Насловна Поглед Командир Ђуро Драшковић (1880-1919) – портрет

Командир Ђуро Драшковић (1880-1919) – портрет

42

(Умјесто одговора господину Драгославу Бокану на текст објављен на порталу ИНС 14. марта 2017. године, али садржина овог текста је, посредни и непосредни, али и категорички деманти Боканових изречених ставова. Овај текст је, дакако, полемичког карактера, но, језиком и снагом чињеница о предмету проучавања)

Пише: Новак Аџић

Капетан, потом и постхумно, од стране краља Николе и црногорске владе у егзилу, произведен у командира (мајора) црногорске војске, Ђуро Ристов Драшковић рођен је на Чеву 1880. године. Био је стамени ратник и официр. Непоколебљиво, до смрти, био је одан црногорском барјаку и амблему домовине Црне Горе. Као официр истакао се у балканским ратовима (1912-1913). Учесник је и првог свјетског рата (1914-1916), до војног слома Црне Горе и њеног пада под аустро-угарску окупацију. Потом је био интерниран у аустро-угарски заробљенички логор, из којега је пуштен крајем 1918. године.

Одлукама тзв. Подгоричке скупштине од новембра 1918. године енергично се супротставио. Није прихватио великосрпску окупацију и насилну анексију Црне Горе, већ се с оружјем у руци борио за право, част и слободу своје државе. Један је од главних организатора Божићног устанка црногорског народа подигнутог јануара 1919. године (по грегоријанском календару). У њему је био један од водећих војних команданата и његова прва је жртва. Погинуо је 6. јануара 1919. године херојски, у борби са српском окупационом војском и домаћим бјелашким јањичарима и ренегатима у Цетињу изнад Шкрке и Богданова Краја.

Син капетана Ђура Драшковића, Голуб Драшковић (1916-1990) припадао је црногорском националном покрету и зеленашкој војсци којом је командовао велики пријатељ и саборац његовог оца бригадир Крсто Зрнов Поповић. Син капетана Ђура Драшковића, Голуб Драшковић био је уз Крста Поповића скоро до самог краја Крстовог живота, заправо, безмало све до његове погибије у сукобу са потјером комунистичке ОЗНЕ у ноћи 13/14. марта 1947. године у Цуцама. Када је генерал Крсто Поповић водио своју потоњу битку у животу, син Ђура Драшковића, Голуб Драшковић био је у групи која му је помагала, спашавала га и јатаковала у Катунској нахији. Голуб Драшковић се двадесетак дана прије погибије Крста Поповића предао комунистичким револуционарним властима у Црној Гори на приједлог Јова Капе. Био је осуђен прво на 15 година робије. Потом му је затворска казна преиначена и смањена на 7 година, које је издржао по затворима у Црној Гори. Суђен је и осуђен син Ђура Драшковића, Голуб Драшковић, зато што је припадао Штабу “Црногорске националне команде” и “Ловћенске бригаде” који је током другог свјетског рата био под командом Крста Поповића и што је скоро до саме Крстове погибије био уз њега као његов пријатељ, јатак, али војни и политички саборац.

Када је 1918. године Краљевина Црна Гора постала жртва великосрпске инвазије, окупације и анексије капетан Ђуро Драшковић је био предводник Чевљана у оружаном отпору уништењу црногорске државе и националном обесправљивању Црногораца. Херој је народног устанка “За право, част и слободу Црне Горе” изведеног јануара 1919. године. Лојалан краљу Николи и институцијама правног поретка Краљевине Црне Горе устао је у одбрану црногорског државног и етничког индивидуалитета.

У једном писму које је упућено са Његуша 1. децембра 1918. године капетану Ђуру Драшковићу са Чева и капетану Душану Вуковићу из Предиша (Бјелице) стоји да су црногорски устаници одложили подизање устанка за одређено вријеме »докле војвода Ђуро Петровић и бригадир Вучинић проведу организацију у својим мјестима«. Политички вођа Божићњег устанка био је Јован Симонов Пламенац из Црмнице, који је емигрирао прије него што су борбе отпочеле, а војнички вођа устанка био је Крсто З. Поповић. Из Катунске нахије, поред Крста Поповића, устаничке вође били су и: командири (мајори) Петар Ломпар, Шћепан Мијушковић, Мило Мартиновић, Петар Гвозденовић, Јоко Мартиновић, капетани: Ђуро Драшковић, Душан Вуковић, Андрија Драгутиновић, Нико Кашћелан, Ђуро Капа, Марко З. Поповић, Благота Мартиновић, поручник Јанко Пешикан и други.

Своје политичке циљеве и захтјеве Штаб црногорских устаника, који се у Бајицама код Цетиња налазио под командом Крста Поповића, изложио је и у овом акту:

“Скупштина одржана у Подгорици у дане 11. и 13. мјесеца новембра 1918. године, сазвана је против уставних одредаба наше земље, а највише против воље апсолутне већине црногорског народа, што је дало повода да се- против скупштинске одлуке којој сте Ви извршни органи- дигне општи покрет и устанак у Црној Гори.

Већ су прошла два дана, да се престолница Цетиње налази у опсади од стране неколико хиљада усташких чета, које са нестрпљењем очекују да чим прије уљегну у престолници Цетињу, те својим уласком успоставе стање које достојно одговара црногорском имену и будућој држави Југославији.

Да би се избјегло пролијевање братске крви, која ако потече историја неће памтити, потписати Устанички одбор нашао је за сходно да извршном одбору упути изражај воље црногорског народа у сљедећем:

I – Ми смо сви сложни да Црна Гора уђе пуноправно са осталим покрајинама у једну Југословенску државу без икаквих унутрашњих политичких граница, а облик владавине остављамо да пуноправно ријеши редовно изабрана скупштина свих југословена- Конституанта- чему ћемо се срдачно покорити.

II – Ми тражимо да претходно један народни суд пронађе кривце за све догађаје који су бацили љагу на наше оружје и да тек онда чиста ведра чела приступимо великој југословенслој заједници, за коју су и најстарији наши преци највјернији заточници били.

III – Тражимо анулирање одлука Подгоричке скупштине и нове слободне изборе за Црну Гору, чији ће изасланици пуноважно рјешавати све наше садашње домаће послове, те привремено представлајти Црну Гору изнутра и извана.

За извршење рада по овом програму, устаничке трупе сјутра 23. овог мјесеца умаршираће у пријетоницу Цетиње и ради успостављања будућег реда запосјести ће сва надлештва, у коју сврху с наше стране бит ће очуван најбољи ред, те са овим преко вас опомињемо војску која се сада налази у Цетиње да са своје стране не би изазивала пролијевање братске крви- у којем слућају сматрали би се одговорним чланови тога Одбора, а ми са своје стране дајемо часну ријеч да ће како живот тако и имовина сваком бити загарантовани, сем у случају да будемо нападнути.

Бајице, 22. децембар 1918. године
У име Устаничког Одбора
Капетан Крсто Поповић, с. р. “.

Овај меморандум је из Бајица 22. децембра 1918. године, у име устаничког Одбора послао капетан Крсто Поповић “Команди Јадранских трупа” и тзв. “Извршном одбору Цетиње”, те командантру савезничких трупа у Котору генералу Полу Венелу. Овај Меморандум и устаничке захтјеве у име устанчког Одбора са упутствима за вођење преговора однијели су и предали у Штаб српског генерала Драгутина Милутиновића црногорски официри капетен Ђуро Драшковић и поручник Мирко Грујичић. На ово писмо црногорским устаницима одговорио је командант окупационих српских трупа у Црној Гори генерал Драгутин Милутиновић.

У том одговору генерал Милутиновић је 23. XII 1918. године навео, поред осталог, да се са својим »трупама и осталим наоружаним Црногорцима одржавати ред, и никакве наоружане трупе не могу улазити у варош – град Цетиње, а да не сретну наоужани отпор са наше стране«. У својим Меморанима генерал Милутиновић наводи да је црногорском устаничком штабу поручио: »На сваку и најмању демонстрацију одговорићу топом и митраљезом«. Била је то увертира у почетак крвавих обрачуна. Генерал Милутиновић послао је на тај начин капетану Крсту Поповићу јасан сигнал да ће пружити отпор црногорским устаницима уколико они буду кренули на Цетиње.

На једном састанку неколицине организатора црногорског устанка одржаном на Бокову 13/26/ XII 1918. године, одлучено је да се позову српске трупе да до 20. XII 1918/ 2. јануара 1919. године напусте Црну Гору, а ако то не учине да ће их Црногорци силом протјерати са своје земље. На том скупу је било договорено да црногорски устаници освану око Цетиња и да га опсадирају 21. XII 1918/ 3. И 1919. године. Распоред трупа био је одређен на сљедећи начин: Катуњани су били одређени да посједну и држе сектор од Ђинова Брда до доњег Краја, Љешњани и дио Ријечана (Цеклињани и Добрљани) требало је да заузму простор од Доњег Краја до Кабла, а Љуботињани и Црмничани од Кабла до Ђинова Брда. За Ријечане и Црмничане био је одређен план и задатак да Цетиње опколе и да заузму позиције око њега са митраљезима и топовима пошто пријетходно посједну, ослободе Вир Пазар и Ријеку Црнојевића.

Положаје око Цетиња запосјели су црногорски устаници 21. XII 1918/3. И 1919. године. Током дана вршили си прикупљане и концентрацију снага. Око Цетиња 24. XII 1918/ 4. И 1919. године дошле су устаничке снаге из Комана на челу са капетанима Благотом Мартиновићем и поручницима Беговићем и Радоњићем, као и Загарчани са капетаном Луком Стаматовићем и поручником Мирком Грујичићем. Приспјели су и Љешњани са капетаном Пером Ђуришићем и потпоручником Брновићем. Крсто Поповић као командант устаника направио је сљедећи распоред: Цетињани (Конаџије и Бајице) били су под командом капетана Ђура Капе и они су посјели простор од Ђинова Брда до иза Орлова Крша. Његуши и Ћеклићи били су на лијевој страни од њих и налазили су се под командом Илије Бећира. Чевљани који су опсадирали Цетиње били су под командом капетана Ђура Драшковића, а Цуце под заповијешћу поручника Јанка Пешикана. Устаничке снаге из Бјелица које су бројале двије чете биле су под командом поручника Душана Вуковића и Крста Вујовића и оне су заузеле простор изнад Доњег Краја. На Његушима су остале не много бројне устанчке снаге под командом поручника Ника Кашћелана и Влада Врбице. Све ове устаничке снаге представљале су Западни сектор. Њихов командант био је капетан Ђуро Драшковић.

Источни сектор устаничких снага који је обухватао простор од Доњег Краја до Белведера био је сљедећи: од Доњег Краја њега су посјели Љешњани под командом капетана Сава Челебића, Комани под командом капетана Благоте Мартиновића, као и једна чета која се до Белведера налазила, а која је била под командом капетана Вукала Рајковића и поручника Тодора Борозана. Командант Источног сектора био је капетан Перо Ђуришић.

Простор од Белведера од Доњег Краја остао је непосједнут од устаничких снага. Њега је по плану требало да заузму Љуботињани и Црмничани пошто пријетходо посједну Вирпазар и Ријеку Црнојевића. Команднат Штаба устаничких снага капетан Крсто Поповић смјестио се са својим штабом код Барутане у Бајицама.

Командант српске војске генерал Милутиновић је био ријешен да употријеби оружје, да разбије опсаду града и по сваку цијену да заустави улазак устаничких снага у Цетиње. Ступио у контакт са устаничким снагама у Бајицама, које су од њега тражили да напусти Црну Гору. Али, од тога устаничког захтјева није било ништа. Капетан Крсто Поповић рекао је генералу Милутиновићу да разговара са Јованом Пламенцем, који је требао бити, по ранијем договору, на Каблу. Међутим, Крсту Поповићу и устаницима је саопштено да су бјелаши заузеле тај простор и да тамо нема Јована Пламенца. Он тада није знао ђе се Пламенац налази, па је послао тројицу својих људи да сазнају ђе је он и да ступе у контакт са њим. Али, од њега никаквих вијести није било. У тим тренуцима Крсто Поповић је преузео улогу врховног команданта устаничких снага и у одструству Пламенца понашао је као војни и политички лидер. Написао је писмо генералу Милутиновићу у којему је навео устаничке захтјеве, које су рано изјутра 23. XII 1919. године /5. јануара 1919. године однијели у Штаб српских трупа устанички официри капетан Ђуро Драшковић и поручник Мирко Грујичић. О разговору са изасланицима устаника, официрима Ђуром Драшковићем и Мирком Грујичићем, окупациони генерал Милутиновић, у својим Забиљешкама, пише и ово: »У оружану акцију нисам веровао све до 23. децембра 1918. године. Овога дана у 6 часова ујутру дошла су са писмом два изасланика од побуњеничких официра, капетан Ђуро Драшковић и поручник Грујичић. Одмах сиђох у моју канцеларију, где ме оба црногорска официра очекиваху у присуству капетана прве класе г. Николајевића и резервног потпоручника Симића (студент технике). Био сам расположен и одмах се поздравим са свом четворицом и обрнух се г. Драшковићу и рекох му шалећи се: »Па ви, прекјуче, господине Драшковићу, чекасте мене као да сам Хамза капетан а ви Мићуновић Вук. Драшковић при говору са мом устајаше, а ја му давах знак да седне и говори. Између осталог жаљаше ми се да га је при повратку из интернирања рђаво пресрео у Рогатици наш артиљеријски мајор Божидар Јевтић, да му је у име Србије овај србијански мајор рекао ово: да Црногорска артиљеријска правила више ништа не ваљају, и да он Јевтић а с њиме и сви Срби више воле Бугаре него Црногорце. Ово је Јевтић можда и рекао, јер сам га знао из мога службовања у Дебру (1915), када бијах командант Албанских трупа, којом је приликом заиста поднео неке рапорте, жалећи се нешто противу сердара Јанка Вукотића, под чијом је командом био неко време. Одмах одговорих Драшковићу да је он као интелигентан човјек морао увидети, да то говори Јевтић у име своје а не у име Србије«, пише Милутиновић.

Официри Ђуро Драшковић и Мирско Грујичић су копију устаничких захтјева предали генералу Милутиновићу. У акту којег су Драшковић и Грујичић предали Милутиновићу тражи се да се српска војска мирно понаша и да се не мијеша у унутрашње ствари Црногораца. Међутим, устаничке захтјеве је генерал Милутиновић у разговору са Драшковићем и Грујичем одбио.

На Цетињу су се окупаторске српске трупе под командом Драгутина Милитиновића, српски жандарми и бјелашка омладина мобилисали за борбу у циљу спјечавања устаничке акције. Хапшени су сви зеленаши, њихове присталице и сва »сумњива лица«. Устаничка акција била је од раније откривена. Поп Стево Дрецун је већ раније предао писмо митрополиту Митрофану Бану о устаничким плановима и замишљеним акцијама, а овај га је ревносно предао Команданту српске војске Драгутину Милутиновићу. Након тога, почела су хапшења вођа устанка на Цетињу, Подгорици и Никшићу. У затвору су се убрзо нашли: Милутин Вучинич, Андрија Раичевић, Божо Петровић, Ђуро Петровић, Ристо Поповић, Петар Ломпар и други.

Ствари су почеле крајње неповољно да се одвијају у односу на устаничке планове. Добро наоружане, бројне и опремљене окупаторске српске снаге и њихови помагачи домаћи ренегати су 21. XII 1918. / 3. I 1919. године заузели положаје на Орловом Кршу, гребенима изнад Медовине и Војне радионице, затим испод Италијанског Посланства до доњег Краја а потом и на брдима изнад Војног Стана, Болице, те на Црној Греди, Каблу и поврх Границе. Утврдили су своје положаје и ископали шанце. Појачење им је стигло из Тивта по наредби војводе Степе Степановића на Цетиње у јачини 2000 пушака са муницијом намијењеном за потребе српске војске, жандармерије и бјелаша. У циљу сламања устаничког отпора из Котора су 21. XII 1918/ 3. I 1919. године према Његушима биле упућене и јаке снаге српских трупа. Између осталих кренуо је и један батаљон II југословенског пука под командом мајора Антоновића. Расплет око Ријеке Црнојевића окончан је без борби. Ријеком Црнојевића овладали су српска војска и бјелаши. Тако је план око заузимања Ријеке и продужавања за Цетиње пропао. Тиме је задан тежак ударац преосталим устаничким снагама око Цетиња. Умјесто устаника, који су се већ били разишли кућама, или су похапшени или одбјегли, у Цетиње су кренули око 500 бјелаша. Устаничке снаге, које су предузеле акцију око Вирпазара 22. XII 1918/ 4. I 1919. године, нијесу успјеле. Ту је њихова акција сасјечена. Тако је Божићњи устанак подигнут под командом Крста Поповића био осуђен на пропаст. Он је покушао немогуће и након неуспјелог мирног рјешења, пропалих преговора, кренуо је храбро у устаничну акцију. Тежак ударац устаничким трупама око Цетиња био је слом устаничке акције на Ријеци и у Вирпазару, јер је простор око Цетиња којег су требали да заузму Црмничани и Љуботињани остао празан.

Уз себе, на прилазима Цетињу, Крсто Поповић и устанички официри под његовом командом, међу којима је био и капетан Ђуро Драшковић, имао је катунске, ријечке и љешанске оружане чете и формације. Њихову вјерност пониженој Домовини и прогнаном Господару, заточеном у Француској, тих дана опсаде окупационих посада и утврђења, ломила је и цетињска студен, и танки брашњеници, као и слабо наоружање и муниција спрам окупационих трупа и домаћих ренегата у њиховој служби. Код снага под командом Крста Поповића био је дијелом присутан и недостатак чврсте ријешености да се пуца у своје потуђене сународнике, као и дојучерашње савезнике, због којих је црногорска војска доживјела пропаст у првом свјетском рату. Али, све те муке и искушења, које су оптерећивале црногорске устанике, убрзо ће прекратити терор над народом и понижавање црногорских вриједности, чему су се одлучни били одупријети. Тако ће до оружаног обрачуна доћи на крвави Бадњи дан, 6. јануара 1919. када је са црногорским устаничким снагама један од њених команданата капетан Ђуро Драшковић пробао немогуће: да измијени злу судбину Краљевине Црне Горе. Иако је Божићњи устанак угушен у крви, мора му се признати очинство за све оне мучне године борбе “за част, право и слободу Црне Горе” које су се потом догодиле и у којима се, мада очајнички, доказивала и потврђивала у крви црногорска државотоворна и националана свијест и посебност.

Црногорске устаничке снаге су 24. XII 1918./6. I 1919. године кренуле у акцију наступања према Цетињу у циљу његовог ослобађања. Тада су српска војска и бјелаши запуцали, отоворили жестоку ватру на њих. Прво је дошло до отварања ватре на сектору Орлова Крша. Борбе устаничких снага и окупаторских српских формација почеле су 6. јануара 1919. године у 8 сати изјутра и трајале су читав дан. Српска војска и бјелаши користили су у сукобу артиљеријска оружја. У почетку сукоба на западном сектору погинуо је капетан Ђуро Драшковић, један од главних устаничких вођа.

Страдао је у борби да се сачува црногорски барјак, који је уласком српске војске у Црну Гору осрнављен од стране домаћих ренегата (бјелаша). Наиме, 1918. године стара црногорска застава није поштеђена. Црногорски барјак са двоглавим орлом домаћи изроди у служби српске окупационе власти су скинули са Цетињског Двора и брутално, огавно га оскрнавили. Да напоменем да је црногорску заставу у вријеме окупације Аустро-Угарска из ројалистичког пијетета и обзира оставила недирнуту. Али, кад је Црна Гора 1918. године присаједињна Србији црногорска застава није поштеђена, него је скинута са Двора на Цетињу, згажена и упрљана на мјесту ђе је био монограм краља Николе, т.ј. на мјесту ђе су иницијали црногорског суверена извезени. То је окупационом српском генералу Драгутину Милутиновићу, комананту Јадранских трупа, рекао црногорски капетан са Чева Ђуро Драшковић, саопштивши му да су то урадили црногорски потуђеници. Генерал Драгутин Милутиновић је то навео у својој мемоарској грађи. Наиме, окупациони српски генерал Драгутин Милутиновић у својим Забиљешкама (Архив САН 11441/11443, 1-8) вели и ово: »Командир Ђуро Драшковић и ови код Белведера рекоше ми да је црногорску заставу поштедела и Аустрија, а да је с нашим доласком скинута са Дворца на Цетињу и да ју је неко упрљао и то где је име краља Николе извезено. Упитам да није ко то од нас извршио. Рекоше ми да су то Црногорци извршили. Поред тога официри у Бајицама показаше ми и на самовољу полицијске власти у Даниловом Граду где су казнили на 10 дана затвора једног младића, што је рекао да је Црногорац а није казао да је Србин; и код Белведера један од побуњених официра рече ми, да је десет дана кажњен што је носио медаљу краљу Николе«.

Капетан Ђуро Драшковић, црногорски јунак и патриота, био је прва жртава у Божићном устанку црногорског народа почетком 1919. године. Убијен је на Цетињу 6. јануара 1919. године приликом устаничког јуриша на окупационе трупе на западном сектору изнад Цетиња. Како пише искакнути бјелаш Јован Ћетковић, који је непосредно учествовао у угушивању јануарског устанка 1919. године на подручју Цетиња, у својој књизи »Ујединитељи Црне Горе и Србије«, Дубровник 1940, ситуација на западном фронту око Цетиња (изнад Шкрке и Богданова Краја) била је најтежа. »Противника много, овдје је најјача њина снага, а имају јаке заклоне. Наше пушке и митраљези не могу да их дигну из ових клисура, бомбе смо већ све утрошили, артиљерије за овај фронт немамо. Бљешкају сабље противничких официра, а понеки се пркосно укаже и раздере колико га грло носи. На десном нашем крилу тако се указа једном, пркосно, изазивачки, на непуних сто корака пред нашима са исуканом сабљом противнички вођа Капетен Ђуро Драшковић и подвикну:- »Краљ Никола јаше вранца, а краљ Петар на магарца«. Један наш омладинац згодно га узе на нишан и обори га једним метком. Драшковић паде мртав«, пише Јован Ћетковић.

Никола Томанов Зец, у својим Меморима, пише и ово: »Зеленаши су са своје стране чинили све да до крви не дође. Они су чак и послије Вукотићевог доласка у Бајице предузели још један пут што се могло у прилог мирног рјешења. По претходном договору и пристанку бјелаша послали су капетана Ђура Драшковића као преговарача. У часу када се Драшковић слободно и са повјерењем приближавао бјелашкој страни (изнад Богдановга краја) са бјелашке стране испаљен је на њега плотун и Драшковић је пао мртав. То је био повод за отварање жестоке ватре са обије стране, коју нико више није могао спријечити«.

Ђуро Драшковић је за право, част и слободу Црне Горе достојанствено погинуо, пјевајући једну црногорску ројалистичку и патриотску пјесму, носећи црногорски славни крсташ барјак у једној, а сабљу у другој руци. У ставу горштачком, ловћенском, официрском пао је покушен окупационим куршумима. И Ђуров рођени брат Спасоје Ристов Драшковић био је црногорски устаник, официр и дугогодишњи комита и борац у зеленашком и народном устанку »За право, част и слободу Црне Горе«.

И на крају о СИМБОЛУ ЦРНОГОРСТВА, за којег се борио и јуначки у Божићном устанку 6. Јануара 1919. Године у борби погинуо командир Ђуро Ристов Драшковић и потом многи црногорски патриоти.

“Црногорски гласник” у чланку “ЦРНОГОРСТВО” пише: “Црногорство је симбол витештва, чојства, поштења, каваљерства! Послије боја с копљем у трње! Сјетимо се овога! Да не буде касно. О људи! Коме надима груди права црногорска, словенска крв осјетиће да улог Црне Горе-на Балкану, у Словенству и Европи-није да буде провинција Шумадије. Ко то не осјећа, не може се за то ни борити. Кад то у већини не бисмо осјећали-Црна Гора би била збрисана под србијанским копитима. Тако би остало, док се не појави ново покољење-као ранија, за пјесму створено-које би успоставило ток историје, старе славе. Сваки народ је неимар своје судбине Црногорци! Гдје нам је понос, прегнуће? Стара му мајка, није Црна Гора створена да буде пришипетља, нити шипка при србијанској острагуши!“

(„Црногорски гласник“, официјелни орган Црногорског потпорног савеза и Црногорске народне странке сељака и радника, Детроит, Мичиген, САД, година ИX, број 62, петак 15 августа 1924, стр. 1, чланак „Црногорство“).

42 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Adžiću, momentalno se izvinite Slavku Peroviću. Ne budite paranoični, i ne pridajite sebi toliki značaj. Ilija Bakić nije takozvani, vec stvarni Ilija Bakic iz Berana, nastanjen u Vojvodini! Nemam nikakav problem da sam za vas anoniman. Ne zna Crna Gora ništa o svojoj prošlosti o mnogim znamenitim ljudima iz svoje prošlosti, ne mora da zna ni za mene malog Iliju Bakića, pogotovo što vi sa Cetinja na nas Vasojeviće gledate sa visine. Mi smo u Crnoj Gori prepoznatljivi kao Irvasi i meni to ne smeta, samo ima i nas Vasojevića koji smo utkali sebe u Crnu Goru, i koji nijesmo pljuvali po svemu crnogorskom da bi bili bolje prihvaćeni u Srbiji.
    Adziću, samozavni crnogorski viteže, đe ti bi u vrijeme sramnog pisanja CKL i fašističke kampanje po Slavku Peroviću i LSCG? Đe diže tada svoj intelektualni glas protiv tog sramotnog i lažljivog pisanja? Đe bi intelektualna gromado kad po podgoričkim zidovima osvanuše grafiti sa brojem srpskih krvnih zrnaca Vesne Perović. Da li intelektualac i univerzitetski profesor u vama osudiše takve sramotnje radnje i pisanije, organizovane iz kuhinje crnogorske DB? Zašto ćutaste? Đe diže Novak Adzić svoj intelektualni glas kad strijeljaše Duška Jovanovića. Đe biste Adžicu kad pokušaše da ubiju Slavka Perovića u Herceg Novom? Đe biste kad mučki ubiše Sašu Markovića? Progovori li Novak Adžić kad Milo Đukanović potpisa beogradski sporazum bez saglasnosti ikoga u Crnoj Gori? Što prećutaste Novače Adziću sva ona prebijanja novinara po Crnoj Gori, između ostalih i prebijanje mene anonimnog iz Berana po narudžbi i u režiji Duška Markovića i beranskog DB-a? Što prećuta vrhunski crnogorski intelektualac Novak Adžić stravičnu pljačku Crne Gore i njenu budućnost. Što prećuta Novak Adžić stravične migracije građana Crne Gore sa sjevera Republike prema Srbiji, Bosni i pretežno zemljama zapadne Evrope. Znate li Novače Adžiću da se u mojoj ujčevini , u kojoj sam proživio prve godine života u selu Gornje Zaostro, toj crnogorskoj Ravnoj Gori kako vole da je prekrštvaju Srbi iz Crne Gore, dvadeset godina nije zaljuljala kolijevka, nije bilo svadbe, da ima više krstača na groblju na Dublju nego stanovnika u selu?
    Što prećuta Novače Adžiću to što Amfilohije Radović naslika Nemanjiće po svim crnogorskim crkvama, pa izgleda da su ih samo oni gradili po Crnoj Gori?
    Novače Adžicu, imaš ti pravo na oproštaj, niko nije savršen, ali da bi se tebi oprostilo, moraš javno reći istinu, za koliko novca i privilegija si prodao LSCG i pristao da ćutiš i ne vidiš sve zločine Mila Đaukanovića i mafijaške vlasti?
    I još nešto Novače Adžiću, da ti kažem razliku između mene anonimnog i tebe javne ličnosti i inetelektualca- Kada bi ne daj Bože nekom palo na pamet da te ubije i prebije samo zbog tvojih stavova, ja bih to odmah osudio i javno protestvovao i dizao svoj anonimni glas do neba, a ti si ćutao kao zaliven na mnogobrojne i stravične zločine Mila Đukanoća i mafije.
    I kao što Srbe u Crnoj Gori ne treba osuđivati što su Srbi iz neznanja , što su žrtve nametnutih mitova i skrivenih istina, tako tebe treba osuditi jer ti si znao istinu a ćuato si i zato si za osudu. Čik ti mene tuži, ako ja lažem!

    • 0
      0

      Илија ти нијеси ирвас ти си оно што се вуче по дну мутне ријеке , ти си сом.
      Васојевићи , Старосрбијанци како их назива Краљ Никола.
      Будимље друга Епископија у Српској Православној Цркви.
      Турци дају дозволе и народ у Васојевићима гради Српске школе.
      И ти си сад Васојевић који није Србин , него си Црногорац који није Србин.
      Лудило без граница.

    • 0
      0

      Чкоде, моје саучешће.
      “Либерал“ у вукојебини, званој БЈРЦГ, у суштини представља дијгнозу…

      Е, златиле се руке Милана Калабића!

    • 0
      0

      Ilija, i ako je ovo istina ne treba se svadjati i dijeliti, i ovako nas je malo a da ne spominjem koliko neprijatelja i domacih slugu- izdajnika ima.
      Kad pomenu Zaostro, poznajem jednog momka, potomka cetnika, vjerovatno se tako i osjeca ali je vrlo fin i pristojan, nije ekstrem i nije protiv Crne Gore i njene drzavnosti, kamo lijepe srece da ih ima vise takvih a ne milosa iz bara, djkana i ostalih manijaka

      • 0
        0

        Stell Tribute, ne svađam se ja, samo iznosim činjenice. Istina je , malo nas je, užasno nas je malo, užasno podijeljeni, raspolućeni, obezglavljeni od više decenijskog ispiranja mozga i preduge ekonomske krize. Reci ću metaforično, Taj Novak Adžić je moj brat od ujaka , a recimo Goran Kiković predsjednik SO Berane, isto istoričar, Srbin on mi dodje metaforično brat od strica. Adžić mi je lijeva ruka a Kiković desna ruka. Ja bliže braće na ovom univerzumu nemam. Takvi su kakvi su, ja bliže braće nemam. Ja ih nijesam birao, dogodili su mi se. Ali, to što su mi oni metaforično braća, ne znači da ja ne mogu da ih kritikujem. Naprotiv, moja dužnost kao njihovog brata je da ih kritikujem. Možda su oni obrazovaniji, pametniji, možda su više fensi od mene, umiju da pridobiju nečije glasove, ali ja za razliku od njih nikada nijesam podržao nijedno zlo, nijednog zločinca, ma ko zločin činio, nijesam ga prećutao zarad ličnih privilegija ili boljeg materijalnog položaja. Ne može Adžićkao intelektualac da prećuti brojne zločine Mila Đukanovića, isto kao što Kiković ne može radi ličnih interesa da nominuje i progura sramnoga Tomislava Nikolića, čovjeka sramne biografije , sa kupljenom diplomom za počasnog građanina Berana, koji se uzgred prošle godine nije sjetio da dođe na Dan Berana niti da pošalje pozdravni telegram. Zbog toga Gorana Kikovića i njegovih ličnih interesa i Andrije Mandića, generacije i generacije beranaca su obrukane. Naši potomci ukoliko SO Berane ne poništi tu odluku će nas se stiđeti jednog dana. Mi moramo da doživimo katarzu, da se restartujemo a to je moguće samo sa istinom. Istina je kao gorak lijek, ali ako ga ne popiješ ne možeš da preživiš. Najlakše bi meni bilo da podržim jednu od politika koje podržavaju Adžić ili Kiković, tad ne bi morao da budem apatrid, da jedva izvučem živu glavu u Crnoj Gori, ali to nije moralno! Ja želim Crnu Goru jednaku za sve!

      • 0
        0

        Još nešto Steel Tribute, Goran Kiković je za 36 mjeseci rada u SO Berane, mada je istinitije nerada, zaradio 50.000 evra, Novak Adžić za 20 godina ćutanja sigurno četiri puta više. To je ogroman novac u današnje vreme o kojem ja i 95 posto građana Crne Gore samo možemo da sanjamo. Da li je pravedno da moja metaforična braća zarađuju toliki novac za ništa? Ja hoću da svi zarađujemo, da svi imamo pristojne plate, a ne samo ultra srbi, ultra crnogorci i ultra ćutolozi, ili ti da budem precizan da dobro žive samo pripadnici SISTEMA.
        Ja sam djetinjstvo proveo u Gornjem Zaostru. I možeš poći svuda i pitati bilo koga, ali pitomijih, poštenijih ljudi od ljudi iz tog sela nećeš upoznati, i to ti ne govorim zato što su mi Šćekići ujčevina, već zato štu stvarno predobri ljudi. To selo je planski uništavano, samo zato što je Đurišić smjestio četnike u njemu. Komunisti su smišljeno uništili Gornje Zaostro, to je bio dio njihovog plana i kažnjavanja. Stradao je nedužni narod!

        • 0
          0

          Podrska za vase stavove, lijepo razmisljate. Ono sto mene boli najvise je ne to sto se neko osjeca Srbinom, to je njegovo pravo i mora biti mjesta za sve nas. mene boli cinjenica dokle je dio njih spreman radi mitomanije da ide, koliko ne prezaju ni od cega…a koliko je na nama bilo i bice strpljenja, sta smo sve radili da bude mir, koliko smo popustali, sklanjali se…ej, da je toliki problem osjecati se nacionalno Crnogorcem u Crnoj Gori

    • 0
      0

      О, Бакићуууууууууууууууууууу! Монтенегринско копиле, умишљаш да си „праведан и истинит“. То никако не можеш бити са фалсификованом крштеницом, па да ти је кужни камелеон и зликовац Секула Дрљевић отац! Био си се мало смирио. Надао сам се да си увидио да углавном пишеш све саме неистине и глупости. Као, ја Србин из незнања? Е, будало аветна! И полуписмена!

      • 0
        0

        Ajde jadan, zar ti nije ispod časti!
        Zar ti Fočo malo braće imaš, već stotine ljeta imaš za brata svakog Srbina, pa ti stalo za tricu i kučinu!?
        Sami su o sebi sve rekli, sve najgore!
        Sami su sebi najveća kazna!!!
        … Čuvaj snagu, trebaće nam!

  2. 0
    0

    Au, zemljače! Renegati(stara crnogorska riječ, pretpostavljam), domaći IZRODI… Pa prekinite da zavađate taj narod tamo. Koliko ima onih koji ne misle kao ti i slični tebi? Je l trećina bar Crne Gore – IZRODI? C, c, c… Sipa mržnja iz tebe, jasno kao dan. Nadam se da to za pare pišeš. Bilo bi racionalnije. U suprotnom, u pitanju je bolest.

    • 0
      0

      Batali Mijate.Trebas nesto znati,procitati a ne laicki donositi sud i svoje misljenje bez argumenata.Ovo sto pise uvazeni Novak Adzic je sve ziva argumentovana istina koja se moze provjeriti.On ne „sipa“ mrznju,vec iznosi istinu iz cisto patriotskih razloga a ne za pare kao neki koji to rade protiv Crne Gore iz materijalnog interesa.Tako Mijate upamet se pa malo vise citaj pravu istoriju i prave istoricare a ne one koji pisu po direktivi izdajnika Crne Gore.

      • 0
        0

        Kako odgovaraju ovi kojima istina ne odgovara mislim na komentar PETRA koji je potpuno ispravan i korektan.Samo naprijed kukavice evo mene dje ste vi

        • 0
          0

          Смири се Илија јуначе .Досљедан си либерал храбар на ријечима и нелогичан у размишљању , необразован а безобразан.
          Јунак а утека у мрску освајачку Србију.
          Мени је тебе искрено жао , јер ти незнаш да ли си поша или си доша.
          Ајде за оте твоје либерале и Мил(и) онаре иначе близанци од маните мајке једно питање , ако су Карађорђевићи погрешили и нису успоствили равноправност црногораца и србијанаца.
          Зашто се сада у ЦГ не залажете за сваку врсту равноправности између црногораца , херцеговаца , далматинаца , брђана , старосрбијанаца и зећана.
          Колико буџет пуни далмација а колико нахије , ајде тако да се подијели.
          Колико буџет пуни херцеговина Пивска електра , Пљеваљска ТА ,Дурмитор.
          Колико је режим и криминал побио људи више него што је страдало у Божићној побуни.

      • 0
        0

        E moj brate Petre. Procitaj stare proverene akademike istoričare. Izdvajam velikog Crnogorca Dimitrija Dima Vujovića i njegovu knjigu Ujedinjenje Crne Gore i Srbije, Titigrad 1962. Barem o Božićnoj pobuni i njenom ugušenju a tu se najviše pominje komandir Drašković. I budi finiji. Srećno!!!

  3. 0
    0

    Дефинитивно нам историчар Аџић објашњава како је овај несрећни сукоб био рат Црногораца са једне стране,и Срба из Србије (Србијанаца) и Срба из Црне горе одн. домаћих ренеганата (издајника) са друге.То је његово виђење,које и не мора да буде тачно.
    Дјеци која почињу да уче историју Црне Горе све је јасно.Рат Србије (?) и Црне Горе.Инвазија Србије на малену Црну Гору и све уз то што иде.
    Али прећуткује да је претходно ЦГ капитулацијом приступила Централним силама !
    Значи НИЈЕ била побједница у 1 св.рату! Ни ријечи о бјежанији краља Николе ни о терору АУ трупа над цивилима по Пљевљима и старој Херцеговини.Битно је да Цетиње АУ нису дирали,остали дио ЦГ ко шиша.Такав је и „устанак“ био.Они који су малтретирани од стране АУ војске нису били Бог зна колико одушевљени да гину за онога који их је напустио кад је било најтеже, а против оних који су их ипак ослободили.ДА је г.Аџић служио војску,знао би колико је битна ствар морал у војсци,војска је припрема за рат,а како је рат питање живота или смрти,питање је за шта се гине ,а и за кога.
    Интересантно ,да су Цетињани тако јуришали и кидисали на Ловћен јануара 1916, као на своју браћу 3 год.касније,да ли би Ловћен пао буквално без испаљеног метка и АУ трупе ушле у Цетиње ?
    Упечатљив је и поклич Ђура Драшковића о јахању коња и магараца.Краљ НИкола је сигурно јахао расне коње по Француској ,а краљ Петар можда и магарца, по гудурама Албаније,али своју војску и народ није оставио !Има једна мало позната фотографија коју је фотографисао француски војник како Никола и унук му Александар сједе на сандуцима од муниције и ћаскакју,као ђед и унук,мислим да је то било у Сан Ђовани ди Медова,непосредно пред одлазак Николе у Италију јануара 1916.Никад ми неће бити јасно зашто и он није повео војску за собом и сакупио је на Крфу (или негдје друго) па кренуо са савезницима у ослобођење своје земље ?Је ли му неко бранио ?Није имао новца ?
    Осим ако се није помирио са капитулацијом па чекао крај рата да неко „други“ ослободи ЦГ па да се он врати на готово.МОжда је тако и мислио,али не иде то баш тако у ратовању. А да је тако било,историја би кренула сасвим сигурно неким другим током…
    Све је скоро јасно око овог несрећног сукоба,који траје и дан данас,хвала Богу са много мањим интензитетом.Али ипак остаје једна нејасна ствар:
    Зашто су се „устаници“ (бар добар дио њих ) изјашњавали као Срби,ако је то био рат краљевине Црне Горе, против Србије и Срба ако су они како каже г.Аџић,окупирали ЦГ и сами тим били непријатељи ?

    • 0
      0

      A Kradjordjevici su bili dobri kad su bjezali sa niksickog aerodroma.Masoncine britanske.Nije odje problem sto su se malo sporeckali Srbi i Crnogorci(ko nije na Balkanu),pa ni to kako se ko osjeca,nego je odje problem sto im je prisnija Kradjordjevica lenta ,neko Petrovica ,na koje se tako pozivaju kad im valjaju.Dobar je Njegos,ali ne valjaju Danilo ,Nikola…Da ne pricam o ostalim crnogorskim dinastijama.
      P.S. Vidio sam da se i Duklja tretira kao prva srpska drzava,cak i Amfi to kaze,a dosad je htio da zakiva ih za most..Emisije na RTS -u idu o Duklji kao prvoj srpskoj drzavi,na stranu to sto su katolici,to sad nema veze i sto se nepismena raja posprduje.
      Duklja je prva slovenska drzava i tako ce i ostati,a ‘ljetopis popa Dukljanina'(nas prevod) prvo knjizevno djelo u Slovena.A to,.. srbi,hrvati koji su izmisljene kategorije slovenstva,istog naroda nece da shvate,koji su podijelili Vizantijci i Franci,Porfirogenit i Karlo I..Citajte malo,ne morate se krviti.

  4. 0
    0

    Uvaženi gospodin Adžić treba da rasvijetli komitski pokret u Drobnjacima i Uskocima pod vođstvom Vojvode Toma Krsikape !
    Ovako ispada da se mi nijesmo bunili protiv srpske okupacije , a znam da jesmo , pa bi red bio da se napise nesto i o tome .

      • 0
        0

        Svaka Vam je Mijate i Mandušiću nepomjerna!
        Kao i svaka druga istinita.
        A Adžić …? Niko ne zna kako taj spava, ne bio mu u koži! Kako je njemu s pameti smrklo.

    • 0
      0

      Чуј ви Дробњаци и Ускоци се борили против Срба.
      Па Дробњаци не само што су Срби него ни локално нису Црногорци него Херцеговци Срби.
      Ако си ти Дробњак можда из Тивта ?

      Истина је да је жалосно да двије Српске државе са двије династије плус крвно повезане
      нису биле у стању да мирно и нормално превазиђу међусобну борбу за превласт.

      Божића побуна је несретан и непотребан историјски чин , на жалост сваког правог Србина одакле год да јесте.
      Жалосно јесте што је дошло до жртава , патње и братоубилачке борбе.

      Који јарац на брвну је био твдоглавији тешко да ће мо сазнати , овоме се радују само наши непријатељи.
      По мени обе стране су криве без обзира на све аргументе .

      Само слога Србина Спашава !

      Да се никад више не понови , заједно смо јаки као Звезда са Савићевићем !

      Разједињени смо лак плијен за свакога.

      • 0
        0

        Eto, ti si, Mandušiću, napisao ono što sam ja mislio. Nisam hteo da se upuštam u polemiku. Besmisleno je. Tolike su knjige napisane, sve su notorne činjenice u pitanju, ali treba čitati knjige, a ne gutati propagandu.
        P.S.
        Malo me ipak, moram da priznam, rastužio komentar ovoga, pa ajde recimo – gospodina, kada sam razmislio zašto je uzeo ime plemena u usta, i šta je hteo time da postigne.
        Ni u ovoj Milovoj seriji nas nisu u usta uzeli. Pa čak nikoga sa severa, osim Rovaca poimence. Nego kao – „velika snaga sa sjevera“. Kako da ne. Nešto se ipak ne može izjaviti, a da ne ispadneš budala.
        Sve najbolje svima dobrodušnima.

        • 0
          0

          Možete se koprcati koliko vas je volja , ali mi smi crnogorci oduvijek , tako je bilo tako će i biti !
          A ima i kod nas kukolja kao i kod drugih .
          Postojaće Crna Gora dok je Lovćena i Durmitora …. !

    • 0
      0

      Ovako ispada da se mi nijesmo bunili protiv srpske okupacije , a znam da jesmo , pa bi red bio da se napise nesto i o tome .

      Одговори
      evo na nevidjeno potvrdjujem da ste banditi!

  5. 0
    0

    Sramota sto In4s objavljuje ovaj ustaski falsifikatorski bilten Novaka Adzica, koji pokusava da medjudinasticki spor Petrovica i Karadjordjevica predstavi kao medjunacionalni spor, iako su tada svi Crnogotci bili Srbi po nacionalnosti. Takodje oslobodjenje Crne Gore predstavlja kao srpsku okupaciju CG, ispada da su Srbi sami sebe okupirali.

  6. 0
    0

    Dragi Milose,uzmi malo vremena za sebe,kad ovako komentarises povrsno,pa prikupi istorijsku gradju iz arhiva.procitaj i onda daj svoj sud tj. saznaj pravu istinu.Vidim da toga dosta nije ti jasno.Pozdrav i poslusaj moj savjet.

    • 0
      0

      Nemoj da mi Miśa puno čita , on je ovakav kakav je zlata vrijedan , što će njemu „istorijska građa“ kad on zna kako je koja baba koga sa bocom rakije dočekivala , a tek kako krme ispeče , e nema ga ni primać !

      • 0
        0

        Bravo Masa,rekla si sve za ove koritanovice.Oni ne znaju za nase slavne dinastije vec oni znaju ko daje bolje pecenje i dje se na pokajanjima dobro jede.Ne treba ih vise komentarisati, danasnja slika ih prikazuje ko vazda:BEZ CASTI,OBRAZA I POSTENJA za razliku od nas „ZA SLOBODU PRAVDU I CAST CRNE GORE“ Nek je vjecna CRNA GORA

        • 0
          0

          А чоче испаде да сте ви најпоштенији ,најбољи најљепши…све нај нај.А ми ,ова друга страна све најгоре.Колико сте часни и поштени,показали сте марширањем на Рим са Мусолинијевим фашистима,раме уз раме,и за то добили макароне.А при покушају да“ обновите“ државу,са истим друштвом,12.јула 1941,цијела Црна Гора вам је одговорила сјутрадан.

          • 0
            0

            A jes ka nije Miśune care , pa viđu pun net slika tvojih ćetnika sa italijanima i njemcima he , he , a najbolja je ona đe sa ustašama rujno vino pijete he , he , ili ona đe su na binu zajedno Pircio Biroli i Pavle Đurišić he , he , pa M.Đukanović isto , zajedno ste „rame uz rame“ sa njima „marširali“ na Neretvu , pa ste fino obršili , zajedno ste i bježali .
            A vele niko nijemogao iźes makarona ka ćetnik na Neretvu .

      • 0
        0

        Је ли твоја баба ,,масја,, у Ђурђевића Тари пекла каву Нијемцима?

    • 0
      0

      Хајде онда ти драги Илија ми објасни :

      1.Зашто Никола бјежи и оставља војску,зашто није урадио исту ствар као Петар и Александар ,повући се са војском и касније пробити фронт,па добити рат ??

      2.Који се то владар који је капитулирао, вратио на престо,и повратио пуну независност,а да му је неко други добио рат,наведи ми само један такав примјер из историје ?

      3.Ако је ово устанак против Србије и Срба,како то да су се „устаници“ редом (бар велики дио) изјашњавали као Срби.Срби против Срба,свој на свога,мало нелогично и ненормално ?

  7. 0
    0

    kao bjese ona pjesma o Cosovicu ?
    Cosovicu u dom ti kamenje,neotavi vino uz pecenje F22

    ada jedino tako se ovo dalje moze komentarista i upornost na Adzicevoj istoriji

  8. 0
    0

    U čemu je problem, g. Adžiću!?
    Biće da vi ustvari ništa ne razumijete!
    … Ni sebe sama na razumijete!?
    Pa, ko vam spori pogrješan postupak vlasti SHS, odnosno srbijanske vlasti, manje više neprikriveno! U svakom slučaju neadekvatno i štetno reagovanje na pristaše dinastije Petrovića! Ko vam pametan to spori, ko!?
    … Zar je moguće da nijeste ni u nam razumjeli samoubilačku politiku pobjedničkih Karađorđevića, koji su jednom za svagda sahranili ono prvo pravo srpskog naroda, kao i svakog drugog naroda prvo pravo, na nacionalnu i državotvornu konstituciju!?
    Kako se samo unutar, u polju te šire istorijske slike, u istorijskom i svakom drugom rasvetljaju kontraverzne i magistralne politike južnoslovenstva, samo tako mogu pravilno razumjeti i epizodni događaji, poput Božićne pobune! Kako morate prethodno da razumijete bas tu politiku i sve njene negativne i štetne učinke i posljedice, da biste bilo sta drugo razumjeli. Da najprvo razumijete da se ništa ne da razumjeti u politici ratnog pobjednika, koji je bezumno odstupio od vitalnog svesrpskog interesa u korist monstr Kraljevine SHS, u korist svoje najveće stete!?
    Tek onda se može razumjeti i sve ono što se događalo i dogodilo u Crnoj Gori!
    Kako je svaka slika, o bilo čemu, vama nedopustivo sužena, sve su vaše povjeznice neartikulisane i invalidne! Svaki vam je zaključak pogrješan i neutemeljen!
    Vi nijeste u stanju da razumijete ni formalnu ravan, a kamoli složenicu međudinastičkog sukoba u uslovima rata, pa onda još i bezdušnog i suludog odustajanja srpske države da okonča proces konstitucije!?
    Vaše naizgled romantičarsko, a ustvari, biće za nečiji tuđi interes, navijačko tumačenje Božićne pobune, u najmanju je ruku razočaravajuće!
    Vi naprosto ne razumijete formalno-pravnu i istorijsku poziciju pobunjenika, svakog pobunjenika protiv svake države, svakog onog što je u oružanom sukobu sa legalnim i legitimnim vlastima, bilo koje međunarodno priznate države, kakva je, dabome, bila i Kraljevina SHS!
    U osnovi, u pitanju ju je jedan istorijski mehanizam, odveć prost, ali zato apsolutno neupitan : sudbinu pobunjenika, ustanike, kako gođ, njihov formalni i suštinski položaj i status, isključivo određuje sama sudbina sukoba!
    Ishod sukoba sa državom!
    Ako pobunjenici, a događo se, iz sukuba iziđu kao nesporni pobjednici … Onda pobunjenici više nijesu pobunjenici, već su borci za slobodu, oni, koji su na oružju zadobili državu i vlast! Tako pobjeda, jedino ona, svakom pobjedniku donosi i formalnu legitimaciju! Samo odnos pobjede i poraza, post festum, kako drukče, dakle naknadno, po okončanju sukoba, definiše i samu prirodu i karakter pobune, ustanka, svejedno!
    Poraz, kao i svaki drugi poraz, je apsolutna mjera stvari!
    Da su, kojim slučajem, pobjedili …
    Ali to se nije dogodolo! Božićnoj je pobun ugušena!!!
    Pobunjenici su apsolutni gubitnici, liše Podgoričke skupštine, koja njihovim porazom samo potvrđuje svoj legimitet, državotvorni i ustavnopravni kapacitet!
    Da ne govorimo o odmetanju pojedinih pobunjenika od Pobune, odmetanja u najobičnije razbojnike, što je dodatno kopmromitivalo samu Pobunu, ali i onu politiku koju je Pobuna zastupala!
    I još jedanput … Naravno da je sve moglo da i drukče okonča, ali nije!
    Kako vi imate puno pravo da za tim žalite, i nijedno drugo! Kamoli da falsifikujete pobunjenički i politički bekraund Božićne pobune! Još sa paklenom idejom, valjda vam je to i primarni cilj, da dokažete, zaboga, kako neka okupacijska tuđinska vlast sprovodi teror u Crnoj Gori! Đe jadi ga znali, Crnogorac, neki Crnogorac koji nije i Srbin, samo to nije, vodi borbu sa okupatoskim tuđinskim Srbinom, gori u vatri borbe za slobodu otečestva!?
    … I što se mene, vjerujem i mnogih drugih tiče, ne morate da nam podastirete političke ciljeve pobunjenika firmulisane u njihovom štabu u Bajicama! … Navodni “ izražaj volje crnogorskog naroda „, koji to nije!?
    Inače, lično bih svaku od one tri tačke, stava, potpisao! Osim poslednje polurečenice! Kojom se traži puni međunarodnopravni kapacitet Crne Gore sa pravom da se samostalno spolja predstavlja!
    … Kako su sva ta tri stava, nastala u pobunjeničkom štabu, sva tri su jednako protivna zavjereničkoj politici izbegličke, kapitulantske vlade, i političkim aspiracijama izbježala suverena i dvorske kamarile! Koji autistično, odsutno iz realnosti, jednako zagovaraju povratak kralja Nikole na tron, kao da se ništa u međuvrjemenu nije dogodilo!?
    A to, zašto se Srbija nije oprjedelila za opciju ujedinjenja blisku pobunjenicima, koju i lično smatram dugoročno boljom varijantom od prisajedinjenja, pitanje je onog oportuniteta koji po procjeni Karađorđevića daje veću garanciju stabilnosti dinastičkog trona i harmonizaciji odnosa u trojedinoj Kraljevini SHS.
    Što je njihovo prvo dinastičkog pravo, pravo na nespornu suverenost, odnosno pravo da je unapred brane i odbrane!!! Kako za razumjevanje Karađorđevića, makar u tom smislu, nije potrebno da ih volite. Kako je od najmanje važnosti što ih i ja, recimo, najmanje volim! Još i mislim da su Srbima i svesrpskim državotvorni interesima, svojom pogubnom državnom politikom, nanjeli neprocjenivu i nenadoknadiviu štetu!
    Pa opet, to ne znači da su u proces sadržavljenja dve srpske države ušli bez svakog prava, kako vi to predstavljate i širite bezobrazno glupu antisrbijansku pomamu i histeriju!
    I meni je, kao im mogom drugome, žao što je Crna Gora poklekla, što je kapitulurala, što se nije priključila srbijanskoj vojsci u solunskoj epizodi! Ko zna u kom pravcu bi se razvijao ujediniteljski proces, iako je, kako svi to dobro znamo, đede bio umislio da ima svako preče pravo na krunu od unuka!?
    Konačno … bili bi dobro da stišamo strasti! Da pokušamo da racionalno prosuđujemo … Tako, kako niko dobromisleć’, sa ličnim i profesionalnim integritetom, svaki takav sa elementarnim znanjima koja se podrazumjevaju, ne bi trebalo ništa, pa ni kapitilaciju Crne Gore, ni Božićnu pobunu, pa ni Podgoričku skupštinu svakako, da gleda kroz crno-bijelu optiku! Da robuje dnevno- političkom rezonima i onom interesu koji stoji najdalje od “ materije „! Tako kako vi baš to radite! Još i gomila drugih, navodno školovanih ljudi. Koji se svi zajedno jednako brukate jednostranim i ostrašćenim tumačenjima prošlosti! Uvijek i jednako na štetu Srba, svejedno kojih!
    Pa vaši oponenti moraju da troše ogromnu snagu da obuzdaju opravdani gnev na vaše otvoreno, neskriveno neprijateljstvo prema svemu srpskom … To opskurnom neprijateljstvo, da stvar bude gora, bijedno i nespretno zaogrnuto, tobože u naučni, intelektualni angažman!?
    Slijepi ste i gluvi za drugačije mišljenje i percepcije, kao da je samo vama iz “ montenegrinske historiske škole “ dano da razumijete što je bilo, kako i zašto! Samo vama dano da držite banak iz nacionalne istorije! Da ravnjate o svemu i svačemu, kako vas sve i svašta nadilazi, nedorasle!
    Da nije tako, odavna bi ste čuli i one koji na stvari gledaju sa kritičke strane, neopterećeni suludom potrebom da sebe i druge silom nagone i ćeraju u novi identitet, i to baš sad kada se bližimo “ kraju Istorije „!?
    Da to ne činite odavna bi ste čuli da je i svima drugima jasno da srbijanska politika nije imala osjećaja i takta za ovdašnjeg čovjeka, onda kada je saziđivala zajedničku bratsku kuću! Ispoštovala nije, čak ni to nije uvažila, nesporan doprinos Srba iza Crne Gore svesrpskoj nacionalnoj ideji i ratnim naporima za oslobođenje srpskog naroda u prethodnim ratovima!
    Da ste htjeli, još bi ste mnogo toga mogli da čujete.
    Kako vas zapravo najmanje interesuje uravnoteženje pogleda i tumačenja zajedničke, srpske prošlosti!
    Kako se i vi Adžiću, komsomolski predano uprežete u jednu bezumnu zavjeru koja ima samo jedan zadatak, jedan cilj : rasrbljivanje srpske Crne Gore, nemilosrdno i bez ostatka! Sadistički!!!
    Kako za to bezočno koristite groznu bratsku nerazumicu, koja je dvije srpske boje toliko onomad zavadila, ni da su sa Turčinom zaratili … Oba oka da povade, malo im bilo, pa bi danas opet!?
    … Tako, kako je to svakome jasno đe smo stigli, kudijen smo naumili!
    A meni, makar meni nije, nije mi nikako jasno : Za čije babe brašno!!???
    Koji je, kakav je, i čiji je to interes!
    Kome vi zapravo služite?
    Ko je naručilac poslova? Ko?
    Koji je taj koji je dosjetio, ne da zavadi braću, ne! … Već je taj, za koga ja pouzdamo ne znam koji je, taj je još groznije namislio : da nas jednom zauvijek rastavi!
    Da Crnogorca proćera iz Srbina!???
    Iz onoga juče, iz ovoga danas, ali i iz onoga sjutra!
    Da ništa više ne bude kako je bilo! Da koliko sjutra sve bude tako kako je već u Hrvatskoj, u pola srpske Bosne, u najsrpskije Kosovo, u jednom srpsku Maćedoniju, pa je đavo došao po svoje i u najljepšu Planinu! Da i Crnu Goru, još i nju pošljednju, nekad prvu srpsku državu, da još i nju počisti od Srba!!!
    Kako ste svi vi montenegrinski preumljeni, biće, njegovi šegrti!
    … Crnom đavolu sluge!

  9. 0
    0

    Rekoh li vi ja da dignemo jedan spomenik za sve bjelaše , zelenaše , partizane i ćetnike , da ih sve skupa obilježimo i vijenac im položimo !
    Da se dostojno od njih oprostimo , da ih puštimo da počivaju u miru , da prošlost sa njima zakopamo , pa da se obrnemo jedni drugima , da bratski kuću obnovimo , pa da Miśa krme i ispeče a ja piva donesem , da više pretke izmirimo , da se zajedno okupimo pod barjak crnogorski , može i trobojka sa grbom svetih Petrovića nikakav problem , ali da se više litrosimo podjela što nam milu majku nagrdiše !
    Za mnom ko je crnogorac , što reče čuveni barjaktar Joko Poleksić , da viđu ko je svijestan svoje nesvjesti !
    A što je bilo , bilo je , ne ispravi se odole , no da vidimo što ćemo dalje u ovi današnji svijet zverinjak ?

  10. 0
    0

    Lako je pisati o onome sto se desilo prije 100 godina , ali je veliki problem napisati i otvoriti oci sto se sada dogadja zato , redakcija treba da zamoli Adzica da napravi jeden presjek sadasnjih dogadjaj u CG i da opise sadasnju vlast.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here