ИН4С

ИН4С портал

Књижара Матице српске препоручује едицију Популарна лингвистика

1 min read
Поштовани пријатељи, Књижара Матице српске вашој пажњи препоручује едицију ПОПУЛАРНА ЛИНГВИСТИКА издавачке куће ПРОМЕТЕЈ из Новог Сада.

Поштовани пријатељи, Књижара Матице српске вашој пажњи препоручује
едицију ПОПУЛАРНА ЛИНГВИСТИКА издавачке куће ПРОМЕТЕЈ из Новог Сада.

1. Зашто се каже?
Милан Шипка

Број страна / Повез / Писмо:
294 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 x 20 цм
Година издавања: 2013.
Цијена: 12.00е

Аутор је у овој књизи објаснио порекло и значење више од стотину устаљених израза, или ‘крилатица’, како их је још Хомер назвао, јер на њиховим крилима мисао лети од сабеседника до сабеседника, али и од народа до народа, из културе у културу, из епохе у епоху. Шипка је о свакој ‘крилатици’ испричао причу на начин који га сврстава међу код нас малобројне посланике од пера и науке што о језичким питањима пишу јасно и занимљиво, тако да читаоци њихово штиво доживљавају као праву лингвистичку белетристику,“ казао је о књизи др Радојица Јовићевић. 

„Уз откривање порекла и значења појединих израза, у овој се књизи објашњавају и различити појмови из митологије, религије и празноверја, историје, књижевности, спорта, медицине и других подручја науке и живота. Стога се може рећи да она, као и остале књиге у серији ‘Популарна лингвистика’, пружа читаоцу и нешто више од самог језика – пружа му бројна сазнања о животу и свету у коме живи,“ истакао је др Срето Танасић.

2. Име моје и твоје
Милан Шипка
Иван Клајн

Untitled-3.indd

Аутори: Иван Клајн, Милан Шипка
Број страна / Повез / Писмо:
196 / Тврд / Латиница
Димензије: 14 x 20 цм
Година издавања: 2011.
Цијена: 12.00е

Двојица омиљених популаризатора језичке културе још једном су показала марљивост и ерудицију и позвала нас да сазнамо више о именима која чувају наше идентитете. У новој књизи едиције Популарне лингвистике можете открити да ли је ваше име оријенталног, грчког или словенског порекла, шта оно изворно значи, како се мењало кроз простор и време. Видећете зашто неки од нас имају средње слово, псеудоним, или више имена. Укратко, Шипка и Клајн се у овој књизи баве лепотом и важношћу имена која нас нас обележавају и представљају, тако што их преносимо у генерацијском низу широм континената.

3. Бушење језика
Иван Клајн

Број страна / Повез / Писмо:
278 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 x 20 цм
Година издавања: 2010.
Цијена: 12.00е

У овој књизи сакупљено је осамдесетак чланака објављених у НИН-овој рубрици „Језик“ у раздобљу од 2006. до 2011. године. Подељени су на пет делова према тематици. У првом („Говорите ли бе-ка-ес?“) описане су занимљивости и парадокси везани за хрватски и друге „језике“ настале распадањем онога што смо некада називали српскохрватским.

У другом и трећем („Шта се сеје, а шта сади“ и „Веслао сам чамац“) обрађују се незаобилазне теме сваке језичке рубрике: избор речи, тачно значење, прихватљивост и (не)правилност облика речи и појединих граматичких конструкција.

У четвртом делу („Таргетирани имиџинг“) груписани су написи о данас толико актуелном питању англицизама у српском. Неколико чланака о сродним темама као што су „родна равноправност“ у језику, лоши преводи, однос телевизије и радија према гледаоцима односно слушаоцима, или недовољна разумљивост натписа и упутстава на производима за широку потрошњу, сакупљени су у завршном делу књиге.

4. Испеци па реци
Иван Клајн

Број страна / Повез / Писмо:
271 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 x 20 цм
Година издавања: 2012.
Цијена: 12.00 е

„У овој књизи аутор указује на бројне примере погрешне употребе речи и израза у свакодневном говору и писаној пракси, посебно оних који ремете јасноћу исказа и тиме доприносе стварању неспоразума у језичкој комуникацији. Упућујући читаоце на могућности правилног и јасног изражавања, Клајн упозорава на испразно гомилање речи, на бирократске језичке шаблоне и граматичке конструкције које доводе до недоумица. Због тога ће његови савети бити од користи свима којима је језик део професионалних активности: наставницима матерњег језика, новинарима, уредницима, лекторима и другим, као и онима који желе или су обавезни, да усавршавају свој језички израз – ученицима и студентима пре свих,“ казао је о књизи др Милан Шипка.

5. Занимљива граматика
Милан Шипка

Број страна / Повез / Писмо:
311 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 x 20 цм
Година издавања: 2010.
Цијена: 12.00 е

„Непосредан, лак и духовит начин казивања о граматичким и правописним питањима, уз максимално ангажованог читаоца, поред осталог и преко различитих језичких игара: загонетки, питалица, ребуса, слагалица, анаграма и др., нуди наставницима српског језика у нашим школама инвентивно полазиште за обраду језичког градива на редовним часовима, или у раду лингвистичких секција, а ученицима и свим онима који се занимају за језик и језичку правилност, занимљиво штиво које ће им омогућити да прошире и продубе своја знања о језику,“ истакао је о књизи др Срето Танасић.

6. Презимена су чувари нашег језика
Загорка Вавић Грос

Број страна / Повез / Писмо:
428 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 x 20 цм
Година издавања: 2013.
Цијена: 15.00 е

„Презимена су чувари нашег језика“.

„Имена властита, људска, мјесна, имена брдима, ријекама….. нијесу ничим мање важна од других којих му драго ријечи, да паче, многа су не само за познавање језика бесцјено благо, него су често и прави и најпоузданији чувари и гласници народне хисторије. Камо среће да их се што више може дознати!“ (Ђуро Даничић)

„Имена су ријечита историјска читанка, својеврсни усмени љетопис у којему су многа раздобља оставила своје записе, урезала их у народна памћења.“ (Митар Пешикан)

„Свако је презиме прича у коју нам је тешко продријети, размрсити све нити, језичне и извањезичне, па да се прича сама распреде. А како продријети у тајну презимена? И то је посебна прича.“ (Петар Шимуновић)

Многи од нас не знају шта значи наше презиме. Ми их стичемо својим рођењем и прихватамо их као што прихватамо боју очију, боју косе, стас, глас. То није обичан скуп гласова (слова). Свака реч па и презиме имају своје значење. Многи појмови од којих су настали прво надимци а потом презимена су временом изгубили своју употребу, али су остали окамењени (као фосили) у нашим презименима.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *