Колико Срби могу да поднесу: Тачка преко које се не прелази
1 min read
Српска академска јавност се одавно бави темом „трпељивости“ и односом који грађани имају према физичком болу. Примјер томе је проф. др Драган Павловић, који је потврдио тезу о великој трпељивости која карактерише Србе. Наиме, у запаженом интервјуу који је Павловић, као анестезиолог и начелник Одељења анестезије Клиничко болничког центра „Бежанијска Коса” и шеф Центра за бол, дао Политици, наводи да су „Срби нација која трпи: стисну зубе и спремни су да трпе и најјачи бол“.
– Пацијенти у Србији су спремни дуго да трпе бол због лоших социо-економских услова, али и лоших навика (…) Наши људи не пријављују бол лекарима него се лече сами, па се ако се иза бол крије нека озбиљна болест, лекару за помоћ обраћају касно“, казао је он овим поводом.
Интересантна паралела с наведеним медицинским фактима може се повући са историјским дешавањима. Подсјетимо се овдје једне од најсвјетлијих страница из српске историје у којој су Срби „преломили“ тачку бола и кренули у одбрану и оздрављење – чувене буне на дахије.
Јануара 1804. године јањичарске старешине – дахије, почеле су „сјечу кнезова“ – убијање највиђенијих вођа српског народа, у покушају да спријече побуну против њиховог зулума. Терор који су дахије завеле трајао је више од три године и незадовољство народа било је огромно. Зато и не чуди што је међу становништвом – трговцима, старешинама, али чак и неким Турцима који су живјели на простору Србије, почело да се говори о организованом отпору. Вијести о уједињењу потлачених стигла је до дахија. Плашећи се већих немира, они су наредили погубљења виђенијих Срба широм Београдског пашалука, нарочито оних који су се већ истакли у борби против јањичара. Овај потез само је убрзао избијање побуне. На Сретење, на Сабору у Орашцу 14. фебруара 1804. донесена је одлука да се подигне буна на дахије која се касније претворила у Први српски устанак. После мјесеци отпора и борби по пашалуку, а нарочито око Београда који је био под опсадом, дахије нису имале другог избора него да побјегну на дунавско острво Аду Кале. Борба за ослобођење је настављена упркос тешкоћама с више страна и заправо је сама била увод у велики рат за слободу који ће Срби војевати деценијама до потпуне побједе.
У датом примјеру „преломна тачка“ за подизање устанка евидентно је био притисак који су дахије спровеле, у намјери да буну предуприједе. Народни отпор се показао сврсисходним, те народно „оздрављење“ није изостало.
За разлику од наведене тезе др Павловића, на коју смо указали у уводном дијелу текста, у Црној Гори нико се није озбиљније бавио овом темом. Према подацима Европске статистичке службе из 2014. године, сваки грађанин Црне Горе ишао је код љекара у просјеку седам-осам пута годишње, што је на нивоу Србије. Да ли је ипак ријеч о истом односу који Срби у Црној Гори и Србији имају према болу – до сада није показало ниједно научно истраживање. С обзиром на повезаност социо-економских услова у којима живимо са општим здравственим стањем нације, било би сврсисходно предочити грађанима резултате једног оваквог истраживања.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pa ako je po istoriji,mogu jedno 500, 600 godina da trpe, znaci mirni smo za dosta vremena….
Ако не рачунамо оне који су од црногорског зулума побегли у Матицу. Е ти су прави Срби.
Очигледно србоспартанци најдуже и највише трпе.
Pravo veliš!
Ne mogu srpstvu, sebi mogu, jadi ih znali!
… Zapadni južnosloveni u etnogenezi sa Ilirima!???
Zbogom pameti!
… Izvini majko što si me rodila!
Jesi li tu nauku kod miraša izučio!?
Znaju li ti otac i majka kakvu budalu od sebe praviš!
… Pa te jedni mrze, a drugi ti se sprdaju!
A mogao si da ćutiš, da se ne brukaš!
Koji dio Vam nije jasan…? Da pojasnim…
Ђикане, то се зове: „анонимни“ опадач Српства! Нити оваква анонимна олајавања може да нашкоде Српству, нити је било коме ово важно. Него ето, неко је морао да овако излије јед и фрустрираност своје мале, анонимне душице!
Koji dio Miroslave…? Pojasnicu…
Pojasni nam zasto ste ti,Cosovic,Adzic…crni kao djavoli a niste se mjesali sa anadolcima i ostalim crncima.Vjecna slava pravoslavnom Bob Marliju!
Slazem se za Boba:-)… ovo ostalo je glupost, slazes se…?!
Ljudi sa Rudnika,Divcibara,Kopaonika,Zlatara,Zlatibora…su znatno svijetliji od garavih montenegrina i dalmatinaca to je fakat i zato projektujete sebe na njih.
Ne zanosite se i ne brkajte babe i žabe. Najmlađa nacija u Evropi je sklepana na prevaru s početka 19 vijeka.
Onih Serva kojima Vizantija nađenu ime shodno njinom esnafskom statusu nestade u Srbiji s Drugom seobom Serbalja 1738. Ostade ih, po ističarima SANU, ne više od 60 tisućah.
Daklem, ovi današnji su NeoServi iliti Srbi. Nikakve sličnosti među njima…
Их јуначе ал нам спочита! Ја, искрено, верујем свим изворима историјских чињеница а понајвише анонимним. Такви су јединствени!
Хм,занимљиво градиво.Но као добар „повијесничар“,реци ти нама ко вама нађену сва та имена.Прво Дукљани па Зећани,затим Црногорци,па Црвени Хрвати ,Монтенегрини па опет Дукљани…Како који окупатор вас по’ара,ви мијењате имена као Шћиптар чарапе :)Ко сте ви ?
Moras makar nesto znati… barem znati poredjati dogadjaje, sagovornice imena inostranog iz grada crnogorskog…
Šiptari.
Miloše, nešto si grdno pogriješio. Malo ko je nas poara. Ako nas je i poara kratko je to trajalo. Barem smo se trudili koliko smo mogli da to što kraće traje. Nekada smo u tome uspijevali a nekada malo manje. A i vas je malo protivnika aralo. Samo, vas kada su poarali arali su vas vjekovima. Vi ste na aranje navikli i tome se prilagodili. Malo kad ste se kroz istoirju aranju suprostavili. Arajlilje su vam promijenili kulturu, čak i rasu su vam djelimično promijenili, nametnuli neku novu tradiciju a i antropološki vas nijesu ostavili netaknute. Više puta su vas tjerali u zbjegove. Tražili se mir i sigurnost u drugim državama. Svoju teritoriju ste nekoliko puta ostavili skoro potpuno praznu. Na tu teritoriju su se naseljavali predstavnici susjednih nacija a dobrano (srpska riječ) i nomadska azijska plemena iz daleke Indije. Tu su poprimili jezik, dio običaja a Boga mi i inkorporirali dio svoje kulture, mentaliteta i štošta drugog. Stoga mislim da neko sa ovakvom istorijom nema baš pravo na ovaj način komentarisati. Ako je ovakav tvoj komentar posledica neupućenosti i neznanja onda je u redu ali ako je otkucan sa namjerom da uvrijedi to je već druga stvar… A to, ko nam je dao imena koja navodiš… Neka od njih su istorijska a neka vi nastojite predstaviti na pežorativan način. To je vaša stvar… Prema tome nastavite vi sa time, zanosite se i uživajte u tome. Duklja će, za one koji se razumiju u istorijsku nauku, uprkos tome biti jedna od država koja je nekada postojala na ovim prostorima. Zeta takođe… Montenegro… samo neupućenima treba objašnjavati što to znači i zašto nas u svijetu po tom imenu, oni koji nas poznaju, poznaju.
Obzirom da si i ti sin Srbskog Djoke, sve ovo sto si napisao kad bi bilo istina vazilo bi i za tebe, ako si mislio da je Crna Gora nekad u istoriji postojala bez Srba i da nije bila Srpska zemlja do prije 50 god onda si u velikoj zabludi. Cini mi se da ti je namjera i govorio si o Srbima u Ponizavajucem tonu, u smislu da se nikad nijesu branili od osvajaca,necu te demantovati, istorija govori drugacije pa shvatam da su ti namjere cinicne i sovinisticke,Kazes i da je sramota biti Okupiran kao sto su srbi bili, pitanje za tebe: Pa sta cete onda u Nato? U dobrovoljnu okupaciju?,Dali oni bombardivase Montenegro skoro? Vi sinovi Junaka iz junackih bitaka predadoste drzavu bez zrna Baruta,Ja cu vas nazvati pravim imenom, Vi ste Licemjeri, Sovinisti, i Poltroni, da ne korristim i neku tezu rijec i ako ste zasluzili.
Ko trpi, taj je slabo spreman da prašta!
… Ne bih ja da sam na mjestu “ nekih “ kad Srbin prestane da trpi! Dobro biti neće …