„Кључ” је наметнут СНП-у

Пише: Милан Ружић

Осврт на актуелну ситуацију унутар СНП-а, уочи и након октобарских избора 2016.

Актуелна ситуација у СНП-у намеће потребу да се о свим проблемима јавно изнесу ставови и покуша пронаћи одговарајући образац за јединствен политички наступ.

Смисао политичког дјеловања, прије свега, мора бити учешће у власти у мјери коју нам народ на изборима опредјељује, поштујући наше основне програмске принципе, а све у границама реалног и могућег. Безрезервна и слијепа подршка врху партије, који годинама обећава да ће промјене у ЦГ „паднути са неба“, намећући своје себичне, понекад можда и болесне ставове, стављајући искључиво себе у први план, представља праву утопију. Дугодишња толеранција симпатизера и чланства СНП-а са сјевера ЦГ подразумијевала је минимум међусобног уважавања и поштовања. Очигледно да за то не постоји апсолутно никаква назнака и воља, напротив. Што је најгоре, она не постоји ни данас, а морала је доћи од врха партије.

Сваком добронамјерном и иоле политички образованом члану СНП-а јасно је да је неконзистентна кадровска политика, или можда болесна амбиција појединаца, довела до изостанка кадровско-интелектуалног потенцијала у врху партије, а нарочито у Главном одбору, што као резултат има нашу политичку реалност која је свела наше повјерење код народа на историјски минимум.

Поучени искуством, које се може мјерити подршком на изборима, јасно је да стање може бити и горе… Све указује да се иде у том правцу. Намеће се питање: до када ће сјевер ЦГ, жртвујући себе, своју дјецу, доводећи и читаве породице у економско и морално безнађе, уз назнаке биолошког пропадања, слиједити оне који због своје нарцисоидности упорно ћуте и чекају слијепу подршку?! Апсолутно сам сигуран да је број таквих сваким даном све мањи. Подсјетићу на неке чињенице које свима постају видљиве. Средине и појединци који нијесу поштовали партијске ставове и одлуке, нарочито током претходних избора, себе промовишу као једине промотере промјена у ЦГ. Након прећуткивања свега што се дешавало уочи, током и након избора, намеће се једини закључак који се може заокружити у једној реченици: коалиција „ Кључ “ је изнуђени пројекат врха партије, као посљедица чињења, а најчешће нечињења унутар СНП. Очигледно је дошло вријеме да и ми са сјевера ЦГ преиспитујемо мјеру досљедности, памети, мудрости или лукавства у вођењу 20-годишње опозиционе борбе, посебно ако се она посматра из призме средина које су економски стабилније и јаче.

Изборни резултат из средина одакле нам долази тренутно руководство, све је слабији, а они који кумују таквом резултату потежу за политичким уцјенама, видјевши себе као незамјенљиве и једине промотере идеја и принципа СНП-а.

Памет или мудрост није привилегија Подгорице или приморја. Због економског статуса у тим срединама, чланови и симпатизери напуштају нашу партију, а своје програмске ставове који се подударају са оним што су изворни принципи СНП-а остварују кроз институције система. Не заборавимо да институције система, свиђало се то некоме или не, проистичу из изборног резултата. Стога би било елеметарно пристојно не потцјењивати памет и мудрост људи који су заједно са својим породицама ударили јаке темеље идеји СНП-а управо на сјеверу ЦГ. То показују резултати свих избора до сада, које сте посљедњих година потцјењивали. Лукавство као врлина у границама скромности је превазишла сваку мјеру. Испоставља се да је грађанима сјевера, па и мени, коалиција „ Кључ “ подметнута. Она је, по мом мишљењу, након свих пропуштених шанси била изнуђена, и као таква, није могла излијечити унутарпартијске слабости, ни дати значајније бољи резултат. Резултат је засигурно поражавајући јер је он посљедица перманентног кашњења и јавног дистанцирања високих функционера који најчешће из сјенке вуку потезе умјесто оних којима то статут намеће. Оно што вријеђа грађане сјевера ЦГ јесте ћутање руководства партије и накнадно промовисање свих појединаца који су јавно или прећутно бојкотовали коалицију „ Кључ “, на исти начин као раније неке друге заједничке пројекте. Подгорица, Тиват, Улцињ, Бар, Котор, Петњица, Будва… свеле су СНП на ниво статистичке грешке и то глорификују. Чини ми се да је понашање у Котору након избора потврда нецивилизацијске аксиоме: „Што горе, то боље“. Можда би појединци унутар СНП-а били срећнији да је резултат избора и на сјеверу био слабији. Грађани сјевера ЦГ се чуде како се не чује глас оних који СНП годинама држе на нивоу 25-30% изборног резултата СНП-а. Глас оснивача, интелектуалаца и истакнутих чланова СНП-а се не чује. Њих игноришу не дајући ниједно објашњење, посебно не у контексту остваривања програмских начела СНП-а и одговарајућег изборног резултата, а надасве визије будућности. Чланство, а прије свега грађани, све чешће кажу и констатују да је ово стање у СНП-у неодрживо и обично, с правом, питају: “Шта ви хоћете?“ На то у континуитету немамо одговор. Мишљења сам да грађани сјевера након свих ових година заслужују да први човјек СНП-а, ма ко то био, каже шта то ми хоћемо и да ли ико на овом свијету ваља СНП-у. Заслужили смо да то знамо. Памети и љепоте никоме не фали… Неће бити да су сви будале, а само руководство СНП-а из Подгорице или приморја паметно. Грађанима сјевера треба помирење, а не рат и скидање глава, како унутар партије тако и на нивоу државе. Ко то прије схвати – боље за појединца, а боље и за државу. Боље за позицију и боље за опозицију. Лијек за све мора бити разговор и толеранција. То се може и мора! Ако не због нас, оно макар због дјеце и оних који ће са нама или без нас, прије или касније, доћи на овај свијет. Ако таква воља не постоји и не види се ни у тренутном врху СНП-а, сви морају знати да она постоји и постојаће на сјеверу ЦГ. У ово сам сигуран јер чланство СНП-а, па ни остали грађани ЦГ, не заслужују даља понирања и понижења.

Аутор је дипл. оец, некадашњи савезни посланик, одборник у СО БП, члан Главног одбора и Надзорног одбора СНП-а у претходна два мандата

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: