Кеслер о успесима наше стонотениске параолимпијске репрезентације: Довео Србију на кров планете

Као такмичар бриљантан, а у улози селектора још сјајнији и на путу да са ученицима премаши сопствене, светског врха, вредне резултате. Златко Кеслер, први стратег стонотениске репрезентације Србије у конкуренцији спортиста са инвалидитетом, већ четврт века доминира на планетарној сцени с рекетом у руци и саветима поред стола.

У спортској биографији, има прегршт светских и европских победничких пехара и одличја, а на параолимпијским играма, освојио је чак шест медаља, бронзу у Барселони (1992), злато у Атланти (1996), сребро у Сиднеју (2000) и у Атини (2004), бронзу у Пекингу (2008) и сребро у Лондону (2012).

Паралелно са такмичењем, води наш национални тим, као тренер и селектор и наглашава да прво учешће на светској смотри спорта у Рио де Жанеиру, само у улози селектора, није ни мало завидно. Тај став донекле мења после фантастичног успеха, освојене чак четири медаље његових изабраника, златне Бориславе Перић-Ранковић и бронзане, Наде Матић, њиховог екипног сребра, првог у историји, и Митра Паликуће, који је дебитовао и освојио бронзу.

Неочекиван, феноменалан успех, али, што је сматрам још значајније, и велики подстрек за будуће параолимпијце стонотенисере – каже Кеслер у телефонском разговору за “Новости” и наглашава да је због тога најсрећнији. – Све се зна. План је била једна медаља, жеља две, а ево, премашили смо и сопствена очекивања. Кључ успеха је, ништа ново, само предан, озбиљан рад и посвећеност. Да би се дошло до одличја, неопходно је добро се припремити, стално тренирати. Организујемо већ годинама заједничке кампове и тренинге са такмичарима из других репрезентација, учествујемо на Светским куповима, међународним турнирима, с којих се по правилу враћамо с одличјем, тако да ништа није случајно.

Кеслер истиче да се у параолимпијском циклусу води рачуна о сваком детаљу, као уосталом и за свако такмичење, од државног првенства, републичке лиге, па до планетарне смотре. Ту су и његови први сарадници, тренери Лазар Куртеш и Илија Ђурашиновић.

• Ове године, рецимо, имали смо низ активности, још од јануара, када су тренинзи били осам пута недељено. Од фебруара смо имали 10 тренинга у недељи, учествовали на Светском купу у Италији, Словенији, Словачкој, на турнирима у Румунији, Словачкој, организовали кампове у Пољској, Хрватској и, свакако, код нас у Новом Саду на “Спенсу”, где имамо одличне услове за рад.

Врхунску форму репрезентативци Србије, од којих је већина из новосадског клуба “Спин”, одржавају и учесталим спаринговањем са играчима без инвалидитета. На сваком тренингу, осетан је напредак.

– Спортистима, када је пауза, саветујем да “спакују” опрему и да не размишљају о стоном тенису. Резултат се види на првом окупљању, јер се сви зажеле рекета и лоптице. Од нас се већ дуже време очекује да са великих такмичења увек донесемо медаљу а, ево, успевамо то годинама. Потврда је и учинак у Рију – каже Кеслер.

Зоран Мићовић, председник Параолимпијског комитета Србије, наглашава да је Кеслер потврдио да се исплати бити вредан и радан према сваком задатку.

• Он је сјајно направио селекцију. Од четворо наших такмичара који су изборили параолимпијску квоту, троје је узело чак четири медаље. Тај успех је изазвао огромну пажњу, дивљење у Рију. Многобројни поштоваоци прилазе да се фотографишу, сликају се читаве породице са нашим репрезентативцима. Јер, они су феномен и остварили су невероватан успех – прича Мићовић.

Први човек нашег параолимпизма истиче да се Кеслеров рукопис види на европским, светским шампионатима, а посебно на Параолимпијским играма.

• Кинезима клецају колена када нас виде. Сетите се само српског финала на СП у Кини, када су Беба и Нада биле у центру пажње. То се, управо, поновило и у Бразилу у историјском, првом екипном финалу наших стонотенисерки. Сјајна је наша репрезентација, захваљујући Кеслеру који је заштитни знак нашег комитета, човек чудо од спортисте. Човек који зна шта хоће и пут до циља – закључио је Мићовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: