Како је „Тајмс“ писао о Принципу: Хрвати и Срби-муслимани у лову на православне Србе
1 min read
Пише: Жељко Пантелић
Почетком јуна пре стотину и кусур година лондонски Тајмс је објавио текст „Европа под оружјем“, у којем се анализира експоненцијално увећавање војних ефектива Немачке, Аустро-Угарске, Русије и Француске. Практично, месец дана пре Сарајевског атентата, лондонски дневник описује звецкање оружјем на Старом континенту. Наравно, у тој анализи Србија се и не помиње, једноставно српска краљевина није припадала категорији земаља које могу да одлучују о рату и миру.
Листајући бројеве Тајмса с краја пролећа и почетка лета 1914. године стиче се јасан утисак да пуцњеви Гаврила Принципа у аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу нису били окидач за почетак Првог светског рата, већ су били злоупотребљени од страна тадашњих великих сила, читај Немачке, да се обрачунају са европским такмацима: Великом Британијом на мору и Француском и Русијом на копну. Ако је веровати Тајмсу и његовим дописницима у Београду, Бечу, Сарајеву, Берлину, у предвечерје Првог светског рата причало се о пан-српским идеалима и идејама, или у најширем контексту о српско-хрватској популацији на западном Балкану и српско-хрватском уједињењу. Југословенства и југословенских идеја тада још увек није било.
У првом плану поменутог текста с насловом „Европа под оружјем“ била је Немачка која је према писању енглеског дневника, удвостручила поморску флоту и број морнара у периоду од 1904. до 1914. године, док је копнени састав војске, са резервистима, стигао до бројке од три и по милиона, толико да је, према подацима енглеске обавештајне службе, немачка војска имала хитну потребу за најмање 3.000 официра. Наводи се да је на мору једина сила која може да одговори Другом Рајху – Велика Британија. Француска је у истом тексту представљена као земља са великим унутрашњим политичким проблемима и војском која не бриљира по својој готовости за евентуалне ратне сукобе. Ипак, пише Тајмс, Француска је распоредила на граници са Немачком довољно војника и оружја да одговори на било коју изненадну акцију Немаца.
За Русију се говорило да ће имати кључну улогу у одмеравању снага тројне алијансе (Немачка, Аустро-Угарска и Италија) са Антантом (Русија, Велика Британија и Француска) и најављују се све напетији односи Москве и Берлина, због чега је Русија донела одлуку да повећа број стајаће војске за 450.000 војника.
Дописник Тајмса, четири дана пре Сарајевског атентата, јавио је из Београда да је Краљ Петар због болести пренео привремено, док буде на терапији, овлашћења на свог сина Александра и да је отишао на бањско лечење. У тексту се наводи да су сви пријатељи Србије одахнули када је прецизирано да се не ради о абдикацији, већ о привременој предаји власти. Тајмс је у предвечерје атентата у Сарајеву писао да није уопште сигурно да би примопредаја власти између краља Петра и престолонаследника Александра прошла без проблема. Наиме, према информацијама Тајмса, најстарији син краља Петра, принц Ђорђе, после одрицања од права на српски престо 1909. године, стекао је висок углед у делу официрског кадра због свог неустрашивог и одважног држања током Балканских ратова, те да није уопште сигурно да би он и део официрског кадра гледао мирно на преузимање трона од стране Александра. С друге стране, Тајмс је писао и да се Александар истакао у више наврата током Балканских ратова, због чега је и он стекао углед међу официрима српске војске.
„Занос произведен победама у Балканским ратовима још није стишан и абдикација суверена у овом моменту би могла да доведе до сукоба између две војне фракције од којих свака навија за свог кандидата“, закључио је дописник Тајмса из Београда. Пар дана пре убиства надвојводе Франца Фердинанда у Тајмсу је освануо и чланак о потписаном конкордату између Краљевине Србије и Ватикана који је представљен као велики успех српске дипломатије, јер се са њим укидао аустроугарски протекторат над црквеним објектима Римокатоличке цркве на територији Србије.
Са дистанце од једног века, можемо слободно рећи да је Тајмс описао до у танчине детаље атентата и да је слабо шта додато у протеклих сто година. Од најситнијих запажања, како је Гаврило Принцип био обучен преко скока Чабриновића у Миљацку, до тврдоглавости Франца Фердинанда да кршећи протокол промени распоред својих обавеза и маршруту која га је довела право пред Принципов пиштољ, укључујући и последње речи упућене супрузи: „Живи за нашу децу“. Због тога ћемо се више бавити реакцијама и коментарима који су објављени у већ 230 година водећем британском листу.
Балкански ратови Фердинанду донели разочарења – мислио је да ће Турска победити Србију
Сарајево је енглеским читаоцима представљено као други највећи исламски град у Европи, односно нека врста „северног Дамаска“. Штавише, Тајмс је подвукао да је упркос европеизацији града и подизању модерних зграда, довођењу железнице у сам центар, Сарајево у суштини остало „мухамедански“ град. Интересантно је да Тајмс муслимане или Бошњаке, ословљава као Србе мухамеданске или муслиманске вере, наводећи да их у граду са 41.000 становника има око 18.000.
У некрологу за надвојводу Франца Фердинанда Тајмс је поред биографије аустроугарског наследника посебно истакао да је он био врло екстремни католик, готово клерикал, и да се дуго времена истицао као моћни симпатизер антисемитске аустријске Социјал-хришћанске партије.
Према писању Тајмса, Фердинанд је имао намеру да искористи хрватски католички клер за ширење католичанства међу јужним Словенима.
„Његова главна идеја је била политичко-религиозно освајање западног Балкана, хабзбуршким утицајем или хабзбуршком силом. Балкански ратови су Фердинанду донели бројна разочарења. Аустријски планови су предвиђали да Турска победи Србију у Првом балканском рату, баш као што су погрешно претпостављали да ће Бугарска поразити Србију у Другом балканском рату. Порази Србије би у оба случаја послужили као изговор Аустро-Угарској да се умеша и заустави Турке и Бугаре у име заштите српско-хрватског народа и да прошири свој протекторат над целим простором где на Балкану већином живе Срби и Хрвати. Ти Фердинандови планови су га учинили антагонистом Краљевине Србије и свих осталих заговорника пан-српских идеала који су могући креатори завере која је довела до његовог убиства“, писало је у Тајмсу којем није промакло ни да је једина „крунисана глава“ или шеф државе на сахрани Франца Фердинанда био немачки цар Вилхелм II, чак ни император Фрањо Јосиф није присуствовао сахрани свог синовца престолонаследника, већ се брже-боље вратио из Беча у Бад Ишл, где му је била незванична летња резиденција.
Док су Хрвати и Муслимани хтјели да линчују Принципа и Чабриновића, у Бечу се нико није узбудио због убиства Фердинанда
У неколико текстова лондонски дневник је направио неколико упечатљивих паралела. Док су Хрвати и муслимани хтели да линчују Гаврила Принципа и Недељка Чабриновића, док су палили српске куће, српске хотеле, кафане, продавнице, новине, институције и пребијали Србе по Сарајеву, Мостару, Дубровнику, Загребу и другим местима у Босни, Херцеговини, Далмацији, у Бечу се нико није узбудио због вести о смрти Франца Фердинанда. Грађани Беча су, уместо да жале убијеног престолонаследника, констатовао је Тајмс, похитали да поздраве старог цара Фрању Јосифа да му буду близу и да му пожеле добро здравље, зато су били охрабрени његовом бодрином и спремношћу да, упркос својим годинама, води двоглаву монархију.
Антисрпске демонстрације у Хрватској и БиХ
У нападима на Србију су се посебно истицале две новине: Рајхспост и Пештер Лојд. Рајхспост су биле новине које су осликавале лик и дело Франца Фердинанда, клерикално-милитаристички манифест са изразито конзервативним, антисемитским и антилибералним ставовима, а Пештер Лојд је по својим насловима био претеча појединих данашњих таблоида у Србији или новина из Милошевићевог времена
„Док је тело надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге било положено у Градској већници у Сарајеву, велика већина католика Хрвата је, певајући аустријску националну химну, показивала оданост аустријском трону а затим је подржана од дела муслимана Срба и групе Цигана почела да разбија прозоре хотела у власништву православаца Срба, да пљачка продавнице чији су власници Срби, као и приватне куће и институције православних Срба. Полиција није могла да заустави насиље због чега је позвана војска и проглашено је опсадно стање“, писао је дописник из Сарајева.
„У Загребу су такође одржане антисрпске демонстрације. Велике масе католика Хрвата су марширале улицама узвикујући слогане: ‘Доле српске убице! Доле српско-хрватска коалиција’. Затим су ломили прозоре на кућама Срба и полупали излоге и прозоре најзначајнијих српских новина“, јављао је Тајмсов новинар из тадашњег Аграма. Антисрпске демонстрације су се прошириле по целој Далмацији а у Дубровнику су масе католика Хрвата пљачкале и уништавале српску имовину, све док војска није сишла на улице како би успоставила ред и мир, прецизирао је британски дневник.
Следећег дана, Тајмс је известио да је око 50 Срба било повређено а један је убијен током нереда у којима су католици Хрвати, муслимани Срби и Цигани рушили све православно-српско што им се нашло на путу. Антисрпске демонстрације су забележене и у Мостару где је један Србин заклан. Антисрпске манифестације, према сведочанству Тајмса, одржале су се и у низ других градова Босне и Херцеговине. Тајмс је посебно нагласио да је српски амбасадор у Бечу одмах по добијању вести изразио саучешће грофу Берхтолду и да је српска влада била веома забринута због атентата у Сарајеву. Према Тајмсовим изворима, Франц Фердинанд је био упознат са наговештајима да се спрема атентат на њега али да и поред тога није желео посебне мере безбедности. Истовремено, Тајмсови извори су изразили сумњу да је атентат био усмерен на подривање односа између Србије и Аустро-Угарске и осујећивање идеје о уједињењу Срба и Хрвата.
Десет дана после Сарајевског атентата Тајмс поново посвећује коментар односима Аустро-Угарске и Србије:
„Убиство надвојводе Франца Фердинанда и војвоткиње Хохенберг је свакако појачало антипатије међу не-словенским народима према Краљевини Србији. Али то још не значи да треба да помислимо да је рат неизбежан између две земље… Нема доказа да су званичници у Србији криви директно или индиректно за злочин у Сарајеву иако постоје индиције да је завера скована у Београду“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sukob velikih sila i projekat stvaranje drzave Izrael je pravi uzrok rat 1914 godine.Atentat u Sarajevu je bio vodjen iz Evrope Pariza i Londona a nasi Mladobosanci su samo bili nadovezani na taj projekat,dugo se to pripremalo ,iako je bilo i dosta srece da dva pucnja jednog maldog covjeka ubiju dvije osobe,takvih okolnosti skoro da nije bilo poznato u istoriji,sto nas narod kaze zal sudbina,ali tako je izgleda moralo bit.
Interesantan je clanka koji sam naso u stranoj stampi a kojih ima na stotine napisanih o atentatu u Sarajevu evo orginala i njihovog razgovore vodjenoh u Londonu 1914 godine na Vidovdan!
Grand OrientZwischenfälle am Sonntag den 28. Juni 1914 in London
Veliki orjent dogadjaj u Londonu nedelja 28 juna 1914 London
Dies waren die Vorgänge zu den eigenartigen Geschehnissen, die sich am Sonntag,dem 28. Juni, in London zutrugen und auf mich tiefen Eindruck machten, besonders im Lichte der späteren fürchterlichen Entwicklung, und die mich inmeiner Haltung, als unerbittlicher Kriegsgegner, bekräftigten. Zu jener Zeit war Adolph Smith Mitglied des ‘National Liberal Club’, in dem ich wohnte. Daß ich imKlub wohnte, war A. Smith bekannt. An jenem Sonntag verließ ich den Klub, ummich in mein Büro zu begeben, wo ich noch einige Arbeiten zu erledigen hatte. Alsich den Strand herunter ging, traf ich gerade vor dem Justizgebäude A. Smith, der etwas aufgeregt zu sein schien. Er kam auf mich zu und fragte mich, ob ich dieTelegramm-Anschläge im Klub gelesen hätte, was ich bejahte. Darauf fragte er mich, ob aus Sarajewo Nachrichten eingetroffen seien. Nun muß ich gestehen, daßich damals nicht viel von der Existenz dieser Stadt wußte, so daß ich ihn ziemlicherstaunt ansah und sagte: ‘Welche Stadt?’ Er antwortete: ‘Sarajewo, eine Stadt inBosnien.’ Ich erwiderte, daß zur Zeit noch keine Nachrichten eingetroffen seien (eswar ungefähr 11. 30 Uhr), worauf Smith sehr ärgerlich wurde und irgend etwasmurmelte, was ähnlich klang wie ‘Ist es möglich, daß sie einen Fehler gemachthaben?’ Durch seine Art aufmerksam geworden, fragte ich ihn, was er denn
bile su to cudne okolnosti koje su se desile u nedelju prepodne tog 28 juna u Londonu i ostavile ili dovele do dubokog utiska sa kasnijim desavanjima kao nepomirljivog protivnika rat.
U to vrijeme Adolf Smit je bio clan Nacionalne liberalne partije-Klub ,gdje sam ja zivio u klubu to je bilo pznato.Te nedelje sam otisao do moje kancelarije gdje sam moraoda radim neki posao u klubu.Kada sam otisao prema dolje sreo sam ispred suda A Smita koji je izgledao pomalo uzbudjen,dosao je da me pita i pitao me je dali je u klubu stigao telegram i da li sam ga procitao.Zatim me pitao da li je stigao telegram iz Sarajeva,bio sam prilicno zbunjen i nijeasam zano ocemu se radi jer do tada nijesam cuo za taj grad pa sam ga upitao iz kojeg grada? On odgovri iz Sarajeva jedan grad u Bosni i Hercegovini.u to vrijeme nije bio stigao telegram iz Sarajeva (bilo je to negdje 11 30 casova) zbog cega je Smit bio vrlo ljut,nesto je promrljao dosta nerazumo u tom smislu valda nijesu napravili gresku.Zbog njegovog nacina i paznje pitao sam ga sta je bilo
erwarte, er überhörte aber die Frage und ging weiter, während ich, etwas erstauntüber sein Benehmen, in mein Büro ging.Der Leser wird sich vielleicht daran erinnern, daß das erste Attentat auf denErzherzog ungefähr um 9.00 Uhr verübt wurde und fehlschlug. Das wichtigste andiesem Zwischenfall ist, daß Herr Smith scheinbar um 11.30 Uhr Nachrichten über die Ermordung, die noch nicht stattgefunden hatte, die aber zu der Zeit hättegeschehen sein können, erwartete. Die Nachricht traf tatsächlich im Laufe des Nachmittags in London ein und zwar über Athen und Paris, da die österreichischeZensur den üblichen Weg über Wien, Berlin und Amsterdam gesperrt hatte.“
pricekao je ali ne odgovri na pitanje nego onako nastvi dalje ,bio sam iznenadjen njegovim ponasenjem.Prvi atenatat na nadvojvodu Ferdinada se odigarao u 9 00 i nije uspio a vijesti nijesu jos stigle u 11 30 tada ubistvo jos nije bilo izvrseno a vijest je morala putovati preko Atine i Pariza,jer je Austrija u stvari cenzura bila stopirala prolaz telegrama preko Beca Berlina i Amstrdama
.Vijest je stigla popodne i pitamo se kao je neko u Londonu mogao znati za atentat koji se jos nije desio ili je bio organizovan pod okriljem Srbije kao su tada govrili a u Lomdonu se cekao telegram.
Do danas nije razjasnjeno boravak Principa nekih dvije nedelje kraj februra i pocetak marta 1914 godine kada je otisao iz Sarajeva a u martu se tek prijavio u Beograd.mnoge su spekulacije da je u to vrijeme boravio u Francuskoj,jesu spekulacije ali cvrstih dokaz za to nema.
Nasi istoricari u vecini navrat ne pokusavaju da razjasne umijesanot i uticaj stanih sluzbi kao da se o tome ne zna nista,cak se sa sudjenj ne daju u javnosti ispitivanja koja debelo okrivljuju masoneriju Veliku lozu Orijenat koja je 1911 i presudila Ferdinadu.