,,Јужни ток”: Допринос очувању и развоју српске државе

Гасовод ,,Јужни ток” који пролази дном Црног мора и који ће повезати Русију са крупним тржиштима југоисточне Европе, у Србији је почео да се гради 24. новембра текуће године.

За почетак градње гасовода, српска и руска страна су издвојиле по 270 милиона еура, при чему је ,,Србијагас”, српски партнер ,,Газпрома”, добио од руског нафтног гиганта кредит од око 175 милиона еура (уз годишњу камату од 4,25% са грејс периодом до почетка функционисања гасовода) за финансирање изградње српског дела ,,Јужног тока”. Директор ,,Србијагаса” Д. Бајатовић оценио је ову меру као ,,најбоље могуће услове које смо могли добити и мало је вероватно да се бољи услови уопште могу добити”. Већ до децембра 2013. године ,,Газпром” и ,,Србијагас” ће уложити у пројекат око 75 милиона еура, а потом по 175 милиона у првом кварталу следеће године, што укупно износи око 500 милиона еура за финансирање изградње гасовода. Укупни трошкови изградње кроз Србију процењују се на 1,9 милијарди еура. Кључни значај има чињеница да је ,,Газпром” на себе преузео обавезу да откупи цео капацитет гасовода који пролази кроз Србију на период од 25 година. Србији је гарантован профит од 8% на годишњем нивоу од транспорта гаса кроз земљу, без пореза и такси, што ће у резултату значити, по оцени Д. Бајатовића, да ће Србија имати најјефтинији гас у Европи.

У радовима на изградњи гасовода директно ће бити упошљено 25 хиљада људи, а посредно у обезбеђивању градње и каснијег функционисања гасовода – још 100 хиљада људи – што представља огроман допринос српској привреди.

Руски Председник Владимир Путин оценио је почетак градње гасовода значајним догађајем не само за Србију, него и за све земље Балкана, као и за целокупан европски контитет. Председник Управног Одбора ОАО ,,Газпром” А.Б. Милер поводом заваривања прве цеви гасовода у селу Шајкаш (чиме је симболично био означен почетак радова дела “Јужног тока” кроз Србију) истакао је да се ради о ,,историјски важном догађају” који ,,мења енергетску ситуацију у целој Европи”, а ,,сама Србија постаје центар транзита гаса”. По оцени Милера “пројекат ће постати локомотива економског развоја не само Србије, већ и читавог региона”. Руска новинска агенција ИТАР-ТАСС оцењује да ће споразуми о изградњи “Јужног тока” потписани између Србије и Русије још 2008. године, кроз ширење и модернизацију транзита гаса омогућити да Србија постане кључни енергетски центар у Европи.

Д. Бајатовић је посебно истакао да уговор између акционара о ,,Јужном току” у потпуности изједначава у правима српску и руску страну, једино што је деоба профита 49:51 у корист Русије.

Русија са своје стране мора на својој територији да обезбеди додатне капацитете ради обезбеђења снабдевања гаса у гасоводу ,,Јужни ток” у  потребном претпостављеном обиму проширења гасно-транспортног система: изградња допунских 2506,2 км линеарног дела и 10 компресорских станица укупног капацитета 1516 МБт. Тај пројекат добио је назив ,,Јужни коридор” и биће реализован у две етапе до 2018. године.

Говорећи о изградњи трећег огранка гасовода Д. Бајатовић је истакао могућност његовог усмерења ка Косову и Метохији и Македонији. Изузетан значај има и само разматрање, то јест није искључена последња опција, премда на овој етапи још није доказана економска оправданост трећег огранка. Опција проласка гасовода кроз АП Косово и Метохију може постати стратешка и економска протутежа плановима самопроглашене квазидржавне формације ,,Републике Косово” да се преко дела њене територије проведе део Трансјадранског гасовода  (Trans Adriatic Pipeline— TAP), који обухвата Албанију, Грчку и Италију – о чему је 26. новембра известио ,,министар иностраних послова Косова” Енвер Хоџај.

Реализација ,,Јужног тока” у Србији почела је на фону појачане неизвесности добијања чак и датума за почетак преговарачког процеса. Понављамо, датум преговора Србијaупркос свему није добилa, без обзира што је Београд Бриселским споразумом пристао на одрицања без преседана – одрицања од дела сопствене територије и укидања државних институција Републике Србије у својој аутономној покрајини. Србија се од стране ЕУ засипа попут смећа из пробушене вреће, све новијим и новијим условима. Сад је већ извесно да ће буквално свака етапа процеса евроинтеграција бити веома тесно повезана са ,,процесом нормализације односа са Приштином”. То значи да ће Србија поред Брисела морати око сваке тачке ,,дневног реда евроинтеграција” да води преговоре и са ,,владом Републике Косово”. Немачка са своје стране оповргава наде српских ,,евроентузијаста“ око давања датума за почетак преговора у децембру текуће године. Разматрање овог питања не може почети пре јануара 2014. године, јер Немачка и Велика Британија инсистирају на повезивању ,,косовског питања” око сваког иоле значајнијег проблема – од телекомуникација до трговинске размене. То значи да Брисел може у сваком тренутку блокирати преговоре, уколико сматра да ,,процес нормализације односа између Србије и Косова” не протиче потребним интезитетом и ефикасношћу, тиме стављајући Србију не само у крајње понижавајући положај, него и спречавајући њен економски и друштвено-политички развој.

Пошто север Космета не показује апсолутно никакву жељу да добровољно прихвати извршну власт, устав и законе ,,Републике Косово” како то предвиђа Бриселски споразум, онда ће западни фактор на овај или онај начин принудити и Београд и Приштину на насилне методе против српског становништва, што ће бити фактор темељне дестабилизације читавог региона. Међутим, север Космета ће се држати до последњег, не дозвољавајући ни једној ни другој страни да започну насилна дејства, како не би пружио могућност НАТО пакту да реагује у улози ,,миротворца” и самим тим прошири своје присуство и на север Космета, тако затварајући албанско-муслимански коридор, што би омогућило неометано ширење албанског фактора на територији читавог Балкана. Подвлачимо: север Космета не представља фактор дестабилизације, већ фактор гаранта неширења екстремистичких покрета и организованих криминалних група, диверзантско-саботажних и казнених одреда Приштине, као и фактор спречавања продора НАТО пакта.

Да напоменемо још једну важну чињеницу – Председник Србије Томислав Николић у интервјуу руском Првом каналу истакао је да се рок за пријем Србије у ЕУ мери најмање двоцифреним бројем година. Према томе, уколико као полазну тачку узмемо најоптимистичкији период од 10 година, имајући у виду претходну политику западног фактора према Србији (усмерену на разбијање и потпуно подривање државности и привреде Србије), од жељеног финиша једноставно неће бити ништа, од земље ће у буквалном смислу остати само ,,рогови до нога”. У условима тако суморних перспектива, управо Русија пружа Србији братску руку помоћи, омогућавајући јој да чврсто стане на ноге – у кључном, енергетском аспекту – и почне да вуче и друге гране привреде и тако обезбеди основу за доношење политичких одлука које ће ојачати српску државност.

Тако, на пример, пролазак ,,Јужног тока” не значи само транзит гаса, већ и могућност његовог складиштења, као и градњу гасних станица, што ће са своје стране омогућити завршетак гасификације земље и формирати принципијелно другачију енергетску политику земље, како на унутрашњем, тако и на међународном нивоу. Поред тога, веома профитабилна технологија производње електричне енергије из природног гаса открива веома значајне перспективе и у електроенергетској сфери.

Такође треба имати у виду да је изградња ,,Јужног тока” у позадини имала значајне спољнополитичке успехе Руске Федерације. Након спречавања интервенције САД у Сирији и успешних преговора Русије на Блиском истоку, где су по речима шефа руске државе Владимира Путина ,,успели да се приближе расплету једног од најсложенијих чворова светске политике”. Наиме, у Женеви је потписан споразум са Ираном у чијој основи лежи руска концепција. Затим, после шест година, преговори Украјине са ЕУ завршени су – ничим. Украјинска страна је дала првенство дистанцирању од ЕУ и међународних институција, који су почели постављати услове који су били не само понижавајући, него без претеривања и разарајући по привреду и државност земље. Тако је на пример ММФ од Украјине захтевао у својству отплате кредита у износу од 10 милијарди долара, повећање цене гаса за 40%, замрзавање плата, оштро смањење буџетских расхода (пре свега у социјалној сфери) и смањење субвенција у енергетском сектору. Дакле, ,,европска шаргарепа” која је тако дуго махала испред носа Украјине и Србије, очигледно је изгубила тржишни изглед. Због тога је Украјина и изабрала ступање у Царинску унију и јачање трговачких односа са Русијом. Јерменија, Таџикистан и Киргизија такође теже Царинској унији. Још крајем октобра 2013. године потпредседник Сирије Кари Џамил известио је о завршетку преговора са Русијом о присаједињењу његове земље Царинској унији и о вођењу преговора са Белорусијом и Казахстаном. ,,Ми желимо да уђемо у ту организацију” – истиче Џамил, што значи интензивирање сарадње у области енергетике, пољопривреде, информационих технологија и образовања.

На тај начин, управо економска сарадња са Русијом омогућава земљама-партнерима (тим пре то важи за српски народ – који са Русијом има нераскидиве духовне, културне и историјске везе) чврсту основу за опоравак економског система и сходно томе, офанзиван и стратешки калибрисан рад у будућности, на рестаурацији и јачању државности као такве.

Пише: Ана Филимонова

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: