Kиковић, Оташевић и Лалић на научној конференцији у Београду

Институт за међународну политику и привреду Београд организовао је 21.9.2017. године VIII научну конференцију на тему „Очување и заштита културно-историјског насљеђа Србије у иностранству“. 

На овој угледној и престижној међународној конференцији своје учешће су узели представници Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине Горан Киковић, предсједник СНО Васојевића и Лимске долине, Бранислав Оташевић, секретар СНО Васојевића и Лимске долине Давид Лалић, потпредсједник СНО Васојевића и Лимске долине. Они су имали запажене реферате на културно-историјске теме везане за подручје Васојевића и Лимске долине, гдје су изнијели и актуелна дешавања у којима се ова област данас налази.

Горан Киковић, историчар, предсједник СНО Васојевића и Лимске долине и предсједник СО Беране је овом приликом закључио:

„Желио бих на крају да се осврнем на данашње стање у Васојевићима и да запитам да ли се држава Црна Гора на адекватан начин односи према овим несумњивим и историјски важним доприносима, који је народ ове области учинио у стварању Црне Горе кроз вјекове.

Проучавајући овај политички анахронизам актуелне државне политике да се на Васојевиће гледа као на ‘великосрпско’ и да се у духу тако изречене дијагнозе прописују и строги љекови из класе диуретика, упоређујем како ондашњи (а како садашњи) владари гледаху на народ Васојевића, па видим: владика и владар Петар Други Петровић Његош за сва времена исписа апотеозу ‘Карађорђу бесмртноме’ у ‘Горском вијенцу’, а краљ Никола – у свом Васојевичком колу као својеврсној химни племену – оцијени да су Васојевићи ‘стожер Рашкој земљи и китна јој перјаница’, да би на крају ускликнуо да ће луча војводе Миљана Вукова сијати ‘док бојеви не престану, док с јунаком јунак рати’. А данашњи сведржиоци, вјерујем, кажњавају становнике Васојевића што се листом 1918. г. изјаснило за уједињење тадашњих држава Црне Горе и Србије, али тај кобни потез поновише и прије једанаест година, када нису гласали за Независну. За ово прво знам поуздано из историјских извора (нека ми не буде замјерено, ако кажем, да сам Подгоричку скупштину обрадио у свом историјском раду и објавио књигу о њој), а ово друго гледам својим очима од како сам зазнао.

Елем, гледам сваки дан како се некада изванредно плодна регија са врло развијеним ратарством, воћарством, сточарством (у селима) и значајном индустријском производњом у фабрикама (у граду, посебно Беранама) претвара у најзаосталији дио данашње црногорске државе.

Видим како се сваког дана безобзирном експлоатацијом шумске грађе уз непојмљиву пљачку тог најважнијег природног ресурса овог краја, циљано дјелује тако да општинама не остаје драгоцјени приход који би могао бити усмјерен на изградњу акутних саобраћајница или обнову индустрије. Да је намјера, а не несналажење актуелне црногорске власти по сриједи, јасно показује територијално разбијање Васојевића на, не усуђујем се да кажем колико број општина, јер тај наум, по свему судећи, није још окончан!? У данашњем политичком животу Црне Горе на највишим државним функцијама Срби су заступљени на нивоу статистичке грешке а Васојевићи немају адекватне преставнике како у Скупштини Црне ГореТако ни у другим институцијама. Васојевићи су увијек били и историјско везивно ткиво двије братске државе Црне Горе и Србије- закључио је Киковић. Ово је нарочито важно доказати онима који се данас одричу свега српског да учине додатни напор да их на одређени начин ‘поцрногорче’ и да их подведу својој новој идеологији, у којој главну ријеч као некада, води партија.“

У првој сесији пресједавајући су били др Љубиша Митровић, проф. емеритус и др Видоје Голубовић, научни сарадник, а учествовали су: Проф. др Јелена Ђ. Лопичић Јанчић, редовни професор, Факултет за међународну политику и безбедност, Универзитет Унион-Никола Тесла у Београду на тему: Почасни конзулати Србије у периоду од 1878. ДО 1918. проф. др Ђорђе Н. Лопичић, амбасадор у пензији, Београд. Дипломатија Србије 1804-1918. године у борби за независност и очувању идентитета, проф. др Љубиша Р. Митровић, професор емеритус, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Србија, Драгана Митровић, Центар за балканске студије, Ниш, Улога српске интелектуалне дијаспоре у неговању културног наслеђа и очувању идентитета, Весна Милићевић, мастер правник, Тамара Магделинић, мастер правник, Београд, Улога и значај дипломатије у очувању културно-историјског наслеђа, др Ратомир Миликић, Институт за савремену историју, Београд.

Куповина зграде Храма Св. Саве у Њујорку током Другог светског рата, Жељко Мирков, магистар наука, Факултет политичких наука, докторанд, Београд, Стратешко партнерство после Другог светског рата као оставиштина дипломатије Југославније, др Душко Димитријевић, научни саветник, Институт за међународну политику и привреду, Београд, Сукцесија архива СФР Југославије као дела заједничке културно-историјске заоставштине, Јасмина Живковић, Историјски архив, Пожаревац, Архивски фонд као целина и сукцесија архивске грађе Социјалистичке Југославије, проф. др Зоја Бојић, Универзитет Новог Јужног Велса, Сиднеј, Аустралија, Културна меморија и културни идентитети B. Wongara, Академик Млађан Цуњак, Српска краљевска академија научника и уметника, Београд, Црква брвнара у Ракелићима код Приједора, др Ненад А. Васић, Институт за међународну политику и привреду, Београд, МА Наташа Д. Ђурица, Београд, Амбасаде и културна дипломатија Републике Србије: Мрежа културних кутака у визији и могућој спољнополитичког стратегији, др Видоје Голубовић, Институт за међународну политику и привреду, Београд, Дипломатија и њен значај у очувању културно-историјског наслеђа.

Друга сесија – Централни институт за конзервацију, Теразије 26, Београд
председавајући: др Сузана Полић, виши научни сарадник, директор Централног института за конзервацију, Београд, Нове технологије и контексти заштите српског културног наслеђа у Француској, Горан Киковић, историчар, председник Скупштине општине, Беране Република Црна Гора, Васојевићи српско племе између Србије и Црне Горе, Бранислав Оташевић, књижевник и публициста, Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица, Полимље и Велика кроз вјекове, Давид Лалић, публициста, Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Андријевица, Културно-историјско наслеђе у Андријевачком крају, Предраг М. Вајагић, доктор историјских наука, Друштво наставника историје Бачке Паланке, Владимир Каљевић, мастер историчар, Бачка Паланка, Краљевина Југославија на светским изложбама 1929-1939., Предраг М. Вајагић, доктор историјских наука, Друштво наставника историје Бачке Паланке, Темишварска епархија и очување културно-историјског наслеђа Срба у Републици Румунији, др Нада Радушки, виши научни сарадник, Институт за политичке студије, Београд, Национални идентитет Срба у Словенији и Белој Крајини, др Хатиџа Бериша, Универзитет одбране Војна академија, Београд, мастер полит. Александар Ћираковић, Референт у Одељењу за људске ресурсе КРВиПВО, Београд и мр Игор Баришић, Универзитет одбране Војна академија, Београд, Заштите и очувања српске националне баштине Метохије на почетку 21. века, Биљана Живковић, Институт за истраживања српских страдања у 20. веку, Београд, Свети Јован Владимир међу Србима у Албанији после хиљаду година, мр Гордана Бекчић Пјешчић, Београд и Јелена Димитријевић, Женско писмо и културна дипломатија путописни дискурс као канал интеркултурне комуникације.

Трећа сесија – Институт економских наука, Змај Јовина 12, Београд, председавајући: проф. др Драгољуб Тодић научни саветник, Институт за међународну политику и привреду, Београд, Међународно-правна заштита мањина и културне баштине у условима глобализације, др Бранко Надовеза, Београд, Институт за савремену историју, Срби у Румунији за време сукоба са Информбироом, Слободан Вулетић, доктор наука – комуникологија, Савез учитеља Републике Србије, Београд, Тодоровић Војислав, доктор наука – комуникологија, ОШ „Душан Дугалић“, Београд, Новак Ђоковић – портрет хуманисте и културног дипломате, др Ђорђе Ђекић, Филозофски факултет, департман за историју Универзитет у Нишу, др Мирјана Ђекић, Покрајински завод за заштититу споменика културе Нови Сад, Српски манастири у Румунији – јуче, данас, сутра, мр Маја Николова, Педагошки музеј, Београд, Рад педагошког друштва у логору Оснабрик као вид неговања националног идентитета, мр Драгица Јовановић, Републички завод за заштиту спомеика културе, Београд, Урбанистичка мисао Димитрија Т. Лека и његов пројекат реконструкцие Скопља 1914. године, Јелена Мила – Master Thesis, Department of Media Studies, Stockholm University, From low budget to big business film production studeis – releace strategies for idependent films, Владимир Лужњанин, дипломирани правник, Милош П. Димић, апсолвент на Правном факултету Универзитета у Београду, Немања Војиновић, апсолвент на Правном факултету Универзитета у Београду, Српска културна баштина и српско-црногорска национална мањина у Албанији, др Валентина Вуковић, историчар уметности, самостални истраживач, Београд, О очувању наслеђа модерне архитектуре у некадашњој СФРЈ (1945-1990), Пера Ластић, Српски институт – Будимпешта Слика и памћење – дигитализација старих архивских фотографија Срба у Мађарској.

Аутори радова имали су 12 минута да представе свој рад. Радов иаутора који нијесу били присутни, неће се објавити у зборнику радова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: