ИН4С

ИН4С портал

Како је Русија победила у Сирији

1 min read
Историчар из Француске Мишел Гоја је у тексту у листу "Монд" објаснио како је Русија постигла успех у сиријској кампањи.

Историчар из Француске Мишел Гоја је у тексту у листу „Монд“ објаснио како је Русија постигла успех у сиријској кампањи.

Француски историчар сматра акције Русије у Сирији успешним.

„Кампања је омогућила да се постигне главни политички циљ — спасавање сиријског режима који је у то време био у веома тешком положају и чак помогао његовој могућој победи“, написао је „Монд“.

Према речима аутора, Русија је прво зауставила побуњенике, а затим помогла владиним снагама да заузму Алеп, успоставе контролу над стратешким путем М5 и на крају да заузму Дејр ел Зор.

Притом, ресурси су коришћени врло ограничено, наводи Гоја. Он наводи да расходи Русије (три милиона долара дневно) представљају само једну четвртину или петину америчких трошкова. Аутор извлачи закључак да је оперативни потенцијал Русије, без сваке сумње, значајно већи од америчког.

Односе између Русије и САД у сиријском конфликту назвао је стратегијом „неопрезног пешака“ који прелазећи пут на недозвољеном месту терајући возача да заустави возило. На местима куда су пролазиле проруске снаге, америчке нису улазиле и обрнуто.

Главне руске акције у Сирији Гоја назива „комбинованом операцијом“, чији циљ је било заузимање кључних тачака, раздвајање непријатељских снага и терање на добровољно повлачење група милитаната.

Операције из 2016. године, а посебно из 2017. говоре да је Русија развила одличне навике извођења комбинованих операција. Од неселективних акција из рата са Грузијом 2008. године нема ни трага, пише Гоја.

Говорећи о руском оружју које се одлично показало у Сирији, историчар је издвојио навигациони систем СВП-24, који користи сателитску навигацију за прецизно наношење удара.

Подсетимо, почетком септембра, сиријска војска уз подршку руских снага уништава терористе ДАЕШ-а у источној провинцији Дејр ел Зор.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Како је Русија победила у Сирији

  1. …“Лет 20 назад мне казалось, что главная проблема на нашей планете – это проблема мира, потому что мы были вооружены до зубов, и неизвестно, куда эта военная сила могла нас привести. Сейчас, мне кажется, нам надо обратиться к самому существу нашего бытия — к росту населения, к росту культуры, к целям нашей жизни. Мир, и не только наша страна, переживает глубокий перелом в своем развитии, вот этого не понимают ни политики, ни большинство людей. Почему происходит этот перелом, с чем он связан, как на него повлиять, как реагировать? Сейчас люди должны разобраться в этом, потому что прежде чем действовать, надо понять. Когда я пойму, то обязательно расскажу вам…“

    http://moiarussia.ru/sergei-kapitca-o-rossii/

    грчки пример

    …“Како бисте прокоментарисали одлуку Министарства образовања Грчке да организује „тематску недељу посвећену превладавању полних стереотипа“ у току које ће, између осталог, дечацима бити понуђено да испробају на себи женску одећу и понашање (а девојчицама да се осете као мушкарци)?

    – Зар је могуће да мислите да се слажем с њима?

    Сад се свргавају „полни стереотипи“, а пре тога су већ одбачени божански прототипи.

    Чини ми се да један за другим покушавају да свргну идеале под изговором да су то стереотипи. Уводе се у оптицај и нове речи, као што је „полни“, које се испуњавају одговарајућим смислом како би се уништило драгоцено благо.

    Пре него што се организује „тематска недеља“ посвећена телу, волео бих да организују одговарајућу манифестацију посвећену души…

    Међутим, акценат се ставља искључиво на телесни аспекат и човек се самим тим претвара у једнодимензионално биће.

    Сад, што се тиче тога да се дечацима нуди да се понашају као девојчице, а девојчицама као дечаци. То је покушај да се негира постојање само два пола – мушког и женског.

    Човеку се предлаже да постане оно што заправо није. А Црква, напротив, жели да помогне човеку да постане оно што заиста јесте.

    Парадокс ситуације је у томе што је школски предмет „познавање религије“ реформисан под изговором да он треба да информише, а не да врши катехизацију. А у току „тематске недеље“ се сама држава бави катехизацијом и пропагандом.

    Ова тема полног васпитања и хомосексуализма је попримила међународне размере у смислу идеологизације.

    Ту нема деликатности. Постоји безобразлук, дрскост, незрелост, и агресивно, револуционарно и изненадно наметање новог система васпитања у осетљивом школском узрасту.

    – А систем „сексуалног просвећивања“ …

    – Не постоји сексуална физиологија, постоји репродуктивна физиологија. Човек има репродуктивне, а не сексуалне органе. То треба да схватимо.

    Намеће нам се представа о томе да се неки људи рађају [као хомосексуалци]. Можда се и педофили рађају као такви? И клептомани? И други? Зашто се онда кажњавају, јер (полазећи од такве логике) они нису криви? Чини ми се да у томе има претеривања.

    И сад уместо да говоримо о лепоти и светости хетеросексуалних односа морамо да доказујемо да је хомосексуализам девијација. И неки нас називају мрачњацима и ретрогаднима. Ко би рекао да је то напредак…“

    http://www.pravoslavie.ru/srpska/103621.htm

    http://www.pravoslavie.ru/srpska/102699.htm

    …“Ми се ничега не бојимо. Грчка Црква је живела и без устава и државне регулације, живела је у катакомбама, преживела је мучеништво, процват Византије и 400 година турског ропства. Једино што желим да истакнем јесте да су, после формирања савремене независне Грчке, све тешкоће у односима између Цркве и државе биле изазване утицајем и деловањем Запада…
    …Зашто држава школује свештенике? Нека нам дају слободу да се сами бавимо духовним образовањем.

    Да ли Ви себи можете да представите министра, који би се осмелио да учи грчке муслимане како да тумаче Куран? Или учио католике како да тумаче Свето Писмо? Или како издаје наређења Јеврејима?

    Само од нас, православних Грка, захтевају да ћутимо. А они, који припадају верским мањинама, имају право да говоре све што им је воља и држава обраћа пажњу на све њихове прохтеве. Ми трпимо толики притисак, против нас се води толики рат, да ми осећамо да они желе да нас униште…“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *