Кина произвела прототип квантног компјутера – трка важнија од лета на Месец

Прошле недеље је објављено да су научници Кинеског научно-технолошког универзитета „Шангај“ развили нови прототип квантног рачунара. Осим тога, ових дана су обећали да ће до 2018. године развити 30-кјубитни квантни систем који ће стати на црту најмоћнијим „класичним“ рачунарима.

Кина ради и на развоју квантног рачунара чија брзина рачунања ће превазилазити све што тренутно у тој категорији постоји.

Ова вест има велики значај за војну индустрију где се све чешће разматра могућност примене квантних рачунара. Све водеће земље теже да буду прве у стварању таквих машина.

Прве и најочигледније последице стварања у једној од земаља функционалног квантног рачунара биће скоро моментално хаковање војних и инфраструктурних система за кодирање потенцијалног непријатеља, што у случају војног сукоба даје огромне предности.

Осим тога, према мишљењу америчких аналитичара, друге земље већ данас активно краду шифроване податке од САД.

Те земље их засад само чувају и ништа не чине са њима ништа, јер очекују да ће се за десетак година појавити квантни рачунар и да ће добити приступ поверљивим америчким информацијама.

Брзина израчунавања и обраде података такође ће знатно усавршити рад беспилотних и роботизованих војних аутономних машина којима ће у најскоријој будућности бити додељена мисија директног вођења ратних операција. Ако се преведе на свакодневни језик, војни роботи у земљи која прва направи квантни рачунар, доносиће одлуке брже, деловаће прецизније, „радиће“ по великом броју циљева, боље „видети“ бојно поље и прорачунавати „потезе“ боље од робота непријатеља. А то значи да ће – и побеђивати.

Квантни рачунари могу се такође користити и за пројектовање нових врста наоружања, нових материјала, нових конструкција и чак приликом израде нових стратегија вођења рата.

Прогнозирање, свакако, улази у сферу примене квантних рачунара. Реј Џонсон, бивши технички директор Lockheed Martin, једном приликом је изјавио да ће квантни рачунар омогућити да се прогнозира понашање софтвера сателита у случају моћних ерупција на Сунцу или после нуклеарне експлозије.

Корист од могуће реализације квантног рачунања за војну сферу је очигледна. Зато Русија, САД, Кина, Канада, Јапан, Израел и земље Европе све више теже да буду прве у квантним истраживањима.

Почетком ове године руководилац пројектне групе Фондације за перспективна истраживања (ФПИ) Максим Вакштејн изјавио је: „У ФПИ-у 2016. године стартовао је пројекат развијања квантног рачунара на бази суперпроводних технологија. Те технологије, чији се развој планира у оквирима овог пројекта, омогућиће Русији да заузме достојне позиције у трци за развој „рачунара будућности“.

Такође, крајем 2016. године Руски квантни центар и Национални истраживачки технолошки универзитет „МИСиС“ најавили су почетак заједничког пројекта „Квантни центар“.

Коришћење у војне сврхе такође улази у сферу њиховог интересовања.

Пре годину дана су се државна корпорација „Росатом“, Фондација за перспективна истраживања и Министарство образовања и науке Русије договорили о заједничком трогодишњем пројекту развоја квантног рачунара. Финансирање пројекта оквирно ће износити 750 милиона рубаља. Носилац пројекта је Сверуски истраживачки институт аутоматике „Духов“ који функционише у саставу нуклеарног војног сегмента Росатом-а.

Директор департмана за науку и технологије Министарства образовања и науке РФ, Сергеј Салихов, у вези са тим је изјавио: „По први пут улазимо у тако озбиљан пројекат где су границе фундаменталне и примењене науке доста условне, а резултати овог пројекта имаће суштински значај за одбрамбене могућности земље“.

Амерички стручњаци трку у стварању квантног рачунара упоређују са искрцавањем човека на Месец, али при том подсећају да ће последице – ако Американци не буду први – по њих „бити много озбиљније од пораза у трци за освајање Месеца“.

Бивши члан групе за квантна рачунања у IBM, а данас шеф приватне компаније Чад Ригети, изјавио је: „Рачунарска предност је фундаментални фактор за дугорочну економску надмоћ и безбедност. Наша стратегија мора да посматра квантна рачунања као могућност за повратак америчке надмоћи у суперефикасним рачунањима“.

Сматра се да захваљујући улагањима таквих компанија као што су Microsoft, Intel, IBM, D-Wave и Google у развој квантног рачунара данас управо САД заузимају водећу позицију у овој области. Међутим, таква тврдња може да буде и варљива.

Представници Беле куће су прошле године већ изјављивали да је надмоћ Вашингтона у сфери рачунарских технологија „под опсадом“ и да треба више улагати у квантне технологије.

У САД сваке године из високошколских установа тек нешто више од 500 хиљада студената заврши образовање у сфери STEM (природне науке, технологије, инжењеринг и математика). У Кини је таквих 4,7 милиона сваке године.

Кина већ лансира сателите са квантним везама које хакери не могу да „провале“, гради „квантне радаре“, „квантне линије комуникације“ са опсегом који се мери стотинама километара и прави најбрже на свету суперрачунаре.

Европа се фокусира на стварање квантног рачунара у наредних десет година и улаже у програм „Квантна перјаница“ приближно једну милијарду долара.

Улагања САД-а у квантне технологије за сада не прелазе 200 милиона долара. Све се наде полажу у успех приватних корпорација.

У војној индустрији САД се за сада „размећу“ – у исто време се баве великим бројем пројеката за развој нових војних технологија, опипавају перспективне правце, тестирају прототипове ласерског наоружања, беспилотних система, надзвучне бојеве муниције и слично. Постоји ризик да на крају због недовољног финансирања ни један од праваца неће бити доведен до реалног технолошког продора.

Кина се, како упозоравају сами амерички војни експерти, усредсредила на дугорочна улагања у уској области и ти планови су осмишљени годинама унапред.

Ако Кина успе да постане лидер у „квантној револуцији“ – геополитичка и војна мапа света ће се радикално променити.

(Превела: Марија Билбија)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: