Како Катар са Нејмаром дрибла цeо свет: Прича о фудбалу, бизнису и тероризму

Пише: Жељко Пантелић

Иза најскупљег трансфера у историји фудбала стоји породично-политички обрачун између најбогатијих сунитских фамилија на Арабијском полуострву, обрачун Катара са Барселоном која је неколико пута, за кратко време, ставила прст у око Ел Танијевима, али и жеља да се промени наратив о Катару и провуку незапажено вести које много више утичу на однос снага у Заливу од ангажмана О’Неја.

Нејмар је и даље иза Месија и Роналда, али је пет односно седам година млађи и биће у напону фудбалске снаге када се буде одржавало Светско првенство 2022. године. Да би „поправио“ слику о себи као спонзору терориста, Катар је изабрао спортисту са највећим медијским утицајем и бројем пратилаца на друштвеним мрежама.

Да је у питању само фудбал, емир Тамим ибн Хамад ел Тани не би никада потрошио 600 милиона евра на довођење Нејмара у Пари Сен Жермен.

Цео свет прича о трансферу Нејмара, док склапање уговора са италијанским колосом Финкантијеријем за конструисање седам нових ратних бродова у вредности од пет милијарди евра, није вест чак ни у Италији.

У геополитичкој игри у Персијском заливу су хегемонија, престиж, употреба тзв. soft power и пре свега – Светско првенство у фудбалу 2022. године. Саудијска Арабија која себе види као неприкосновеног лидера у сунитском свету, како у религиозном, тако и у политичком контексту, већ дуже време са подозрењем гледа на мали суседни емират, мало већи од Баната, са 300.000 држављана и два милиона странаца са дозволом боравка.

Амбиције, инвестиције, па ако хоћете и успеси Катара изазвали су ривалство и у осталим емиратима у окружењу, како оних у Бахреину, тако и у Уједињеним Арапским Емиратима.

Медијска подршка покрету Муслиманско братство преко телевизије Ал Џазира, као и прагматични односи са Ираном и Турском појачали су антикатарску коалицију са Египтом. Њима треба придружити и Израел пошто је Катар историјски финансијер и јатак, кад затреба, лидерима палестинског Хамаса који ЕУ, САД и Израел третирају као терористичку организацију и који практично влада Појасом Газе.

Листу својих непријатеља Катар је проширио и на део естаблишмента у Вашингтону.

Према резултатима истраге ФБИ-ја, Катар је победио САД у трци за организацију Светског првенства у фудбалу 2022. године захваљујући корумпирању чланова ФИФА који су учествовали у гласању. Односе је додатно заоштрио погрешан избор фамилије Ел Тани која је спонзорисала кампању Хилари Клинтон на председничким изборима. Чак ни државни секретар Рекс Тилерсон који је у одличним односима са Ел Танијевима, будући да је деценијама правио уносне послове са њима као генерални директор Ексон Мобила, није успео да убеди председника Доналда Трампа да спречи Ријад и његове арапске савезнике да уведу санкције Дохи.

Штавише, један од мотива велике фрустрације Тилерсона, осим досијеа Русија, управо је развој догађаја на Блиском и Средњем истоку где главну реч, када је у питању америчка политика, води Трампов зет Џаред Кушнер.

Комшијама катарског емирата посебно смета што је отац актуелног владара у Дохи, Хамад ибн Калифа ел Тани, увео Катар у много „јачу категорију“ држава од оних којима припада.

Легенда каже да је током осамдесетих година, тада један од принчева претендената на катарски престо, млади Хамад доживео понижење које никада није заборавио и које је одредило његову животну и политичку мисију. Током прегледа пасоша у једној западноевропској земљи, гранични службеник је питао будућег емира где је тај Катар и да ли уопште постоји та земља. То непознавање географије једног европског полицајца повредило је толико понос младог Катариоте да се заклео сам себи да ће цео свет чути и знати где се налази његова земља.

О амбицијама Хамада најбоље сведочи начин на који је детронизовао свог оца. Свом тати Калифу ибн Хамад ел Танију послао је „телеграм“ на Женевско језеро да се не враћа у Катар пошто је он извршио државни удар и устоличио се на трону у Дохи. О његовом прагматизму елоквентно говори дозвола оцу да се врати у Катар после десет година изгнанства у Француској и још више одлука да свом сину од омиљене супруге шеике Мозе, Тамиму, препусти власт. Први пут у историји Катара дошло је до мирне транзиције власти.

Извор: Недељник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: