Јововић: Грађани не желе у НАТО и поред све пропаганде, новца и лобирања

Предсједник Скупштине НВО “Покрет за неутралност Црне Горе” Огњен Јововић поручио је у отвореном писму директору Организације за промоцију сјеверноатлантских интеграција Денису Авдагићу да и поред све пропаганде, новца и лобирања од 2007. године грађани Црне Горе не желе чланство у НАТО савез.

“Из жеље за дијалогом и нуђења аргумената зашто војна неутралност, за којима вапите Авдагићу, исказујем спремност за услишењем Ваших жеља. Наиме, наивност Ваших питања „ко гарантује војну неутралност, ко је плаћа и који је њен циљ“ пружа ми могућност да Вам помогнем како да превладате наивност геополитичког контекста који пласирате. Ипак, прије него кренем са одговорима морам истаћи да правите ноторну грешку када истичете да је Црна Гора у средишту Европе и да је данашња Европа уједнињена. Пожељно би било да имамо уједињену Европу, али за сада је само ријеч о Европи проширња, а не уједињења”, рекао је Јововић.

Како је објаснио, будући да Црна Гора тежи ка јединственој Европи без стега и граница, онда је Лисабонски уговор Свето писмо те тежње.

“Ако пажљиво промотрите овај уговор, поготово поглавље о Заједничкој безбједоносној и одбрамбеној политици, схватићете зашто је неутралност реална ствар. Предлажем да се посебно фокусирате на Ирску клаузулу, члан 42 (7), чиме ћете видјети који је то концепт војне неутралности могућ и пожељан за Црну Гору. Такође, тачно је да је фундаментална војна неутралност испала из тренда. Могуће је да још само Швајцарска баштини такав модел војне неутралности, али Швајцарска није чланица ЕУ, па самим тим она не може да буде апсолутни узор Црној Гори. Свакако да то може Ирска, чија је спољна политика донијела са собом облик солидарне неутралности у геополитици. Ријеч је о неутралности која је директно гарантована од ЕУ”, поручио је Јововић.

Он објашњава зашто је промашена теза стављања у исти контекст ЕУ и НАТО.

„Тачно је да су Велика Британија, Грчка и Француска чланице и једног и другог савеза. Али је тачно да су Ирска, Аустрија, Финска чланице ЕУ као војно неутралне државе. Ко плаћа војну неутралност? Можемо упутити контра питање: ко плаћа чланство у колективни систем безбједности? Да ли је НАТО дародавац сигурности, који ће безусловно Црну Гору прихватити, не тражећи новчану надокнаду? Који је циљ војне неутралности? Циљ је несврставање на било коју страну у садашњем мултиполарном геополитичком амбијенту. Или Ви, Авдагићу, тврдите да ми и даље егзистирамо у униполарном свијету!? Управо мултиполарност свијета говори како је неутралност за мале земље најпрагматичнија ствар“, рекао је Јововић.

Он је истакао да је у прилог томе историја најбољи свједок.

„Узмите Аустрију, која је неутрална од 1955. год., а блоковска подјела свијета се догодила годину раније. Да би се ослободила утицаја СССР-а овој земљи су и Совјети и Запад били гарант неутралности. Штавише, када се распао Варшавски пакт, они се и даље нису одрекли војне неутралности, и били су у праву. Јер, као што је 1990. бесмислена била неутралност (због успостављања униполаризма), тако је и НАТО савез био бесмислен. Међутим, НАТО је наставио да траје, наравно, као извршни орган за доминацију и усврховљење милитантних подухвата водећих држава овог савеза. Толико о Вашем „ексклузивном кругу, најбољих од најбољих“. За мене је то круг пакла! Отуда је идеја неутралности најправеднија, јер је у својој бити антимилитаристичка. Стога је и циљ неутралне Црне Горе ширење антимилитаризма“, рекао је Јововић.

Чега се то плашимо

„Поставити ово питање након терористичког акта у Паризу је неукусно и језиво. Данашња Француска плаћа цијену саучесништва у милитарстичком походу на Сирију. Могуће је да је званична Француска дала исто ово оружје, којим су убијени недужни новинари, за обрачун против режима Башара Ел Асада. Након овога, да ли је колективна безбједност прави гарант безбједности од тероризма или њен (ин)директни узрочник, Авдагићу!?“, питао је Јововић.

Он је поручио Авдагићу да о односу ЕУ према Русији износи опасне заблуде.

„Тачније, или манипулиште, или нисте довољно информисани. Прича око Јужног тока није прича између ЕУ и Русије, већ између Бугарске и Русије. Споразум ове двије државе из 2006. није био под надзором ЕУ. О томе најбоље свједноче званичници Бугарске, премијер Бојко Борисов и вицепремијер Томислав Дончев. Око Јужног тока није ријеч о некаквим правилама, већ о томе да је Бугарска платила цијену бојазности великих сила руског утицаја на простору ЕУ. Као што је истакао Томислав Дончев, ,,Бугарска јесте монета за поткусуривање“, будући да због некаквих “правила“ она губи на годишњем нивоу 400 милиона евра од транзита плаве течности преко своје територије. Авдагићу, то само потврђује како у ЕУ и НАТО-у нису баш сви једнаки. Јер логично се можемо запитати, како након обуставе изградње Јужног тока може да функционише Сјеверни ток!“, нагласио је Јововић.

Јововић је казао да је Авгдићева теза како НАТО и Русија нису непријатељи бесмислена.

“У било којој тероји међународних односа стоји како су сункције, ма које врсте, већ рат. Данас је рат евидентан, иако сматрам да ће се велики на крају договорити. За сада прва Европа плаћа цијену овог сукоба, као што је и мала Црна Гора плаћа, која се дрзнула да стане уз једну страну и цијену тог стајања и те како плаћа. Да је задржала неутралан став много би јој исплатљивије било”, истакао је Јововић.

Он сматра увредом када Авгдић износи како је Црна Гора демократска држава.

“Њену демократију афера “Снимак” је потпуно оголила, као што су многе “месијанске мисије“ оголиле демократску бит НАТО-а. Авдагићу, предлажем Вам да се о овим проблемима боље информишете и уважите чињеницу да и поред све пропаганде, новца и лобирања од 2007. год., грађани Црне Горе не желе чланство у НАТО савез”, закључио је Јововић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: