Јутарњи лист: Балкан полигон интереса Запада и Русије, могућ нови сукоб СР и ХР

Балкан поновно постаје позорница на којој се преламају интереси великих свјетских сила; на Балкану су ствари доста компликоване, а према неким најавама, могли бисмо постати полигон за политичко сукобљавање Запада и Русије, оцјењује хрватски Јутарњи лист.

Лист истиче да су источни дијелови некадашње југословенске државе једина “слободна” територија Европе на који још може утицати Русија јер су изван домашаја и ЕУ и НАТО-а.

Како пишу, Хрватска и Србија су се истакле као земље преко којих се “пројектује” политика утицаја.

Тренутно је Запад у кризи, а Брисел нема јасну визију политике према западнобалканском простору осим начелног става о придружењу и формалном настојању да онемогући Русију да се ту укотви. Русија пак, наводи Јутарњи лист, тренутно прелази с политике сталне дестабилизације “инфилтрирања кризе” на том простору, на ипак све смисленију политику опстанка на Балкану, посебно у Србији те кроз, „макар прешутну, подршку Додиковим сецесијским ескападама, којима се опасно прикључио и Томислав Николић“.

Русија се у овом тренутку чини надмоћнијом

Овакву оцјену лист поткрепљује тиме што је много тога у 2016. години Русији ишло на руку и „више него ли је сама очекивала“.

„Кремљ је на крилима брегзита и још неких најављених европских ‘егзита’ (многи западни политичари спомињу 2017. годину као кључну за опстанак ЕУ), значајне (тренутне) политичко-војне побједе у Сирији и тиме што је Турску, некадашњег најстабилнијег америчког НАТО савезника пригрлио у своје крило“, наведено је у чланку, уз додатак да је Ангела Меркел суочена с проблемима, те у (не)извјесности што доноси Доналд Трамп у међународне односе, те Владимир Путин, као побједник у 2016. години, настоји зграбити предност пред ошамућеним противником прије него дође к себи, а Балкан, прије свега Србија, залогај је који се жели што прије апсолвирати.

Мрежа изнад Србије

И Брисел и Москва бациле су мрежу на Србију и она се сада запетљала у обје, али стрпљење оба “бацача”, полако је не измаку, иако је Русија, барем се тако чини, у малој предности, оцјењује Јутарњи, додајући да ће притисак бити све већи јер и једни и други имају у рукаву довољно адута на располагању.

„ЕУ сматра Вучића својим играчем, отворио је преговоре и на ријечима то је стратешки циљ Србије, али ЕУ бауља те се у Београду све више питају је ли та интеграција више уопће способни и пожељни партнер, поготово што је руски сиренски зов све јачи и примамљивији. Но, како било, Александра Вучића не чека нимало лака година и без обзира на то колико ће он те тешке одлуке маскирати ‘преко’ ружења Хрватске, морат ће се сврстати јасније на једну од страна. Наиме, од њега се очекују да коначно пресијече и донесе дефинитивну одлуку – ЕУ или Русија, а ту су му још, као утег – предсједнички, а можда и пријевремени парламентарни избори. Наиме, одлука коме се приклонити – ЕУ или Русији – могла би постати кључна и одлучујућа не само за Србију него и укупне односе на нашем простору, јер свака заинтересована страна има све мање стрпљења с еквилибрирањем Александра Вучића – ЕУ и Русији више не одговара његова политика балансирања и компромиса“, пише Јутарњи лист.

Велика обећања

Обје стране позвале су Србију да се уразуми и коначно и дефинитивно одреди, а неће у томе избјећи ни пријетње, каже руски балканолог Никита Дедков, који наводи како је “српско друштво традиционално проруско те да је пред Вучићем одлука која би могла имати далекосежне посљедице”. Наравно, све под претпоставком да Вучић и даље жели у Унију јер је ЕУ на дугом штапу (неодлучна око пријема, тражи немогуће – признање Косова и коначно несигурна у властити опстанак), али ипак примамљива понуда јер Вучић је свјестан да би у супротном Србија могла остати издвојени оток усред Европе, оцјењује се у чланку.

„С друге стране, Русија обећава све, и то одмах. Вучић је дакле у све деликатнијем положају. Неки додуше кажу да би могао остати у позицији оног неодлучног магарца који се није могао одлучити између двију бала сјена. Русије је Вучића снажно загрлила и не намјерава га, тек тако, пустити. У том пакету је и фамозно ‘поклањање’ МиГ-ова. Након што је Александра Вучић на сва звона разгласио како Србија добија руске МиГ-ове 29, а све као одговор на, како се каже у Београду, ‘хрватске пријетње’ те да спријечи понављање Бљеска и Олује, што отвара и питање његова односа према освајачкој политици Слободана Милошевића и рата у Хрватској и могућа поруке да ће се с војним јачањем те Русијом иза леђа, опет таквој политици и вратити. Наиме, та његова изјава може се протумачити и као ратоборна предизборна реторика, али и у складу с бујајућом ревизијом повијести која је на дјелу у Србији“, цитат је из чланка утицајног хрватског медија.

Лист додаје да су у Русији врло озбиљно схватили овај пристанак на МиГ-ове и не сматрају то тек Вучићевим предизборним триком да утјеши и узбуди Србе како су утјерали страх у кости Хрватима, о чему већ недељама пишу медији под Вучићевом контролом:

„Руси ово не сматрају тек формалним чином. Кремљу се жури, он жели што прије (посве логично с њихове тачке гледишта јер каква си то велесила без европске базе) и што више везати Србију уз себе, како би сачувала макар мали утицај на Балкану, а тиме и у Европи.“

Михаил Александров, аналитичар московског свеучилишног Центра за војно-политичку анализу, који савјетује Кремљ, сматра да је продаја МиГ-ова “стигла у прави час” јер ЕУ и НАТО настоје притиснути Србију да се одлучи за њих.

„Ако Србију оставимо без наше подршке, она може склизнути у НАТО, а то би било равно националном поразу Србије“, каже Александров који у томе види и пораз Русије која губи утицај на Балкану након два пуна стољећа. Русија тако опет разматра могућност идеје о војном савезу двију земаља. Та је идеја била актуелна крајем 90-их, али Александров напомиње да је тада Јељцинова Русија била преслаба да је Милошевић прихвати.

„Сада су се ствари промијениле и Русија и Србија имају за то свој интерес“, каже он. Наиме, Русија не жели пропустити шансу да се “угура” у Србију, па тако и Александров сматра да би војна база у Србији, уз Тартус у Сирији, била пун погодак јер би она, каже, “закомпликовала евентуалне операције НАТО-а на Балкану и Средоземљу, а Русија би имала контролу”. Кремљ, према мишљењу изнијетом у чланку Јутарњег, ионако већ дуго захтијева од Србије да дјелатницима њихове “хуманитарне”, заправо војне, базе у Нишу дају дипломатски статус и слободу кретања по Србији какву је Вучић недавно омогућио дјелатницима НАТО-а. Управо је одуговлачење Вучића у вези с тим и један од разлога зашто се већ пола године, мјесец по мјесец, одгађа најављена посјета руског премијера Дмитрија Медведева Београду. Медведев ће доћи ако се споразум за базу потпише, а подебљат ће то и руским улагањима и повољним кредитима, па и онима за купњу руског наоружања.

Александров: Не треба искључити могући новог српско-хрватског сукоба

Јутарњи лист наводи да руски медији пишу да ће након МиГ-ова Србија набавити и ракетне системе БУК, а Александров сматра како би Србија могла бити земља гдје би Русија инсталирала свој противракетни штит као одговор на НАТО-ов противракетни штит.

Наводе се и мишљења о евентуалном новом сукобу Србије и Хрватске.

„Александров даље сматра како не треба искључити могући новог српско-хрватског сукоба. Јелена Гускова из Центра за проучавање савремених кризних ситуација на Балкану пак сумња у српско-хрватски конфликт јер, каже она, ‘овај пут за разлику из 90-их иза Србије стоји Русија којој Балкан сада улази у сферу интереса’. Но, како и Хрватска најављује куповину америчког наоружања, двије би земље могле постати полигон преко чијих ће се леђа преламати западно-руски супарнички односи. Но, да Срби засад враћају дуг Москви говори и гласање Србије у УН-у против резолуције о Криму, а подсјетимо, још су против гласали Иран, Венецуела, Ангола, Сјеверна Кореја, Куба, Сирија и Казахстан“, наводи се у чланку.

Бреме Косова

Но, није питање само НАТО, чини се да и Русија преиспитује и чланство Србије у ЕУ, оцјена је анализе хрватског гласила.

„Тако је приликом отварања почасног србијанског конзулата у Санкт Петербургу на којем је био Томислав Николић, Генадиј Тимченко, олигарх којег зову Путиновим банкаром поручио како ‘Србија неће ништа добити уласком у ЕУ’, како ће ‘србијанска подузећа и творнице пропасти’, па чак је поручио да ће Србија проћи ‘исто као и Украјина’. У вези преговора с ЕУ, и добро упућени московски Комерсант доноси занимљиву опсервацију, као успутно упозорење Вучићу. И Хрватска, кажу, у тој игри на линији Брисел-Москва-Београд има своју улогу. Када неке друге, озбиљније земље блокирају Србији преговоре с ЕУ (Њемачка, Холандија, Француска), тамошњи политичари и медији навезани на Александра Вучића занијеме, али се зато када је у питању блокада из Хрватске не бирајући ријечи. Комерсант износи тезу да Андреј Пленковић не блокира Србију на своју руку него по напутку Брисела, а с поруком Вучићу да се увијек може наћи начин онемогућавања ако се настави очијукање с Русијом и продужи политика сједења на двије столице.“

Према ријечима из анализе, Русија има још један адут, а то је Косово*. Из Русије, наводи се у чланку, све чешће поручују да ће Србија на крају бриселске баладе морати признати Косово*, те да су им они једини који им ту могу помоћи. У Србији се стално ствара атмосфера да ће то бити кључни и коначни услов Србије за ЕУ.

„Косово нећемо мијењати са ЕУ“, наводи лист изјаву Томислава Николића, додајући да и он и већина србијанске јавности схвата да је Косово* готова прича, али да се ипак сматра да је Русија као земља стална чланица Вијећа безбједности у могућности да то спријечи.

Лист коментарише и предизборну ситуацију у Србији, која додатно компликује ствари, наглашавајући да међусобни односи постјугословенских земља нису били овако лоши још од окончања ратова у 90-има.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: