Насловна Поглед Како ће Србија користити „зелено светло“ Евроазијске уније

Како ће Србија користити „зелено светло“ Евроазијске уније

0
ПОДИЈЕЛИ

Одлука Врховног савета Евроазијске економске уније да дa зелено светло за унификацију трговинског режима са Србијом је добра вест за нашу земљу, али проблем је што Србија не може да обезбеди такозвана „три К“ — квалитет, количину и континуитет да би искористила све предности тог споразума.

Одлука о унификацији трговинског режима Евроазијске економске уније и Србије донета је у Астани, на самиту лидера земаља-чланица. Србија има споразум о слободној трговини са Русијом, Казахстаном и Белорусијом, али не и са још две чланице ЕЕУ Јерменијом и Киргизијом. Сада ће, као резултат започетих преговора, бити закључен нови споразум о зони слободне трговине између ЕЕУ и Србије.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић за Спутњик каже да је ово без сумње јако добра вест за Србију, нарочито имајући у виду да Србија већ са поменуте три земље више година има добар споразум који омогућава извоз српских производа на ова тржишта по повлашћеним условима.

„Захваљујући споразуму о слободној трговини са Русијом, 85 посто српског извоза у Русију може ићи без царина. То је значајна повластица у односу на земље које немају тај режим са Русијом и плаћају царину за извоз својих производа. Зато су преговори о унификацији трговинског режима Евроазијске економске уније са Србијом заиста добар сигнал и пружају добре могућности за трговину у наредном периоду“, каже Савић.

Међутим, напомиње Савић, проблем друге врсте је што Србија, нажалост, због девастације домаће индустрије нема много шта да понуди.

„Ми немамо припремљен сценарио за наступ на том великом тржишту, које није више онакво какво је било пре 30 година. Проблем Србије јесу такозвана ’три К‘ — квалитет, количина и континуитет, што Србија, нажалост, не може да обезбеди, и зато свакако не можемо имати оне резултате које бисмо имали уколико би се користиле све предности тог споразума“, истиче Савић.

Када је о извозу „Фијатових“ возила реч, Савић каже да чак и ако се прихвати да се реализује захтев од 10.000 аутомобила, то је симболична бројка која не значи онолико колико ми очекујемо.

„Проблем са ’Фијатом‘ је изгледа на домаћем терену, јер је питање да ли ће ’Фијат‘ и у ком обиму остати на домаћем тржишту и шта ће се десити 2018. године, када истиче уговор. Међутим, када би се ’Фијат‘ појавио на том великом тржишту, то би му дало већу шансу за реализацију својих производа и можда чак разрешило дилему да ли ће остати у Србији по истеку уговора“, напомиње Савић.

Алисен Алисенов, професор Руске академије привреде и државне управе, за Спутњик каже да ће унификација трговинског режима донети одређене повластице како за Србију тако и за Евроазијску унију.

„Једноставно, засад нема напретка када се говори о проширењу Уније, док је потписивање споразума о слободној трговини са што већим бројем земаља сасвим могућа опција. Што се тиче тржишта Јерменије и Киргизије, не мислим да ће нови трговински режим озбиљно утицати на повећање трговинске размене између Србије и ових земаља, пре свега зато што и даље постоји проблем логистике, јер Јерменија нема заједничку границу са осталим чланицама Евроазијске економске уније, док Киргизија има само са Казахстаном“, каже Алисенов.

С друге стране, како каже, за Србију су тржишта Русије, Белорусије и Казахстана и даље приоритет.

„У сваком случају, што више партнера — то боље. Како је недавно изјавио Владимир Путин, око 40 земаља широм света разматра могућност да потпише споразум о слободној трговини са Евроазијском економском унијом“, истиче Алисенов за Спутњик.

Подсећања ради, Србија би на тај начин постала друга земља после Вијетнама која би потписала споразум о слободној трговини са Евроазијском економском унијом.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here