Јубиларно НАТО „бомбардовање“ српске политичке сцене у Црној Гори
1 min read
Ђукановић и Ивановић
НАТО је преко одређених неформалних структура у Црној Гори које се иначе користе у свим политичким, а нарочито изборним процесима, покренуо ширу акцију не би ли се постојећа српска политичка снага, доминантно оличена у Новој српској демократији, расточила и пресула у друге структуре тзв. „грађанског карактера“.
Поред утренираних структура из Црне Горе које годинама врше медијски и полицијски притисак на „непослушне“ појединце и организације, овог пута је видљива и врло озбиљна логистичка акција из Србије, дијелом кроз подршку неких специјализованих медија за контролу политичких процеса, а дијелом у виду рентирања појединих „ескперата“ и спин-доктора за дневну употребу.
Поред НОВЕ, као једине парламентарне странке српског идентитета и водеће антинато снаге, на НАТО „нишану“ је и Демократска народна партија Милана Кнежевића која је такође, недвосмислено, исказала програмски став према питањима дискриминације српског језика и односа према НАТО-у.
Први чин покушаја анестезирања српског политичког бића у Црној Гори је био када је НОВОЈ нуђен, доминантно преко Београда, улазак у владу Мила Ђукановића. Пошто је Ђукановић досад успијевао да све своје коалиционе партнере, уходаним механизмима корупције на високом нивоу, потпуно преузме, а потом им остави формалну љуштуру неке партијске аутономије, то се исто планирало и са Новом српском демократијом. Позната је чињеница да су министри у влади Ђукановића увијек временом постајали неупоредиво лојалнији њему него партији из које су долазили. Врло је идикативно да су највиши државни функционери Србије исказали нарочиту упорност у овом покушају гурања НОВЕ у Ђукановићеву владу.
Тај покушај је, међутим, пропао пошто је Мандић јавно одбио било какву могућност пактирања са Ђукановићем.
Након тога, стратези из сјенке, покрећу широку медијску акцију у циљу трансформације Демократског фронта који је у свом оригиналном формату постао не само неприхватљив, већ и крупна пријетња за реализацију НАТО циљева у Црној Гори.
Зашто је ДФ у садашњем формату неприхватљив за НАТО?
Демократски фронт је за „укус“ НАТО контролора политичке сцене ипак снажно обиљежен српским бојама, па су се повезане агентуре, амбасаде НАТО земаља и њихови спин-доктори опредијелили за двије опције: прва – да се ДФ трансформише у један субјект у ком ће се витални захтјеви српске заједнице на тему равноправности спустити на листи приоритета и друга – да се ДФ разбије на појединачне субјекте, а да се потом изврши снажан медијски притисак на оне компоненте које се буду опирале унутрашњим „реформама“.
Под „реформама“ се, наравно, подразумијева исти сет захтјева – релативизација важности питања дискриминације српског народа у Црној Гори, равноправности српског језика, као и самог односа према НАТО-у.
Посебно је занимљива улога одређених, нарочито медијских испостава западних обавјештајних служби и промотера НАТО-а који сваки сусрет са опозиционим политичарима користе као прилику за њихово „дисциплиновање“. Тај притисак обично траје све до оног тренутка док, на примјер, новинар-иследник не извуче свечано обећање да она најкрупнија, неуралгична питања за живот српске заједнице у Црној Гори неће бити приоритетна. Преведено – неће се помињати, а ако се и буду помињала, биће то само због давања изговора једном броју политичара и чланова исте политичке структуре за чување „образа“.
Посебно, потребно је замамаглити срамну чињеницу која указује да су Срби, иако чине готово 30 одсто популације у Црној Гори, заступљени свега са седам одсто у државним органима и институцијама.
Пажљивији посматрачи локалних политичких кретања лако детектују промјене у дискурсу појединих медија, а још лакше декодирају циљ који је скривен тим промјенама. Управо смо суочени са поплавом бесмислених медијских флоскула које се користе као класична средства за укалупљивање српске политичке елите у пожељне, односно „дозвољене“ НАТО оквире. На примјер, води се врло агресивна кампања базирана на изанђалим спин-протезама о некој наводној „радикализацији“ и „враћању у деведесете„, а чији је циљ да се потпуно паралише српски политички простор. На жалост, умјесто претресања стварног садржаја тих пропагандних бесмислица, српски политичари често упадају у дефанзивну замку, правдајући се да то није тако.
Истовремено, бесомучно се понавља теза како су интеграције у ЕУ и НАТО подударни процеси, па чак и да су строжији стандарди владавине права за улазак у Сјеверноатланску алијансу. Главни доказ неодрживости те тезе имамо у непосредном окружењу. Албанија је, наиме, чланица НАТО од 2009. године, а још није отворила ниједно преговарачко поглавље са ЕУ. Да је, дакле, тачна теза да су услови за НАТО строжији него за ЕУ, Албанија би већ увелико била пуноправна чланица европске породице народа.
У будућу власт само „пресвучени“ Срби
НАТО ће покушати да у наредним политичким прекомпозицијама у Црној Гори, користећи медије, АНБ и неформалне финансијске центре моћи, најприје до краја да фрагментира српску политичку сцену, а онда да помогне и истакне оне који „разумију“ да су досадашњи кључни захтјеви српског народа у Црној Гори „пренаглашени“, те да ће се исти рјешавати као сегмент општег демократског преображаја Црне Горе.
Наравно, то је само тренутни алиби за формално српске политичке групације.
У пројекцијама будуће власти, у постђукановићевском периоду, НАТО-у је неприхватљиво да се у нову Владу унесе једна очувана и по свему витална српска компонента. Стога, за очекивати је даље нападе на сваки субјект који остаје на становишту да су питања равноправности српског народа и језика важни.
Свакако, незаобилазну ролу у читавој овој акцији имају и амбасаде НАТО држава, које су врло активне у стварању мреже политичких организација које удружено треба да наслиједе Ђукановића, али по већ описаном моделу – дакле, без аутентичне српске компоненте и истицања било ког захтјева који се тиче српског народа и српске језичке заједнице у Црној Гори.
Крајњи циљ је јасан – окупљање не око демократије, слободе и реформи, већ око НАТО-а.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Крајњи циљ је јасан – окупљање не око демократије, слободе и реформи, већ око НАТО-а.
Da kazemo da je sve gore navedeno tacno ,a zadnja recenica mozda najtacnija. ,medjutim tvrdnja Milorda iz Podgorice je vise nego tacna,a izjava nedavana Krivokapica Glasu Amerike mislim da je jasna svima „kranji cilj nije referendum nego kako je rekoa pridobijanje snaga za NATO „,jasno i glasno.Sta je Krivokapic u stvari njegovim jezikom Sabovic kazao,RANKO i niko drugi.A hocemo li ovdje raspravljati o Ranku,mislim da ne trebamo
Da li treba ponavljati.sta je NATO ili cemo pitati nije li i Hitler u nekim segmentima svoje vladavine bio „tolerantan“,ono jeste prema svojim saveznicma,a Cetnike i Partizane smatrao banditima,znao je dobro koje su bili nacionalnosti vecina,i pored svega valst je razmisljala da im podigne spomenik u Dalnilovgardu,mozda civilzaciki ispravno ,medjutim oni koje je Hitler navise mrzio nemaju ni danas zemaljskog obiljeza u vecini gradova Crne Gore i Srbije,Republika Srpska se pocela polako buditi.Sve druge drzave cak na teritoriji gdje su Srbi vlast podizu fasiticke spomenike a Srbi ne smiju od svojih velmoza grobove svojih oceva i djedova otkriti i kosti izvaditi,cak i Njemci za to pitaju ,da li je to slucajno ili je konstatacija tacna da Srbi mrze Nato jednako kao Hitler,ali neko hoce da nam ih prestavi kao MILOSRDNOG ANDJELA!
Ko god hoce da vodi Srbe ,jedno mora znati Nato nam je najveci neprijatelj u stvari Amerika -.njena administracija,kome to nije jasno neka se ostvi politike bilo ovi sadasnji ili neki buduci lideri Srba.Vise nama ponavljanja TITA i njegove politike NESVRSTANIH ,nazalost to mnogi zaboravljaju.
U nemoci da odlucno odbije NATO ,Njemacka forsira EU vojsku,ali to je druga prica za drugu priliku.medjutim zar nam to nije signal i vise od toga!
Jedina srpska stranka u crnoj gori je NOVA i mozete crknuti pozmirepi srki boja peca podbulog danilovica i naravno vi sto sjedite za izbore ne izlazite jer ste za to nagradjeni vaucer ili struc cajne.
„у ком ће се витални захтјеви српске заједнице на тему равноправности спустити на листи приоритета“
Dovoljno dugo su nam prioriteti bili srpstvo i crnogorstvo. Sjasite!
„Демократски фронт је за „укус“ НАТО контролора политичке сцене ипак снажно обиљежен српским бојама, па су се повезане агентуре, амбасаде НАТО земаља и њихови спин-доктори опредијелили за двије опције: прва – да се ДФ трансформише у један субјект у ком ће се витални захтјеви српске заједнице на тему равноправности спустити на листи приоритета и друга – да се ДФ разбије на појединачне субјекте, а да се потом изврши снажан медијски притисак на оне компоненте које се буду опирале унутрашњим „реформама“.“
ДФ никада није био обиљежен српским бојама. Српска Народна Странка је смишљено осакаћена и уништена како се више никада не би појавила ни једна национална, српска странка и како би се незаштићени и обесправљени српски народ што брже асимиловао у црногорску националну заједницу. ДФ, СНП, и НС су нанјели више зла српском народу од било којег душманина, надам се да ће коначно завршити на сметлишту историје!
Podrška za Novu i Mandića!
opozicione stranke nijesu više, znaju dobro što čine pričaju,prodaju svoje knjige, primaju dobre plate i putuju po svijetu,
Па, има смисла. Врло је важно сазнати како неке, сад ванпарламентарне странке налазе новац за своје функционисање. Не треба дати неким фолирантима да се праве како их новац не занима, да не знају одакле долази, али важно је да долази.
Па шта ће онда ПзП у коалицији са НОВОМ , хахахахаха!
Milorade, PZP ne traži od Nove da išta mijenja u odnosu prema NATOu ili u odnosu na srpsko pitanje. To, na ovaj ili onaj način, traže Lekić, Rakčević, Danilović, Vučić i medijski koncern Vijesti. Ako bi PZP tako nešto tražio, vjerujem da bi mu Andrija, Slaven, Strahinja i ostali iz vrha pokazali vrata, kao Daniloviću.
Kako da ne.
u onih famoznih 595 tacaka reformskog programa DFa koje je pisao jedan od deset najpametnijih ljudi koji to ima i napismeno, u koliko njih ste resavali probleme Srba?
O lucidnosti Branka Radulovića slično mislimo Brian-e, ali je činjenica da PZP u frontu nije smetao Novoj po ovim pitanjima. Ne skreći temu, već ponovo pročitaj ovaj sjajni tekst. Ako ti nisi prepoznao odakle dolazi opasnost, kao i neki koji dobronamjerno prate Lekića, ja jesam, a sigurno sam dosta mladji od tebe.
O cemu pricas? Na prethodnim izborima niste pomenuli Srbe nijednom, a program vam je pisao clan GO PZP. Ako to nije odustajanje od programskih nacela (koje vi nikad niste ni imali), ako to nije nametanje koncepta PZP, onda nista nije.
Ето. Све лијепо објашњено. Да видимо звјерке сад.
Da li bi u stvari, centralno pitanje, umjesto podrške ili osporavanja ulaska u NATO , trebalo da bude KO ĆE O TOME ODLUČIVATI: Kao što vam je vjerovatno poznato, špekuliše se verzijom u kojoj bi tu odluku donijeli poslanici u Skupštini CG i tako izbjegli referendum! Makar zvanično, postoje i mnoge parije koje se zalažu za Nato integracije ali koje su sklone da podrže referendum o tome. Zar borba za taj vid izjasnjavanja i stvaranje nesumnjive većine , ne bi trebala da bude PRIORITET u odnosu na razne analize i mišljenja koje ne mogu promijeniti baš puno ????
Cilj je da se u NATO uđe bez referenduma u Crnoj Gori, a to je moguće samo ako stranke NATO koalicije bude imale dvije trećine u budućem parlamentu. Zato će i biti vanrednih izbora ne bi li se ostvarila ta zamisao. Treba po svaku cijenu izbeći referendum, jer NATO ne smije da dozvoli sebi takav šamar da ih većina građana odbije na referendumu.
Taj udar na Novu, Mandica i DF traje i ja im želim da izdrže. To je jedina prava opozicija u Crnoj Gori, sve drugo su NATO i ANB prirepci