Космет у УНЕСКУ – кршење резолуције СБ 1244

Још нема званичне потврде из Унеска да је захтев за пријем Космета у ову организацију стигао, саопштено је из Министарства спољних послова Србије.

Уколико буде потврђено да је тај захтев упућен, Србија ће наставити са активностима како би спречила чланство Космета, речено је Тањугу у том Министарству.

Како истичу, свако разматрање захтева за пријем Космета у Унеско не само што би представљало кршење резолуције Савета безбедности УН 1244 (1999), већ би имало и изразито негативан утицај на актуелни дијалог Београда и Приштине у Бриселу.

„Република Србија ће свим расположивим дипломатским средствима настојати да, имајући у виду неприхватљивост овог захтева са правног, политичког и културног становишта, спречи чланство Космета у Унеску“, истиче се у одговору на питање Тањуга поводом медијских навода да је Космет поднело захтев за чланство.

Како је наведено, Србија ће наставити са активностима усмереним ка обезбеђивању пуне примене резолуције Савета безбедности 1244.

Косметски министар спољних послова Хашим Тачи је прошле недеље објавио на свом Твитер налогу да је Космет поднело захтев за чланство у Унеско.

Он је додао да на Космет очекују да у новембру буду примљени у ту организацију.

То је наишло на оштре критике званичника у Београду, а шеф дипломатије Ивица Дачић напоменуо је да то „није отварање врата за столицу у Уједињеним нацијама“.

Огласио се и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, рекавши да Влада Србије и српска дипломатија не прихватају идеју да Космет буде члан Унеско и да ће борити против тога.

Он је ту инцијативу Приштине окарактерисао „врхунским цинизмом“ и политички неодговорном.

„Они који то данас траже су главни виновници разарања стотина српских светиња на Космету. Мислим да је сама идеја да они који су изашли из рата као ратни команданти па се онда пресвукли и постали политичари данас траже да управљају и одлучују о светињама које су док су били у униформама разарали – то је врхунац цинизма и политичке неодговорности“, рекао је Ђурић за ТВ Пинк приметивши да таква идеја у политичком смислу није добар сигнал.

На питање како ће се то одразити на дијалог Београда и Приштине, Ђурић је казао да он треба да се води тако да се пре свега омогући и нормализује живот обичних људи.

„Нама није лако ни свеједно што морамо да разговарамо са људима за које знамо шта су и како радили, али разговараћемо са сваким ко може да доведе до тога да наши људи буду безбеднији и са сваким ко је одговоран у име албанског народа“, додао је.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: