Насловна Издвојено Комнен Бећировић: Одустати од зла на Морачи

Комнен Бећировић: Одустати од зла на Морачи

16
ПОДИЈЕЛИ

Током протеклих тридесет година колико траје борба међународних размјера за спас Мораче, речене су највише ријечи о њеној природној и цивилизацијској баштини до те мјере да се кроз ту борбу Морача афирмисала као свјетска вриједност достојна да буде уврштена међу највећа добра човјечанства под заштитом Унеска.

Поменимо међу тим надахнутим ријечима ону највећег еколога нашег доба Франца Вебера, у вријеме његове посјете са групом новинара Морачи, јуна 1988, да је ријека Морача Бетовенова симфонија, а њен кањон катедрала вјечности. Или ријеч византолога Димитрија Оболенског који је са десет професора са Оксфорда, изјавио у писму Тајмсу, марта 1989, да би језеро поред манастира Мораче било кобно по ово незамарљиво добро наше заједничке европске баштине, како је дословно стајало у обраћању. А Јудиштир Раџ Изар, директор Културне баштине у Унеску, пошто је имао увид у досије Морача, писао је у мају 1998 да, иако манастир Морача није на листи Свјетске културне баштине, он зрачи вјерским, историјским и културним вриједностима да га треба сачувати за добро свих.

Ове и друге славне личности нашег времена, само су наставиле са похвалама којима су обасипали Морачу и њено светилиште славни људи ранијих времена. Тако је њемачки географ Бернхард Шварц писао да је манастир Морача бисер Црне Горе. А Курт Хасерт, такође географ, да Морача својим шумама и ливадама те разноликошћу својих пејзажа, има изглед огромног величанственог парка. Док је велики руски истраживач Јегор Коваљевски узносио историју народа морачког казавши да је она хомеровска поема. Са своје стране пак, пољски бард Адам Мицкијевић славио је поему Женидба Максима Црнојевића насталу на обалама Мораче, као једну од највећих поема свих времена и свих народа. И сам Гете који је упознао пјесен у Вукову преводу, високо је цијенио рекавши да она садржи сву поезију…

franc veber i becirovic kanjon morace 1988 409x340 Комнен Бећировић: Одустати од зла на Морачи
Вебер и Бећировић у кањону Мораче, 1988.

Могао бих овако наставити на много страница, као што сам то учинио у своjoj књизи L’éternité menacée de la Moratcha, Угрожена вјечност Мораче, објављеној у Паризу 1997. Или још више у свом опсежном раду на српском и француском језику Морача у очима европских аутора XIX и XX вијека, постављеном на мрежу 2010. А постоји на интернету и велики зборник од преко 300 страна Одбрана Мораче од потопа, који сам приредио и дао објвити 2002, а који садржи текстове најпозванијих личности из разних области, геологије, географије, електроенергетике, историје, историје умјетности, као и литерарне текстове настале скупа у вријеме прве велике битке за Морачу, вођене и добијене крајем 80-их и почетком 90-их година протеклог стољећа. Такође би се могао саставити позамашан зборник од штива у одбрану Мораче насталих током посљедњих петнаестак година.

Међутим, на крајње запрепашћење, власт за све ово неће ни да зна и, рекло би се да што су аргументи бројнији и јачи, то она утолико више остаје на њих глува и нијема, једнако гонећи своју и упорно тражећи ивеститоре по свијету како би потопила Морачу! Тако, ево опет ових дана, након неколико пропалих тендера, она повампирује, у још црњем виду, кобни пројекат брана и електрана на Морачи. И као да хоће да буде сигурна да ће успјети у својој накани, овога пута нуди, готово на препад, величанствену и славну земљу Морачу на милост и немилост кинеској аждаји Норинко која сравњује планине и гради острва у океану, а за коју би Морача била обичан залогај. Норинко би, осим електрана предвиђених одавно на самој Морачи, градио електране и на њеним притокома, Мртвици чији је кањон још некуд чудеснији од кањона Мораче, Сјеверници и Малој Ријеци. Но помиње се, поред кинеске фирме, у случају да она затаји, и турска фирма Берекет Eнерџи: таман посла, нека Турци за неколике године Морачу потопе кад нијесу могли вјековима да је поробе.

Каква стравична иронија, а још стравичнија разисторија!
Али шта мари ако је то цијена свјетске политке државе Монтенегра и њених односа са великим силама те мегаломанске амбиције да се буде у табору ових, како се управо кликтало од стране званичника у вријеме кандидовања Црне Горе за НАТО. Подсјетимо да се Кина простире на 10 милиона квадратних километара земљиног шара са милијарду и по становника становника, а Турска на близу 800 хиљада квадратних километара са око 80 милиона житеља, док Црне Гора заузима површину од непуних 14 хиљада квадратних километара гдје живи око шест стотина хиљада људи. Бројке које речито говоре да се не може бити у истом табору, али кад се већ иде у државну посјету Кини, као оно Мило Ђукановић прошле јесени, и мора да се нешто закључи, онда је тако, бојати се, Морача обећана аждаји Норинку.

Franz Weber Komnen Becirovic et Jean Paul Blede à la Sorbonne mars 2004 409x270 Комнен Бећировић: Одустати од зла на Морачи
Вебер и Бећировић на Сорбони, 2004.

А био је и раније неки сличан договор с Берлусконијем о снадбијевању Италије струјом са електрана на Морачи преко подводног кабла. Само што је Берлускони одавно скинут с власти и скоро доспио у тамницу, а фирма A2A, иако власник Електропривреде Црне Горе, срећом одустала од понуђеног јој потопања Мораче.

Већ од почетка битке за Морачу, речено је и поновљено да Црна Гора нема довољно земље за потапање. Но, упркос томе и, умјесто да се окрене сунчаној енергији која је данас у великом замаху и за коју Црна Гора има идеалне услове, власт је упрла да потопи све што се може потопити, као да хоће да Црну Гору претвори у једну велику хидроелектрану. О томе свједочи и пројекат електрана на Комарници, а посебно удар на рјечне изворе њиховим давањем у плијен концесионарима да граде мини централе па су се они, као јато грабљивица, обрушили на то горско благо црногорско.

Један такав, власник фирме Декар хидро, дошао је са својом скаламеријом прошлог љета у Љевишта да уништава извор Мораче, ваљда највеличанственији рјечни извор на европском континенту који годишње походе хиљаде туриста. Требало је противљење мјештана да се уз подршку наклоњених медија, харање, риљање, минање, сјеча горе, ријечју дивљање бар привремено обустави.

izvor morace 409x307 Комнен Бећировић: Одустати од зла на Морачи
Извор Мораче

Све у свему, има се страшан утисак да се власт заинатила да хоће да по сваку цијену потре многе милионе година током којих су настајала природна чудеса Мораче, као што све чини да потре многе вјекове српске историје Црне Горе која се управо као Српска Спарта прославила на позорници свијета! Расрбљује се Његош, преправља му се Горски вијенац, укида се наше хиљадугодишње пимо ћирилица, ствара се неко ругло од језика званог црногорски којим скоро нико од главара не говори, одржава се усташко-бољшевички зиндан на Ловћену као највише знамење, одриче се од Косова које је, како рече Павле Ровински, преживјело најцрње вјекове баш у свијести народа црногорског!

Сјетимо се, између осталог, Андрићевог есеја о Његошу као о трагичном јунаку косовске мисли. Сјетимо се такође да је химна црногорска једно вријеме била Онамо н’амо за брда она. Упркос томе, признаје се косоварска држава, то чудовишно недоношче крвнице Олбратове! Иде се чак дотле да црногорски представник у Унеску, умјесто да се бар уздржи, гласа за упис у свјетску организацију српског насљеђа на Косову као шиптарског, док се се упис Мораче у ову упорно игнорише и спречава!

А да не говоримо о окретању садашње Црне Горе, кршећи аманет Светог Петра Цетињског, од једнородне и једновјерне нам Русије и њено хрљење, опет противно вољи народа, у Нато чији је циљ и разлог постојања уништење Русије, макар по цијену свеопште апокалипсе. Толика је помама политичко-медијске клике или, како се то уобичајено каже, естаблишмента на Западу против Русије. За надати се да ће долазак Трампа на мјесто тамнопутог Обаме у Бијелу кућу, донијети неку промјену.

Међутим, ако се ране нанешене цивилизацији, бар неке, могу с временом донекле залијечити, ране задате природи не могу никад ни довијек! Заиста је страшно помислити да би Бетовенова симфонија која се од искони разлијеже Црном Гором, могла заувијек замукнути; да би морачка катедрала вјечности коју је ријека у садјејству са космичким силама градила током десетина милиона година, могла бити потопљена; да би могло нестати ендемско биље и дрвеће које једино на планети расте на обалама Мораче и њених притока које су такође осуђене; да би могао бити смртно угрожен или нестати бисер Црне Горе који представља Храм Успења Богородице на Морачи свјетски познат по свом неимарству и сликарству; да би воде потопа могле прогутати хомеровску поему коју представља повијест народа морачког; да би сунчана Морача могла бити поринута у маглуштине и баруштине промјеном климе због вјештачких језера; укратко, јер лелеку нема краја, да би благословена земља Морача гдје расте свака биљка и свако дрво, цвјета сваки цвијет, успијева свака воћка, гнијезди се свака птица, пребива свака звјерка, могла постати уклета земља тим прије што би сасвим обезљудила.

Manastir Moraca 409x276 Комнен Бећировић: Одустати од зла на Морачи
Манастир Морача

Ко може узети на себе, у име кога и чега, а да не говоримо о атомки од неколико милијарди кубика воде над Подгорицом коју би активирао први велики земљотрес, да изведе толику помаму и покару усред Црне Горе, да почини толика непочинства под небесима, уваливши, осим тога, Црну Гору у дужничко ропство?!

Стога треба једном заувијек одустати од зла на Морачи, изаћи из насилничке потопитељске психе која прераста у право безумље, Морачу прогласити националним парком, фаворизовати њене богомдане ресурсе и најзад је кандидовати за упис међу највећа свјетска добра под заштитом Унеска. На највиши понос и славу Црне Горе!

16 КОМЕНТАРИ

  1. 5
    0

    Коме Косово није свето, није му света ни Морача. Ова власт крчми Црну Гору, као каква пропалица кад наслиједи богатство. Морача је благо Црне Горе, и као таква биће уништена, на жалост грађана и разумних људи.
    Овај Комненов поклич би морао да одјекне код свих разумних људи, јавност би требала да се покрене, да брани своја добра. Бојим се да ће мо се кајати кад буде касно!

  2. 7
    0

    Јесте, ова Црна Гора се самоуништава, упоредо са разарањем историје, врши се разарање природе! Каква црна еколошка држава! Таман је еколошка колико и демократска!

  3. 3
    0

    Eво линка и за зборник Одбрана Мораче од потопа чијом се насловницом отвара овај текст, а за који пјесник Коста Радовић, мученик цио вијек због потопа постојбине му Пиве, рече да је Јеванђеље за одбрану Мораче

    https://fr.scribd.com/doc/45778940/Odbrana-Morace-Od-Potopa#fullscreen&from_embed

  4. 4
    0

    Извор Мораче, празник за очи и душу, како је Јасна Гајевић насловила своју изванредну репортажу. Већ би био злочин да се он уништи, а некмоли све остало у двије Мораче и Ровцима.

    http://www.vijesti.me/forum/izvor-morace-praznik-za-oci-i-usi-883465

  5. 2
    0

    Сличну судбину би доживјели и божанствени Бијели Нерини у кањону Мртвице
    Тродеценијска острвљеност Миловог режима на наше велчанствено, а сем тога епско морачко-ровачко поднебље је заиста запањујућа и спада у домен психијатрије.

    http://www.mojacrnagora.com/slika-dana-2016-06-22-bijeli-nerini-kanjon-rijeke-mrtvice/

  6. 3
    0

    Потапанје Мораче је наум циничне душе и ума који „зна цијену свега а не зна вриједност ничега“. Помогнимо сви колико можемо. Не може Комнене сам а чини се да се то и дешава већ неколико десетљећа.

  7. 1
    0

    Поводом овог дивног текста Комнена Бећировића, у овом часу када се поново надвијају мутни облаци над нашом дичном Морачом, чини ми се да треба подсјетити и на бриљантни текст историчара умјетности уважених Татјане Пејовић и Др Александра Чиликова, објаљен 2010. године у “Вијестима“ и запитати се може ли се против ових аргумената, и против оваквих ауторитета !

    МАНАСТИР МОРАЧА ЈЕ НАШ ПАРТЕНОН, НАША НЕФРЕТИТИ, ДРУГЕ НЕМАМО

    Aктуелна тема градње хидроелектрана на Морачи отворила је низ непознаница. У том мноштву проблема недовољно су на¬глашене посљедице које би подизањем брана претрпио манастир Морача.
    Прича о девастацији ма¬настирских комплекса у Црној Гори није нова тема. Познато је да су духовни центри подизани на најљепшим ло¬кацијама са којима су градили нераскидиву цјелину. Управо су те пејзажне изузетности на удару непримјерене активности садашњег времена. Ових дана се окончала борба да се сачува остатак Савинске дубраве, медитеран¬ске шуме, вјековног окружења манастира Савине. Но, одавно је прекинута пр¬вобитна пејзажна визура ма¬настира Прасквице, чији су се маслињаци спуштали до мор¬ске обале. На прилазу Цетињу прво вас сусријећу куће у насељу Медовина, најахале на Нову џаду. потискујући у други план Табљу и сам Цетињски Манастир. Манастир Морача је већ доживио једну деградацију, изградњом са¬дашње саобраћајнице. која га је отргнула од његовог природног залеђа – камених литица.
    Други дио приче почиње стварањем акумулационих језера за потребе електрана. На удару су се опет нашли манастири, који су морали бити измештени, пренесени на но¬ве локације. Прво је измјеште¬но Косијерево, затим је на ред дошла монументална Пи¬ва са преко 1260 м2 фресака и на крају скромни монашки центар, манастир Дубочица. Косијерево и Дубочица су се са идиличних .рјечних обала Требишњице и Ћехотине обрели на безводним теренима, без чари. Пива је заувијек изгубила извор Сињца, чувено Пивско око. Измјештање манастира било је ,,нужно зло“. Иако је све урађено по стручној ме¬тодологији, уз примјену кон¬зерваторских принципа, они више нијесу оно што су били. Постали су „двоструки бо¬лесници“, прво због своје ста¬рости а додатно због по¬сљедица процеса измијешта¬ња.
    Што чека Морачу? Она се не може измјестити. Сувише је сложен организам са толико специфичности за које наше друштво није стручно ни ма¬теријално дорасло. Њено „чупање“ из величанственог кањона било би неопростив злочин. Оставити је да се огле¬да у мртвим водама језера, без водопада Светигоре, исто тако неопростив злочин. Не¬миновна измјена микроклиме била би додатни, непредви¬дљиви ризик њеног даљег оп¬станка.
    Стиче се утисак да шира јавност, па и културна, до¬вољно не схвата какво благо Морача чува. Није само то планетарно познати пророк Илија кога храни гавран, чија античка љепота наговјештава ренесансу, која ће се родити на другој обали Јадрана у фрескама Ђота. У Морачи се, стицајем историјских околности, одиграо један својеврстан културни феномен. Послије обнове у XVI вијеку, када су скромни мајстори покушали да прате рад својих славних предходника из доба настанка манастира, Морача постаје стециште најбољих сликара XVII вијека, чија су дјела досегла врхунац у сфери поствизан¬тијске умјетности на читавом простору православног Бал¬кана. Поп Страхиња из Бу¬димља. хиландарски монах Георгије Митрофановић, Кир Козма – Јован, били су под¬једнако врсни творци фресака и икона. Поп Страхиња исликава проскорнидију. Георгије Ми¬тротановтћ дио припрате и за¬падну фасаду. Најталенто-ванији од свих, кир Козма – ¬Јован, живопише параклис Св. Стефана и малу цркву Св. Николе, остављајући једин¬ствену галерију очуваног зи¬дног сликарства код нас. Ње-гова је велика икона са по¬злаћеним дуборезом, Св. Са¬ве и Немање са житијем, која нема премца у иконопису, опет Балкана. У дјелу кир Козме – Јована узвишеном симболиком провејавају еле¬менти западњачке умјет¬ности, срећно спојени са спи-ритуалношћу источњачког сх¬ватања љепоте. Исти сликари су творци и раскошног иконостаса на којем доминира мону¬ментални крст са Распећем. Сљедбеници ове плејаде ум¬јетника, Радул и Димитрије Даскал, такође раде у Мо¬рачи. Св. Лука који слика Бо¬городицу, ремек – дјело мај¬стора Радула, представља усамљени жанр мотив у ико¬нопису XVII вијека.
    Архитектура Мораче опет обједињава два стила у гра¬дитељству. По разуђености простора, она је типични рашки куполни храм, чије је исхо¬диште Византија, али у обради спољашњости. црква је добила романичко рухо. Низ арка¬дица који тече испод кровног вијенца, обрада портала, про¬зора и декоративних бифора су изведени у духу западњачке умјетности. Архитектонски склад је постигнут фином гра¬дацијом маса по вертикали и осмишљеним постављањем асиметричних прозора, што је допринијело уједначеној ос¬вијетљености ентеријера.
    Манастир Морача је једини сакрални средњевјековни споменик који је дочекао наше вријеме без доградњи и деградација. Чак и пружање порте са капијама понавља првобитни просторни склад цр¬кве и непосредног окружења. Дакле, Морача стоји пред нама онаква как¬ву ју је прије 758. година, 1252. подигао Стефан Ву¬кановић Немањић у славу Успења Богородице. Била је осамдесет година без крова када су је Турци похарали. У том периоду страдао је и морачки првобитни живопис. Манастир је вјековима служио као стециште народног оку¬пљања у борби за слободу. У њој је опстала духовност, његовала се писменост, стварала врухнска умјет¬ничка дјела. Њеној љепоти и непоновљивости доприноси спајање двају естетика хришћанства, истока и запада, које су у Морачи нашле своју јединствену хармонију.
    Свијет око нас води битку да врати драгоцјености у земље поријекла. Грци траже фриз са Партенона, Египћани главу Нефретити и камен из Розете. Манастир Морача је наш Партенон, наша Нефретити, друге немамо. Зар њу заложити ради велике непознанице коју извјесно носи подизање брана на чудесној ријеци која је манастру подарила име.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here