Кад НАТО лобисти разоткривају „меку моћ” Русије

Међу више од сто „прокремаљских структура у Србији”, налазе се, између осталог, СКОЈ, сајт Горана Давидовића Фирера, Институт за новију историју, „Образ”, „Заветници”, „Спутњик”…

Поводом списка „србомрзаца” који је 2014. објавио СНП „Наши” реаговао је јавни тужилац. Због извјештавања „Политике” о токовима америчког новца у српском невладином сектору бурно су реаговале невладине организације. А због списка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) са 105 „прокремаљских структура” које дјелују у Србији ни после непуног мјесеца није реаговао – нико.

Овако социолог Слободан Антонић коментарише листу покрета, странака, невладиних организација, фондација и медија које ЦЕАС одређује као проруске или филијале својих руских сједишта.

Списак је дио истраживања ЦЕАС-а о руској „мекој моћи” у Србији које ће директорка те организације Јелена Милић, како је најавила за „Данас”, промовисати и у иностранству.

На попису су се заједно нашли чак и радикално љевичарска антикапиталистичка организација каква је СКОЈ и сајт неонацисте Горана Давидовића Фирера, али и Институт за новију историју Србије, поменути СНП „Наши”, „Образ”, „Заветници”, медији, „Спутњик” и „Правда”, као и сијасет организација – од Центра за истраживање православног монархизма до Друштва „Григорије Степанович Шчербина”.

Иначе, по питању помињања „меке моћи“ Русије, треба напоменути да је Фондација браће Рокфелер подржала студију “Широм затворених очију – Јачање руске меке моћи у Србији, циљеви, инструменти и ефекти” која је у организацији Центра за евроатланске студије у Србији (ЦЕАС), на чијем је челу Јелена Милић. У тој студији између осталог на удару Милићеве нашао се и портал ИН4С, о чему смо већ писали.

Интегрална верзија ове студије објављена је 9. маја ове године на дан обиљежавања побједе над фашизмом у Другом свјетском рату. Портал ИН4С се у тој студији категорише као “црногорски медиј”, а портал је од оснивања до данас видно српски. Састављачима студије је очито био на памети географски појам на којем се налазе канцеларије Ин4са, но то нас опет доводи до једне недоумице, с обзиром на то да се у студији наводи да портали Ин4с и Политикањуз не садрже “никакав траг о ауторима, уредницима, власницима и новинарима, циљевима и другом”. На који начин су писци студије ипак дошли до податка да се редакција Ин4са налази у Црној Гори, ако је Ин4с тако тајна организација? Напомињемо да је Ин4с регистрован као невладина организација по свим важећим стандардима у Црној Гори.

Надаље, Ин4с се у студији описује као “новоосновани” медиј, иако нас девета година постојања може уврстити међу најстарије српске интернет-портале.

Категоришући портал Ин4с као један од оних који “шире пропаганду, неријетко и дефамације политичких противника, контаминирају јавни простор нетачностима разних врста, а да за то не сносе никакве посљедице”, студија без икаквих доказа, користећи сугестивне изразе, наводи јавност на доношење погрешног суда.

Такође, по питању Милићеве треба подсјетити на једну од њених скандалозних изјава, коју је дала у Подгорици казавши „Русија, нажалост, постоји“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: