Канада чувала нацисту до смрти

У Канади је мирно умро Владимир Катрјук, друга најтраженија особа на листи ратних злочинаца Центра „Симон Визентал„, којег је Русија прошлог мjесеца оптужила за геноцид.

Катрјук се теретио да је као припадник украјинског 118. СС полицијског батаљона за рачун и по наређењу Њемаца у Бјелоруском селу Хатин 1943. учествовао у језивом злочину када је спаљено 149 живих људи.

Према руској оптужници, Катрјук је био припадник украјинског 118. СС полицијског батаљона од 1942. до 1944. године. Он је одбацио све оптужбе. Русија је прије неколико седмица тражила од Канаде изручење Катрјука Москви како би му се судило за ратне злочине.

Канадска влада одбацила је захтјев, рекавши да никада неће признати руско припајање Крима и њено мијешање у питања Украјине.

Његов адвокат Орест Рудзик рекао је да је Катрјук умро прошле седмице у 93. години после дуге болести. Вијест о смрти Катрјука објављена је само неколико сати пошто је Центар за Израел и јеврејска питања саопштио да Отава треба да предузме неопходне кораке и осигура кривично гоњење уколико се установи да је крив за ратне злочине почињене у колаборацији са нацистима.

Центру „Симон визентал“ 2012. године пошло је за руком да нађу документа која потврђују да је Катрјук лично убијао сељане Хатина. Село је уништено за казну што су пружали помоћ бјелоруским партизанима. Њемци су послали украјинске нацисте који су се већ показали у казненим експедицијама и мржњи према Совјетском Савезу.

Осим тога, говорили су сличним језиком и нису се либили да зађу међу густе бјелоруске шуме и мочваре препуне партизана и совјетских јединица заосталих иза фронта у вријеме повлачења почетком рата. Око 60 одсто територије Бјелорусије Њемци никада нису заузели, а партизани су снабдијевани ваздушним путем те су располагали и артиљеријом.

Партизани су код Хатина напали њемачку колону и убили тројицу украјинских есесоваца и двојицу Њемаца, међу којима је био и носилац златне медаље на Олимпијским играма у Берлину 1936. и познаник Адолфа Хитлера.

Одмазда је била брза. Украјински есесоовци прво су у шуми налетјели на 26 дрвосјеча и стријељали их. Потом су упали у Хатин и нагурали све сељане у шупу од дебала, а међу њима је било и 75-оро дјеце.

Докази Центра „Симон Визентал“ и истраживање шведског историчара Пера Андерса Рудлинга указали су да је задатак Катрјука био да убија људе који би успјели да побјегну из шупе у пламену која се рушила.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: