Колико је САД коштало спасавање економије 2008?

План за спасавањеамеричке економије покренут пре пет година после краха Леман Брадерса био је јефтинији и делотворнији него што се очекивало, оценили су челни људи америчког Трезора.

Како преноси лист Монд, програм помоћи ТАРП који је имао за циљ спасавање банака и аутомобилског сектора могао би коштати око 421 милијарди долара који је у целини финасирала америчка држава, потврдили су високи функционери америчког Трезора, који су желелели да остану анонимни.

„Многи мисле да је програм ТАРП прогутао у неповрат 700 милијарди долара подразумевајући да је глобални кредит који је одобрио Конгрес у октобру 2008. у целини отишао за ту намену“, рекао је један од одговорних људи Трезора.

„Ми смо заправо потрошили 421 милијарду долара али смо до данас повратили 422 милијарди. Ми смо заправо прешли зелену линију, што значи да је тај програм испунио своју намену стабилизације система. Све је ишло боље и брже него што се очекивало и коштало је мање него што се очекивало“, додао је представник америчког Трезора.

Овим планом притекло се у помоћ око 650 банака и коштало је 238 милијарди долара од чега је влада имала користи од око 24 милијарди долара захваљујући раздуживању, дивидендама и каматним стопама. Око три милијарди долара дате су на располагање за спасавање стотинак малих банака.

Према прорачунима Трезора губитак од спасавања аутомобилске индустрије пре свега Џенерал моторса и Крајслера, износи око 15 милијарди долара.

„Цена неинтервенисања државе била би далеко већа у погледу радних места и изгубљених пензија“, потврдио је представник Трезора.

Помоћ тржишту некретнина била је далеко најдефицитарнија и могла би јавне фондове коштати од 16 до 38 милијарди долара.

У програм ТАРП није укључено спасавање гиганата за рефинасирање некретнина Фани Мае и Фреди Мек.

„У суштини, влада ће извући значајну корист од тих интервенција“, сматра представник Трезора додајући да је „циљ тих помоћи увек спасавање финасијског система а не добит“.

Услед кризе из 2008. девет милиона људи је остало без посла, направљен је губитак од неколико стотина милијарди долара за прву економију света, цене некретнина су вртоглаво пале и још нису враћене на нивоу из 2006, а имовина америчких домаћинстава је изузетно смањена , закључли су представници Трезора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: