Skupština, koju su Srbi nazvali Velikom skupštinom – ime koje ne postoji po našemu Ustavu. Niko tu skupštinu nije birao, vec su je izabrale razbojnicke cete u ime Srbije.“
——
„Crna Gora je danas žrtva najgore opresije. Srpska okupaciona vojska sastavljena, organizovana i opremljena od strane Saveznika, i dejstvujuci pod komandom francuskog generala, glavnokomandujuceg bliskoistocnih snaga, izvršila je invaziju na moju zemlju i to u vrijeme kad na crnogorskom tlu nije bilo ni jednog neprijateljskog vojnika.“
——
„Kad je neprijatelj slomljen silnim udarcima naših udruženih saveznika, napuštio našu milu Crnu Goru, okupirala ju je, u ime vlade Srbije, njena vojska.“
——
U maju 1909. godine poslanik SAD, Ricmond Pirson, došao je u oproštajnu posjetu na Cetinje. U razgovoru sa dr Lazarom Tomanovicem, predsjednikom crnogorske vlade, urucen mu je prijedlog da se Sjedinjenim Americkim Državama ustupi „zauvijek i besplatno, bezuslovno i bez rezerve” zaliv Valdanos, zajedno sa obalskim pojasom koji se pružao do grebena obližnjih planina i obuhvatao teritoriju od 15-20 kvadratnih milja. Cilj toga je bio da SAD „uspostave pomorsku bazu i stanicu za snabdijevanje u evropskim vodama”. Iznenadenje je bilo potpuno, pa je Pirson odgovorio da SAD treba da prihvate taj predlog. U svom izvještaju Pirson je ukazivao na koristi od prihvatanja tog prijedloga za americku mornaricu. Valdanos se nalazi u blizini Ulcinja, pogodne dubine i potpuno je pust. To je bila najprostranija uvala na obali, a njeno pretvaranje u pomorsku bazu moglo se opravdati samo postojanjem znacajnih politickih i vojnih interesa SAD u tom dijelu svijeta.
Njih, zaista, nije bilo u tom trenutku. U Stejt dipartmentu prijedlog su ocijenili kao „cudnu ponudu” o kojoj je vredjelo razmisliti. Prijedlog je upucen Ministarstvu mornarice sa zahtjevom da iznese svoj stav. Odgovor je bio negativan: mornarica nije imala nikakve potrebe za bazom u Crnoj Gori. Odgovor na Tomanovicev prijedlog urucen je tek godinu dana kasnije, u maju 1910. godine. Kada je novi poslanik Džordž Mozes saopštio odgovor, Tomanovic nije prihvatio da o njemu razgovara. Izgledalo je da je time stvar bila okoncana.
Prilikom Mozesove posjete Cetinju 1911. godine kralj Nikola je iznio predlog da Crna Gora ustupi SAD-u Ulcinj, dodavši da je ponuda Valdanosa bila greška. Treba napomenuti da je Ulcinj bio jedini grad na obali kojim je Crna Gora mogla slobodno da raspolaže. Mozes je ponudu odlucno odbacio, ali je kralj Nikola ostao uporan. Tražio je od Mozesa da proslijedi njegovo licno pismo predsjedniku Vilijamu Taftu. Poslanik je nastojao da kralja uvjeri u neopravdanost toga prijedloga, ali je na kraju pristao na kraljev zahtjev. U avgustu 1911. godine predsjednik Taft je odgovorio da vlada SAD ne namjerava da prihvati kraljev prijedlog.
Ево.Јавише се ботови.Нема ниђе џабе хљеба.Ма Никола Петровић Његош је био Србин и ништа више,па може сад сва планета да се наопако окрене.Србин,Русофил и крај приче.Династиски сукоб је потпуно друга тема и о њој се може причати у другим условима и другом времену.
Петљавино, Подметачино, тачно је само да су се Срби из Црне Горе и Срби из Србије борили за власт, а ви смутљивци са истим нагонима према функцијама и влашћу хоћете да то прикажете као борбу два народа. Прозирно и биједно. Колико сте лажљиви и биједни доказујете тиме што тобож величате краља Николу, а одричете се да припадате истом народу којем је он припадао. Па ко сте ви и какве везе имате с краљевом нацијом, писмом и вјером? Ви би некако да се свега одрекнете, а да “пластите“ државу. Вама је држава потребна само ради пљачке, тако да ћете на карту лажног патриотизма играти док је не “урнишете“.
Uz ti reference,uh ti reference,izvod iz pisama…..ni knjiga ni br str ni link.sigurno Nikola ne koristi termine Srbi i Cg no Srbijancima i Cg.to je svakako falsifikovanju ako ne i sve. što bot ne navede izvor???jasno je zašto,jer toga u tom obliku nema!da se laganje ne vidi.
Vjecna slava Kralju Nikoli i kuci Petrovic Njegos koja cuva srpstvo u Crnoj Gori i istinsku Crnu Goru do danasnjeg dana! Titogorski rasrbi ne smiju se odreci Petrovic Njegosa zato sto su oni sve sto simbolizuje Crnu Goru. Jedino mogu da pricaju price retardiranim degenima (dukljanima) koji su slijepi pored svojih ociju. Titogorci su nove poturice, samo sto su grdje od poturica. Poturice imaju alaha a titogorci broza i mila.