Насловна Политика Капитал одлази из Русије

Капитал одлази из Русије

0
ПОДИЈЕЛИ

Западне санкције и пад цена нафте главни су разлог што је у 2014. години био рекордан одлив капитала из Русије. Централна банка Руске Федерације саопштила је да је из земље пребачена 151 милијарда долара. Бојећи се да ће Русија доћи у велику економску кризу, али и под политичким притиском Вашингтона, страни инвеститори су лане повлачили капитал из Русије. Томе је допринела и западна блокада руских банака које нису могле да узимају јефтине кредите у иностранству и затим их пласирају у земљи по знатно вишим каматама. Поређења ради, 2013. одлив капитала је био 61 милијарду долара.

sv rusija kapital 620x0 Капитал одлази из Русије

Експерти тврде да ће и ове године одлив капитала из Русије бити настављен. У прошлости је значајнији одлив капитала био после 2008. године, када је изнето 133,6 милијарди долара. Тада је светска економска криза захватила и Русију и после августовског рата у Грузији почеле су да се топе руске девизне резерве. Али, у лето 2008. Русија је имала нешто мање од 600 милијарди долара девизних резерви, а сада их има око 400.

Ситуација је сада знатно тежа, јер је Русији блокиран приступ западном банкарском тржишту. Због тога што нису могли да одложе повратак кредита узетих од западних банака, руске компаније и банке су морале да враћају дугове, па је све то утицало на велики одлив капитала из земље.

Експерти прогнозирају да ће одлив капитала из Русије ове године бити око 100 милијарди долара. Банкари су сагласни и у томе да ће курс рубље зависити од тога када ће се стабилизовати цена нафте.

Иако је све више политичара у Западној Европи који су свесни да од санкција имају штете не само Русија него и европски произвођачи, потпредседник Европског парламента Ришард Чернецкиј је изјавио: „Ако Кремљ настави исту политику према Украјини, западне санкције ће постати још жешће“.

Није спорно да Запад може да уведе нове санкције Русији, али пре тога се мора размишљати хоће ли евентуална економска криза у Русији аутоматски утицати на затварање радних места у Европи у фабрикама које раде за руско тржиште. Примера ради, „Сименсови“ брзи и комфорни, али и врло скупи, возови које продају Русији тешко могу наћи купце на другим тржиштима. На Западу је велика конкуренција, а у Африци немају пара да их купе. Већ сада се види да су санкције двосекли мач и да се ипак решење за Украјину мора тражити за преговарачким столом.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here