Копривица: Сузбити незаконитости у области игара на срећу

Незаконито обрачунавање концесионе накнаде за лутријске игре на срећу, безочни притисци и смјена директора Управе за игре на срећу који је опредијељен за законитост, само су врх леденог бријега кад је у питању криминал и корупција у области игара на срећу, оцијенио је потпредсједник Демократске Црне Горе Момо Копривица.

Саопштење Копривице преносимо у цјелини.

ВДТ мора хитно правно интервенисати, а не смије заобићи случај који је на волшебан начин мистификован – поступак додјеле концесије за казинске игре на срећу „Џек поту“, Грбовићевој фирми, којој су скандалозним тумачењем Нова Радовића, генералног директора Директората за порески и царински систем, уштеђена два милиона због неплаћања једнократне накнаде за добијање лиценце за приређивање игара на срећу у казину „Ројал“ у хотелу Сплендид.

ВДТ да испита двомилионски поклон Нова Радовића тајкунима из Сплендида. Поменуто тумачење права може се оквалификовати као несавјестан рад у служби. Радовић је кршењем законских и стручних стандарда уштедио тајкунском ортаклуку Мићуновић&Грбовић, а државном буџету ускратио два милиона еура.

Грбовић је покушао искористити погодности закона из 2004. године подношењем захтјева за додјелу концесије неколика дана прије ступања на снагу новог прописа децембра 2007. године. Поступак за додјелу концесије фирми „Џек пот“ рјешаван је и окончан тек касније Одлуком Владе о додјели концесије (бр. 0313058 од 17.12.2009) и закључењем Уговора о концесији (бр. 02/01-158/2 од 5.12.2010). Ови акти, којима се окончава поступак и ситуација, исправно регулишу плаћање поменуте накнаде по новом закону, због тога што нови закон није предвидио ултраактивно дјеловање старог закона, тј. у прелазним одредбама новог закона није уопште регулисано да се започети, а недовршени предмети (какав је овај) имају завршити по старом пропису. Све је то деградирано скандалозним решењем Радовића из 2015. (бр: 04-6896/1-2015) којим се усваја жалба „Џек пота“ на рјешење о плаћању накнаде.

Као што вјешт шибицар затура куглице, тако и промафијашки тумач права затура законску обавезу плаћања двомилионске накнаде у појмовној магли сатканој од правничког увијања о ретроактивности, али и од непознавања и неразликовања појмова ретроактивности и ретроспективности, затим тзв. праве ретроактивности и тзв. квазиретроактивности.

Принцип заштите стеченог права примјењује се само ако се ради о комплетно довршеним правним ситуацијама по старом пропису. Да би постојало стечено право, мора бити окончан процес стицања права, што овдје није био случај прије ступања на снагу новог закона. У моменту ступања на снагу новог закона није био правоснажно окончан поступак додјеле концесионог права као поступак примјене правне норме, нити су прелазне одредбе новог закона допустиле решавање затечених предмета према слову и духу старог закона.

Никакво субјективно право „Џек пот“ није стекао на основу одлука надлежног органа, па да се оно брани од наводног довођења у питање због касније промјене прописа, по којем то право не би могло настати. Нема накнадног мијењања правне посљедице која је била на снази, већ би се радило о легалном редефинисању правне посљедице која до правно релевантног момента није наступила. Никаква правна посљедица није била на снази да би се штитила позивом на забрану ретроактивности. Овдје се ради о тзв. квазиретроактивности, која почива на разликовању завршених предмета од предмета у току, а код ових других се предност даје друштвеној сврсисходности у виду афирмације нових прописа и политика којима се захватају ситуације планиране према старом пропису, али које су у вријеме доношења новог прописа недовршене без одлуке надлежног органа и без прелазне одредбе о завршетку по старом пропису.

Продужено и ултраактивно дјеловање старог прописа, без прелазних одредаба у новом пропису, а на темељу тумачења Нова Радовића крши принципе законитости, сврсисходности и једнакости. Поступање државне управе мора бити засновано на пропису који важи у тренутку предузимања поступања. Једнако се морају регулисати идентичне ситуације које се довршавају за вријеме важења једног прописа. Протезање старог прописа, без прелазних одредаба у новом, обесмишљава планиране социјалне сврхе нове регулативе и подређује легитимни јавни интерес шпекулативном интересу тајкуна.

ВДТ мора процесуирати ово флагрантно безакоње и наношење велике штете државном буџету.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: