Насловна Поглед Ко је коме дужан – Грчка Немачкој, или Немци Грцима?

Ко је коме дужан – Грчка Немачкој, или Немци Грцима?

1
ПОДИЈЕЛИ

Нови премијер Грчке Алексис Ципрас сматра да би грчке дугове Немачкој требало пребити са дугом Немачке Грчкој за одштету у Другом светском рату, који, како сматра, достиже неколико милијарди евра.

cipras wikipedia 650x432 Ко је коме дужан   Грчка Немачкој, или Немци Грцима?

У тексту који је данас објавио под насловом „Грчка или Немачка: Ко је коме дужан?“, Дојче веле наводи да су економски губици из рата и окупације и данас разлог за свађе, јер Грчка сматра да је лоше прошла на међународним преговорима о репарацијама, после краја нацистичке диктатуре.

Нови премијер Ципрас инсистира на решавању тог проблема и процењује да Немачка Грчкој дугује неколико милијарди евра, наводи се у тексту, уз констатацију да је Немачка влада увек негирала такве тврдње. Министарство финансија у Берлину наводи да су Грчки захтеви решени ранијим обештећењима.

Ради се о директној ратној штети због пљачке, убистава и уништавања. На основу уговора из 1960. године, Немачка је жртвама нацистичких злочина у Грчкој исплатила 115 милиона марака. Тиме би требало да су покривени сви појединачне захтеви за одштету.

Дебата се, међутим, води и око кредита на који је Грчка држава била приморана: Народна банка Грчке је 1942. морала нацистима да д^а бескаматни кредит од 476 милиона рајхс марака. Тим новцем су нацисти званично финансирали своје „трошкове окупације“ Грчке, али тај новац Грчкој није враћен. Због тога комисија експерата у Грчкој сматра да Немачка Грчкој и даље дугује око једанаест милијарди евра, наводи Дојче веле.

Немачка, међутим, сматра да је питање репарација дефинитивно решено. Прва конференција на ту тему одржана је у Паризу, још у јесен 1945. године. Грчкој је тада процентуално припао део немачких репарација за Други светски рат и она је добила материјал укупне вредности до две милијарде евра.

У тексту се прецизира да су Лондонским споразумом из 1953. западне силе решавање осталих захтева за репарацију помериле до закључења мировног споразума. Осим тога, Немачкој су дугови делом опроштени. Међутим, мировни споразум између Немачке и савезника никада није формално склопљен. Уместо тога, 1990. године на снагу је ступио такозвани „Споразум два плус четири“ којим се регулише поновно уједињење Немачке. Тај споразум признала је и Грчка, а њиме нису предвиђене никакве даље репарације.

Дојче веле подсећа да је, од избијања дужничке кризе, тема репарација у Грчкој поново веома актуелна. Атина је 2010. од Европске уније морала да затражи помоћ како би спречила национални банкрот. Немачка је од тада Грчкој позајмила око 65 милијарди евра.

Грчки премијер Ципрас више пута је указивао да би те дугове требало пребити са ратном одштетом. Неки правни стручњаци у Грчкој сматрају да је такав модел могућ. Притом се пре свега мисли на потраживања настала због невраћеног присилног кредита за окупацију.

Већина експерата, међутим, искључује могућност да се, 70 година после рата, поведу нови преговори о репарацијама, напомиње Дојче веле.

1 КОМЕНТАР

  1. 0
    0

    Kada se pojavi neko u Srbiji I Crnoj Gori, koji nije marioneta zapada, postaviće isto pitanje i tražiti odštetu za I, II svjetski rat, kao i bombardovanja 1999.godine. Njemačka je tri puta izvršila genocid nad srpskim narodom, a da nije nijednom platila za to.
    Isti takav zahtjev treba biti upućen vladama Velike Britanije i SAD, zbog divljačkog bombardovanja u II svjetskom ratu i 1999.godine.
    Od strane nazovi države Hrvatske pod hitno treba tražiti odštetu za genocid u I,II svjetskom ratu, kao i za progon više od 500.000 Srba u zadnjem ratu, kao i za pobijene. Takođe zvanični Beograd treba da traži ustaško blago u Švajcarskoj, oteto od zaklanih Srba, njih više od milion.
    Isti takav zahtjev treba da se uputi i Turskoj zbog pet vjekova ropstva.
    Jedan od razloga što Zapad postavlja marionetske vlasti u Srbiji i Crnoj Gori je i pitanje ratne odštete.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here