Како сам прихватио Дражу, а одбио Анџелину

„Равна гора” није серија о Дражи, већ о почетку борбе против фашизма, и ономе што се дешавало овде за време Другог светског рата. Михаиловић је само део те приче, али тај сегмент највише голица и интригира јавност – каже глумац Небојша Глоговац који у серијалу „Равна гора”, по сценарију и у режији Радоша Бајића, чије је емитовање у току на РТС-у, тумачи лик Драгољуба Драже Михаиловића, а појавиће се у четвртој епизоди.

Колико сте били упознати са ликом и делом Драже Михаиловића пре снимања овог серијала?

Знао сам доста о тој теми. Видео сам снимак са суђења где се види гестикулација и чује његов глас, али материјала је иначе мало, јер је брижљиво скриван. Радош Бајић нам је пренео искуства из Аустралије и Канаде, потомака из Дражиног покрета, читао сам документе, и од тих делова склапао колаж, а остало је глумачка интуиција.

Ваша породична историја повезана је с овом темом, и ову улогу сте посветили свом деди…

Мој деда је из села Драмишева, 24 километара изнад Невесиња, где су људи живели по традиционалним узусима. Почетком рата је по њих дошла јединица да их води у партизане. Нису пристали на то, заробили су ту партизанску јединицу, и после рата им је суђено због тога. Мој деда је добио 10 година затвора у Фочи. Дуго година након тога, одлазио сам код деде у Драмишево. Уз фењер су се окупљали људи из села и причали приче у којима су Тита, из предострожности, а делом сигурно из презира, спомињали са „онај”, да не бих, кад се вратим кући, препричавао те приче у школи, јер би мој отац у најмању руку завршио на информативном разговору.

Да ли серијал објашњава контроверзе око Дражиног лика и дела или се обрачунава с њима? Мислим на контроверзе које се односе на њега као антифашисту, а касније му се приписује сарадња са окупатором.

Све је толико слабо истражено да свака информација која одудара од увреженог мишљења комунистичке пропаганде јесте инцидент. СКОЈ је протестовао пре емитовања серије и пре почетка снимања серије, а нису ни погледали серијал. А поента нашег рада јесте истина. Између осталог и та да су се четници први борили против фашизма прве две године рата. То се прећуткује, да су четници држали одступницу партизанима на Кадињачи, да су сарађивали једно време…

Првих десет епизода је обрађено до формирања равногорског покрета, ту још нема преговора са Титом. У причама људи чули смо да је у три сусрета Тита и Драже, Дражи саветовано: „Убиј га или ће он тебе”, а Дража је одговарао: „Дао сам официрску реч да је безбедан.” Када је дошло време да се узврати истим начином, Дража је стрељан. Пошто је сврха пропаганде била да прикрије заслуге друге стране, ми ћемо их сада само открити. У бајковитим филмовима о партизанима, Бата Живојиновић је побио стотине хиљада Немаца, десеторицу једним метком, и свима је јасно да то није могло баш тако. Да ли је могуће да су сви у краљевој војсци били крволоци, са брадом. Није могуће. Краљева војска је била заљубљена у своју отаџбину, а то у филмовима не може да се примети. Видимо само преспремне партизане који се храбро боре против окупатора. Сврха „Равне горе” јесте да ни једни ни други не буду блаћени, већ да разумемо обе стране, са дистанце која нам омогућава такав став. Да видимо зашто се народ, нападнут великом силом, окреће сам против себе. Зашто креће брат на брата, зашто се убијају међусобом, уместо заједно против фашиста. И колико је то проклето и ружно. Зашто нисмо били заједно, у једној идеји, па после ћемо да решавамо унутрашње проблеме. Вероватно наш географски положај одређује заинтересованости разних страна за овај простор, утицаји стварају антагонизам, а кад се двоје свађају, трећи се користи.

Да ли ће овај сценарио рећи ко је добар момак: четник или партизан?

Добар момак је добар момак, био он четник или партизан. Добри момци су и Хрвати, и муслимани и Срби. Али свуда има и лоших момака. Комичан је СКОЈ, где нико нема мање од 70 година, па да кажемо да је њихов бунт младост-лудост. Ако желе, у серији ће наћи лоше ствари, као што новинари од муве могу да направе слона. Ко хоће поштени приступ, тешко ће наћи величање неке стране. Најбитније је размети људе у датим околностима, не морамо их волети нити се идентификовати с њима. Села из којих су четници и данас су намерно скрајнута, њихови путеви су растурени, ван токова новца и саобраћаја.

Хрватска штампа примећује да сте „благи” према Михаиловићу?

Ја само браним свој лик – играо ја Дражу, геја, злочинца или хероја. Не могу да кудим лик и да га играм, то је глумачки неизводљиво. Пошто победници пишу историју, они позитивне јунаке путем пропаганде претварају у негативне ликове. А није поштено не дати прилику другој страни да проговори. Вербални деликт је дуго био традиција на овим просторима и то у мени ствара бунт против наметнуте неслободе мишљења. Сви су морали да воле Тита, ишли смо на море, возили „стојадина” и „фићу”, а све то од лажног благостања и кредита, следећи песму„ Још смо дужни, ти одужи”. Сада имамо озбиљне последице. И зашто то сада не рећи?

Зашто онда нисте пристали да браните лик негативца у филму Анџелине Џоли „У земљи крви и меда”?

Представљено је као да сам одбио улогу, а ја сам само тражио да прочитам сценарио. У том филму не постоји добар Србин, али и без тога филм је лош. Они су одустали од мене када сам почео да запиткујем о структури те приче. У свим препискама писало је да редитељ који је означен као „она” жели да ме види у свом филму, као да не знамо о коме се ради. Морао сам да знам, јер шта ако је порно филм, а ја нисам спреман. Мислим да ни други глумци нису читали сценарио, него су добијали сепарате у којима је њихов дијалог. Глупо је да учествујем у филму чији сценарио нисам прочитао.

А да јесте прочитали? Гледате ли на то само као на улогу или и као на озбиљну и константну пропаганду против Срба?

Вероватно бих одбио, јер је раван, празан, без покрића, и није добро направљен. Добар сценарио се чита као добра литература, а овде нема сока, живота, није лепо исплетена прича. Постаје више досадан тај пласман Срба у филмовима, који служи формирању јавног мњења о нама као лошим момцима. Као да овде нико ништа добро није учинио, и као да су лоше догађаје у ратовима учинили једино Срби. То вређа интелигенцију. Да помажем у формирању мишљења да је мој народ лош, то није у реду, али такође знам да ни ми не радимо превише на мењању тог имиџа, опет због наше разједињености. Ми смо увек свима били важни. Као раскрсница коју треба освојити да бисте освојили цео град. Зашто и како, много умније главе ће тешко одговорити. Не знамо са сигурношћу ко је стимулисао Младу Босну, ко је рекао Принципу шта треба да учини, нити смо ушли у вашингтонски архив и видели преписку Драже и Тита. Најзад, да ли имамо праву слику и о Космету. Кад је наша представа гостовала у Приштини неки тамошњи Срби су нам рекли да је због политике исфорсирана цела прича о мржњи Албанаца и Срба, и да обе стране тргују на истом том мосту на ком се сукобљавају… Дакле, док немамо увид у све информације, документа и преговоре, нећемо моћи ни да доносимо праве закључке.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: