Католички клерикализам у кроатизацији Дубровника

Римокатолички клерикалци наставили су и у краљевини Југославији своје напоре на кроатизацији Дубровника. Сви који су им сметали били су изложени нападима. Због своје борбе за очување Краљевине Југославије соколи у Дубровнику били су на удару удружених римокатоличких клерикалаца и хрватских сепаратиста. Лист „Рад“ водио је борбу против утицаја клерикалаца. У чланку „Народна Свијест“ саботира народну државу“ истиче се : „Знали смо да „Народна Свијест“ у Дубровнику баштинила од злогласне „Праве“ и слова и папир и штампарију. Знали смо да је „Народна Свијест“ покренула, она иста подземна и подмукла средовјечна организација која је кроз „Праву Црвену“ … убризгавала у мозак и у срце нашег народног организма, кроз године и године, црно-жути отров. Знали смо и то да иза редакције „Народне Свијести“ скриване стоје и тајно ју подупиру оне исте мрачне силе које су „Правом Црвеном Хрватском“ рушиле систематски, перфидно и рафиновано, основице свега националног, … нашу живу жељу за ослобођењем и уједињењем. Све смо то знали, али ми нијесмо могли ни замислити да ће ти исти људи, црне и тужне прошлости, … да ће ти исти грдни типови имати толико криминалне дрскости да, свијесно и бесавјесно, наставе са својим демонски деструктивним дјеловањем.“ (1)
У Дубровнику су 3. априла 1920. одржане демонстрације против дон Станка Банића, клерикалног посланика „Домагојеваца”. Банића су уз звиждање демонстранти обасипали јајима. У дубровачком листу „Рад” истакли су да је узрок демонстрација у деловању клерикалаца и писању клерикалне штампе од ослобођења. Клерикалци су по селима харангирали против Срба, Србије и против свакога који се није слагао са разорним деловањем сепаратиста и реакционара. Они су подстицали сељаке на побуне и тероризирање својих антиклерикалних противника. Писање клерикалног листа „Народне Свијести” ишло је у том правцу. Дон Станко Банић одржао је неколико скупштина на којима је харангирао масе. У листу „Рад” истакли су да је деловање клерикалаца у бившој Аустрији, а нарочито за време рата, оставило крвав траг у срцима поштених Дубровчана. Као пример лист је навео да када је на грушком пољу аустријски џелат обесио једну жртву, једног Црногорца, клерикалци су се отимали за парче ужета да им „донесе срећу”. Јавност је хтела да заборави. Дубровчани су у дану ослобођења и уједињења прогласили општу амнестију политичким противницима. У листу „Рад” истакли су: „Али ови, мјеште да окају своје грозне гријехе, да настоје да зацијеле страшне старе ране, ови окорјели гријешници, заторници слободе појединца и народа, мало по мало дигли су опет главу и почели организивано и систематски да руше оно што је морем крви стечено, да дрмају основицама нашег народног и државног јединства, … . У Конавлима н. пр., они су простачким лажима и клеветама против Србије и против оних Хрвата који су заложили већ за аустријских времена свој живот за јединство народа, они, клерикалци, а међу њима у првом реду Станко Банић и гласник његове клерикалне странке „Народна Свијест”, они су расијали по Конавлима такову мржњу против свакога који није њихов клерикални истомишљеник, да се сваком поштеном народном раднику чак и живот угрожава. И гле, они, у таковим случајевима, мјеште да осуде терор и бране свете принципе грађанских слобода, они, клерикалци, аплаудирају насилничкој маси”. (2)
У „Соколском Гласнику” пренет је чланак из листа „Дубровачки народ” бр. 45 од 9. новембра 1921. Писац чланка реаговао је на писање клерикалне „Народне Свијести” из Дубровника да код сокола влада „застој и мртвило” и истакао : „Лаж је, клерикална господо, што ви тврдите, да Соколство има политичку боју и да шири безвјерство. … Соколови морају да буду и јесу народна војска, ступови наше уједињене и слободне државе. Па наравно као такове морају их потпомагати у првом реду војне власти; … Можемо ли исто казати за „Орлове” ? Не ! „Орлови” нијесу друго него клерикална пропаганда, покривена плаштем „гимнастичког друштва” … Неки дан у сињској цркви жупник Беламарић с олтара проклињао је Соколство и све оне који похађају соколане”.(3)
О нападима клерикалаца на соколе објављен је 1933. чланак ,,Поп Дукај и мађар Салкај, воде крижарску војну … “ у листу „Дубровачка трибуна” у коме је истакнуто : „У послиједње вријеме јављено је из наших околних села неколико испада за које је утврђено да су им ауктори крижари и њихови часни вође”. Жупнику Дон Карлу Дукају сметао је рад Миловчића који је организовао прву соколску чету у Ошљу. На дан Св.Петра и Павла, поп Дукај је одржао проповјед пуну алузија на соколство и његове пионире, приказујући их као противнике цркве и вјере. Исте вечери састао се Миловчић у једном друштвеном локалу са тамошњом учитељицом, разговарајући о соколској организацији. Жупник Дукај упао је у локал вичући и псујући Миловчића са разним погрдним речима. Поп Дукај се бранио да он није напао соколство као такво, него само непријатеље цркве. После кратког објашњења Дукај је Миловчића ударио шаком у лице. Када је Миловчић хтео да реагује, жупнику је прискочио у помоћ његов зет Мађар Ференц Салкај. Заједнички су напали Миловчића и тешко га повредили, тако да је исте вечери морао да иде у бановинску болницу у Дубровнику гдје му је указана потребна помоћ. (4)
Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен је соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године је руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у којој се налази соколска чета у Пострењу, подметнут је динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осојнику сасвим су престале са радом. Старешинство дубровачког соколског друштва закључило је да је соколство, због своје југословенске либералне и антиклерикалне идеологије било изложено нападима од стране римокатоличког клера удруженог са припадницима ХСС. (5)
Утицај свештенства на део омладине у Дубровнику био је уочен од листа Срба католика „Дубровник”. Приликом традиционалних свечаности Бокељске морнарице 1937. у Саборној цркви у Котору биле су изложене моћи св. Трипуна. У чланку посвећеном тој теми лист „Дубровник” нагласио је да су свете моћи кадили тамјаном заједнички православни и католички свештеници. Истакао је да је овај пример вјерске сношљивости навео за размишљање једном делу католичке омладине у Дубровнику која је често у друштву свештеника. (6)
Због жалости за жртвама сукоба у Сењу 8 и 9 маја 1937, који су изазвале Павелићеве “усташе”, многе цркве у Дубровнику истакле су црне заставе. Међу њима и бискупски двор. (7) Лист „Дубровник” је констатовао да су фратри фрањевци а за њима доминиканци и бискуп у Дубровнику жалили за “усташама” и анализирајући њихове реакције на вест о смрти бискупа Фране Ућелинија-Тице истакао : „Док су они оплакивали и тиме глорификовали такове елементе, већина у граду није ни била на чисту чему та жалост. … Али кад је …преминуо не само један њихов брат у Христу, већ истински родољуб, проповједник братске љубави и вјерске сношљивости, кад је цио честити и прави Дубровник заридао за овако тешким губитком, ти исти слуге божје не дадоше никаквог знака саосјећаја. С једне стране жале и глорификују антидржавне елементе а овамо багателишу праве, искрене и честите родољубе. И ова чељад одгајају и школују младост, народну узданицу, у својој гимназији. Има ли се та, од њих одгојена младост, угледати у оне, које њихови учитељи жале и глорификују ? ” (8)
У својој борби против сокола клерикалци су користили верска осећања народа. На Ускрсни Понедељак 1938. приредили су излет нараштајци дубровачког Соколског друштва у Луку Шипанску. У новом соколском дому одржали су приредбу. Пространа дворана Дома била је дупком пуна тежака и рибара са острва Шипан, који су аплаузом награђивали ритмичке вјежбе нараштајаца и нараштајки. На програму су биле и патриотске песме Војислава Илића и Силвија Крањчевића, које је народ са сузним очима пратио и живим аплаузом одобравао. У допису о овој прослави у листу ,,Дубровник” истакнут је поступак мјесног жупника, који је по наговору функционера једне политичке странке заказао процесију за кишу баш у три сата поподне за који сат је била најављена Соколска приредба. Узалуд су му 12 најугледнијих мјештана послали писмену молбу да одржи процесију после мисе, како је био обичај на Шипану. Жупник је са уврједама одбио да изађе у сусрет великом броју добрих католика чланова соколских чета у Луци и Суђурђу. Ради овог поступка жупника приредба је наступила два сата касније него је била најављена. Жупник Анте Д. Макљанчић одговорио је у клерикално-мачековској „Народној Свијести” дописнику „Дубровника” истакавши : „Будући видим, да озбиљне особе са села не одговарају на типичне дописе у „Дубровник-у” ја ћу након опетовних обједа против мене тек приговорити дописнику само овај пут, … особито ме мрчи што сам одредио процесију тога понедјељка у 15 с. јер да је то био сат њихов ! Дакле господин дивни не мисли на право пука у своме мјесту, нити онда када пук страхује од глада. … тек сат прије св. Мисе 10 потписника (уз увредљиве тврдње) умолили”. (9)
Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. Утицај клерикалаца порастао је у новоствореној Бановини Хрватској. Лист „Дубровник” пренео је 30. септембра 1939. писање клерикално-мачековског листа „Народна Свијест” да је њен као и свих оних који мисле као она, главни задатак уништење сокола. По њој свакога ко је био члан сокола требало је не само анатемисати већ уништити, истерати из службе и бацити на улицу. (10) Хајку на соколске домове подстицала је штампа, нарочито клерикална. У листу „Дубровнику” се истицало : „објављује такове написе, који индиректно подстичу неодговорне елементе да протузаконито посижу за сокол. имовином, па тиме сами сеју неред и незаконитост, ”. У соколском дому у Жупи дубровачкој у коме су становали привремено позвани у војску по писању листа „Дубровник” : „неки зликовци намјестише једну топовску чауру напуњену екразитом, заливену цементом и провиђењу са упаљачем, фитиљом. Срећом да су војници, који су ту у Соколском дому, открили тај атентат и осујетили га, али до сада, колико знамо, нијесу пронађени зликовци.” (11)
Колики је био утицај католичког свештенства повезаног са хрватским сепаратистима може се видети из следећег случаја. У часопису „Братство” гласнику Соколске жупе Осијек, од 15. новембра 1939. изашао је чланак „Свећеник терориста” у коме се истиче да је у излогу једне дубровачке књижаре била изложена карта Краљевине Југославије са прегледом вероисповести, према званичној статистици из 1931. Један свештеник, који није био из Дубровника, затражио је од намештеника књижаре да се карта из излога уклони, јер ће у противном излог бити разбијен. Часопис је констатовао да је карта уклоњена а свећеник је остао читав. (12)
Лист Срба католика ,,Дубровник” наставио је борбу против хрватске хајке на све српско и југословенско. Уредник листа Кристо Доминковић био је предратни члан Српског сокола и борац против Аустрије и њених верних слугу клерикалаца. У листу ,,Дубровник” истакнуто је : ,,Најновији развој прилика … метнуо је Дубровник у веома неприродан географски положај, који га је довео у везу са оним крајевима, са којима никада није имао, ама баш ништа, заједничког. Дошавши у такав положај, он је сада изложен немилим, безразложним а често до невјероватности тешким ударцима који без милости погађају, без разлике имена, све родољубне елементе у њему. У тако тешким приликама морамо да водимо борбу и да узимљемо у заштиту национални елеменат у Дубровнику, којему се супроставља повампирени дух из 1914 године.” (13)
На чланак из ,,Народне Свијести” о масонерији ,,Хрвати и масонерија” одговорили су сарајевска ,,Југословенска Пошта” и ,,Дубровник”. Реаговање листа ,,Народна Свијест” боље од свега илуструје прилике у Бановини Хрватској. У листу ,,Народна Свијест” истакли су : ,, те стари исхлапљели и склерозни ,,Дубровник” (још је жив ?), орган посљедних Мохиканаца, ,,старе гарде” и т. зв. ,,Срба-католика”. Сами факат, да су се јавила та двојица најбоље потврђује, да смо имали право. Не дај Боже, да нас ,,Дубровник” и ,,Југ. Пошта” похвале или се с нама сложе, јер би то значило да смо учинили нешто што је против опстанка и живота хрватскога народа. Они сада нијесу у могућности, да узму у обрану српско-југославенске масоне, своје послодавце и пријатеље, па немоћно гмижу попут пригњећег црва и показују трзајем задње ( и још краткотрајне) знакове живота”. Лист ,,Народна Свијест” у истом броју преноси и коментар поводом свог чланка из дневника ,,Хрватска стража” : ,,Овом гласилу шачице великосрпских генерала без војске око „Дубровника”.” (14) И у наредном 33 броју „Народна Свијест” наставила је полемику : „Склерозни ,,Дубровник” … За нас је сада најважније, да можемо недвобено – и на темељу властитог њиховог признања – утврдити, да “Дубровник” брани масонерију, њен рад у овом државном склопу, те да на тој обрани масонерије и данас досљедно и упорно устраје.” Писац чланка под шифром Ф. оборио се и на Антуна Фабриса поводом изласка „Изабраних чланака Антуна Фабриса” које је сакупио др. Хенрик Барић. Истакао је: „Дубровник” се толико поноси с тим Антуном Фабрисом и сада (г. 1940) издаје у Београду у посебној књизи његове протухрватске и протукатоличке чланке. Вајда ради протухрватског и протукатоличког стајалишта овога ренегата и вјерског индиферентисте сматра, да је он „пригушио атавизам”, да се аклиматизирао и постао складан”. (15)
После Априлског рата 1941. у Независној Држави Хрватској Савез сокола забрањен је, а чланови изложени прогону. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија преживео је усташки терор. Пред Комисијом за утврђивање ратних злочина дао је 1.12.1944. изјаву : „Кад сам био од усташа стрпан у затвор у јуну 1941. године доживео сам много ужаса, јер је у затвору нестајало многих другова. Најужаснија је била ноћ од 30. јуна на 1. јула када су извели 14 жртава које су стријељали на Рудинама изнад Стона. Све ово су правили усташе из Орашца. Тужбу против мене потписао је жупник из Трстена дон Нико Дарешић, усташки повјереник.”(16)
Католички клерикалци су наставили у краљевини Југославији своје напоре на кроатизацији Дубровника. Соколство, због своје југословенске либералне и антиклерикалне идеологије било изложено нападима од стране римокатоличког клера удруженог са припадницима ХСС. О тим нападима и о утицају клерикалаца на омладину писала је домаћа штампа. Такође је писала о могућим последицама тог клерикалног утицаја. Утицај клерикалаца и њиховог гласила „Народна Свијест“ порастао је после стварања Бановине Хрватске. Свој утицај клерикалци су искористили за хајку на соколе, масоне … . Све што се дешавало у Бановини Хрватској било је увод у оно што се дешавало у НДХ.

Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Народна Свијест“ саботира народну државу“, „Рад“, Дубровник, 6. децембра 1919, бр. 3, стр. 1;
2. „Демонстрације у граду”, „Рад”, Дубровник, 10. априла 1920, бр. 21, стр. 3;
3. Соколаш, „Клерикални бијес на Соколство”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1921, бр. 12, стр. 440, 441;
4. „Поп Дукај и мађар Салкај, воде крижарску војну … “. „Дубровачка трибуна”, Дубровник, 6 јула 1933, бр. 209;
5. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, 1991, стр. 127, 133, 169-171;
6. „Вјерска сношљивост”, „Дубровник”, Дубровник,13 фебруара 1937, бр. 2, стр.3;
7. „Чудне појаве”, „Дубровник”, Дубровник, 22 мај 1937, бр.16, стр.3;
8. „Упоређење, које се не смије заборавити”, „Дубровник”, бр. 18, Дубровник, 5 Јуни 1937, стр.4;
9. „Пишу нам са Шипана”, „Дубровник“, бр. 17, Дубровник, 30 априла 1938, стр. 3; ,,Дописнику ,,Дубровника” тек приговор”, ,,Narodna Svijest”, бр. 19, Дубровник, 11. Свибња 1938, стр. 2;
10. „У том грму зец лежи”, „Дубровник”, Дубровник, 30 септембар 1939, бр. 39, стр. 3;
11. „Хајка на соколске домове”, „Дубровник”, Дубровник, 4. новембра 1939, бр. 44, стр. 3;
12.„Свећеник терориста”, „Братство”, Соколска жупа Осијек, 15 новембра 1939, бр. 11, стр. 221;
13. „Нашим поштованим претплатницима и пријатељима”, „Дубровник”, Дубровник, 30 децембра 1939, бр. 52, стр. 4;
14.„Одјек нашег чланка о масонерији”: Ф. ,,Југосл. Пошта” и ,,Дубровник”, бране масонерију”, „Загребачка штампа о нашем чланку”, „Народна Свијест”, Дубровник, 7 Коловоза 1940, бр. 32, стр. 1;
15. Ф. „Истина о ,,Дубровнику”, „Народна Свијест”, Дубровник, 14 Коловоза 1940, бр. 33, стр. 1; “ИЗАБРАНИ ЧЛАНЦИ Антуна Фабриса“,Сакупио и предговор написао др Х. Барић, 1940, Издање „Дубровник“, Београд;
16. Милорад М. Лазић, „Крсташки рат Независне Државе Хрватске”, друго допуњено издање, Београд 2011, стр. 31;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: