Ко ће бити нови Мило?

Пише: Петар Змајевић

У либералном капитализму сваки производ има рок трајања. Понекад се либерални капитализам мало занесе па годинама, или деценијама врти једну те исту плочу и очекује да ће производ и даље бити на добром гласу и да ће се добро продавати. Посебно када се ради о подивљалом капитализму, буквално подивљалом, који је стигао са дивљег Запада, од преко Атлантика.

Дивљи запад је стигао у Европу у облику НАТО пакта и крије се иза приче о великом броју држава које су чланови тог пакта. Када треба бомбардовати неке државе, то ради пакт, то раде многе државе, “међународна заједница”, али када се треба мешати у било коју врсту унутрашње политике неке државе, то и даље као ради НАТО пакт, али он тада узима облик америчке (или британске) амбасаде у држави коју је потребно дисциплиновати.

Дивљање НАТО пакта у Црној Гори је почело давно, јер је НАТО пакт тамо пронашао савезника у познатом криминалцу Милу Ђукановићу. Његово дугогодишњи боравак на власти, селећи се са места председника, на место премијера и обрнуто, осигурао му је алиби “државника”.

У нормалном свету, државник је онај који води и чува државу. У свету Мила Ђукановића и његових англо-америчких (НАТО) шефова, државник је онај који растури државу, одроди државни апарат од грађана, народа, од свих који у тој држави живе, остављајући себи дискреционо право да одлучује о свему. Административни апарат државе постаје његов апарат, а “демократски” механизми јавне управе постају његови механизми за одржавање на власти.

Мило Ђукановић је предуго на власти, а сада је и опште познато да се на власти одржава лажима, преварама, поткрадањима и концесијама које даје НАТО пакту и Европској унији. Дао је све и урадио је све што се од њега тражило не би ли остао на власти, не би ли тако заташкао своје криминалне делатности и не би ли тако успео да за своје шефове заврши све прљаве послове. У Италији су га тражили због шверца цигарета. Неће проћи дуго, а неко ће га већ тражити због трговине нарокотицима и људским органима, јер превише шурује са шиптарском мафијом, за коју се зна да завршава (такође) прљаве послове за подивљале шефове са Запада.

Црна Гора је постала Монтенегро, заблудели поп Српске православне цркве је постао монтенегрински патријарх, Милов брат ведри и облачи по градовима и селима, син добија фабрике које је становништво Црне Горе деценијама финансирало, Мило је дао НАТО пакту Валданос да се вежба за рат на Јадрану, а приобаље и туристичке капацитете на Јадрану су добили млађани Ротшилд и неки Арапи, испашће на крају да су из Емирата или из Саудијске Арабије, а зна се да се иза сваког њиховог кичастог сјаја крије много крви и смрти.

Мило Ђукановић се размеће туђом имовином као да је његова, јер тако раде сви криминалци. И то ради на очиглед свих већ више од четврт века. Сада, када је то постало очигледно, машинерија дивљачког либералног капитализма није дошла да му помогне, него ће му помоћи да га нема.

Прошле су две недеље од парламентарних избора у Црној Гори, а и даље се не зна ништа званично – али се зато све зна незванично. Чак се и стварност уобличава према томе шта је све незванично. Иако су неке званичне институције објавиле неке званичне резултате, испада да у те резултате или нико не верује или их неки не прихватају. У последње две недеље, од када се завршило гласање, у Црној Гори се догађају надреалне или нерелане ситуације које су показале колико се Милова криминалан клика, а са њом и западни шефови, упетљали у лажи и преваре и сада некако морају да се из тога “изваде”.

У бахаћењу је Милу Ђукановићу помогао исто тако бахати Владимир Беба Поповић, мрачна испостава атлантистичке клике, класични беспризорни плаћеник, политичка спонзоруша, која, када не прави циркус у Србији, прави га у Босни и Херцеговини, Републици Српској или у Црној Гори. Беспомоћни и безнадежни сплеткарош Мило се потпуно предао сплеткарошу Поповићу, који од Црне Горе прави циркус, не би ли Мило и даље владао.

Али, изгледа да је власницима Мила Ђукановића и Бебе Поповића постало јасно да, поред ионако лошег гласа који их бије по Црној Гори, неби ваљало да тај глас буде још гори. Нећкају се и даље, али постаје некако јасно да је Милу истекао рок трајања и сада је потребна “свежа крв”.

У ком облику се појавила свежа крв? Да ли се појавила и ко је то? Да ли је свежа крв Душко Марковић, човек из непосредне близине производа коме је истекао рок трајања? Да ли се свежа крв крије у неким другим канцеларијама и испоставама америчке амбасаде и њених сателита из ЕУ? Да ли је свежа крв победила на изборима или је изгубила изборе, али ће сада, пост фестум да их добије? Да ли ће Беба Поповић поново да смишља неке атентанте или је и њему истекао рок трајања? Да ли се Поповић мало прерачунао, па је никад пронађено оружје из умишљеног атентата на Мила одједном никло испред куће коју Александар Вучић нема? (има само гарсоњеру). Или је НАТО клика схватила да са њима нема даље? Да ли ће и Вучић ускоро да постане српски Мило?

Једини модел деловања за који америчка администрација зна је: нађеш две групе људи, које су већ у свађи, или их добро посвађаш, онда као једну групу подржаваш да нешто чини (за интересе атлантиста, не локалног становништва и државе), а када та локална група и њен шеф помисле да стварно имају неку моћ и власт, онда их се једноставно укине и на њихово место долази она друга група. Да ли ће америчка амбасада успети да “жедне преко воде превесла” припаднике Демократског фронта и објасни им да треба да постану нови ДПС, а да Андрија Мандић постане нови Мило?

Да ли је Еисин Асаф, из израелско-британске агенције, који је водио кампању Демократског фронта још летос објаснио Мандићу и компанији да је боље да много не таласају, него да се лепо ухвате у НАТО коло и заиграју како НАТО свира? Али да се све то чини полако, да би избори били што уверљивији. Еисин Асаф води маркетиншку агенцију која је позната као “агенција која добија изборе”. Асаф је већ добијао изборе за Бориса Тадића и Александра Вучића у Србији. Судећи по рејтингу Бориса Тадића, након одласка са места председника, постало је јасно да је на место председника дошао ко зна каквим предизборним и изборним махинацијама. Исто важи и за Вучића. Не постоји нормалан лекар у Србији, који га не би послао на психијатрију (болница Лаза Лазаревић у Београду, одељење Ф, за најтеже случајеве).

Изгледа да сви трагови воде ка једном изворишту. Ако се прате трагови новца, привилегија и свега оног што шљашти, а на шта нестабилни политичари на Балкану или било где другде “падају”, може се закључити да ће Демократски фронт, јер нема ко други, постати нова “кувана жаба”, коју ће америчка амбасада, НАТО пакт и остали служити и сервирати хладну и топлу, у зависности како ситуација на терену налаже. Англо-саксонска машинерија отимања, узимања, превара, криминала који су карактеристични за проблематичне слојеве друштва, преселила је све на највише нивое државне управе и друштвених кретања.

Питање је само да ли ће и до када грађани све то трпети, или ни немају другу опцију, јер је НАТО осигурао свој и боравак ЕУ у Црној Гори довођењем војне машинерије.

Па, да видимо то чојство и јунаштво, да ли ће Демократски фронт бити нови ДПС, а Андрија Мандић нови Мило, или ће они ипак успети да се одупру криминалцима, преварантима и њиховом прљавом новцу и наставе да раде оно што су рекли да ће радити – да ослободе Црну Гору НАТО ропства, ропства од Европске централне банке и америчке амбасаде. Јер су због тога грађани за њих гласали – или, није ни важно за кога су гласали када Асаф води кампање, а зна се да је добро повезан са свим разним структурама, преко којих се на власт долази. Да ли ће Андрија Мандић успети да види мало даље или ће и он остати “онај под брдом”?

преузето са сајта: Катехон

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: