Јохан Себастијан Бах – 265 година од смрти

На данашњи дан 1750. године у Лајпцигу је умро један од најзначајнијих стваралаца у историји музике, немачки композитор Јохан Себастијан Бах.

За живота је више био цењен као оргуљаш него као композитор, а тек је Феликс Менделсон открио његову вредност извођењем „Муке по Матеји“.

Компоновао је више од 300 кантата, фуга, ораторијума, прелудијума, фантазија, токата, оркестарских свита, дела за оргуље, клавир, чембало, виолину, виолончело, клавикорд, флауту. Тај чувени композитор је до врхунца довео барокни полифони стил. Његово стваралаштво је синтеза дотадашњих достигнућа у вокалној и инструменталној музици.

Са 17 година свирао је оргуље, клавир, виолину, виолу, певао у хору и био помоћник кантора. Радио је и као оргуљаш, дворски и црквени музичар, диригент и учитељ.

Тај композитор је један од најзначајнијих представника универзалног хуманизма у уметности, а бавио се свим жанровима музике.

Дубоко религиозан и конзервативан, у свом делу је сјединио музичке традиције протестантских хорова са традицијама јужне немачке, италијанске и француске школе.

Бах је рођен у Еисенаку 1685. године у једној од најуспешнијих музичких породица у историји. Међутим, рано је остао сироче, са девет година, па је за време школовања живео код старијег брата, Јохана Кристофера, такође музичара.

Био је два пута ожењен и у та два брака имао је двадесеторо деце. У каснијем животу и након његове смрти, Бахов углед опада, пошто се сматрало да су његова дела старомодна у поређењу са надолазећим класичним стилом.

Неке од његових познатих духовних композиција су: Имао сам много јада, Христос је лежао у самртним мукама, Снажна тврђава је наш Бог, Миса у х молу, Божићњи ораторијум, Магнифицат, Мука по Јовану, Мука по Матеји.

Од световних композиција истичу се: Кантата о кафи, Сељачка кантата, Француске свите, Енглеске свите, Добро темперовани клавир, Италијански концерт, Голдберг варијације, Хроматска фантазија и фуга, шест Бранденбуршких концерата, Уметност фуге, Троструки концерт за флауту, виолину и клавир.

Његов велики опус који је делом изгубљен, јер је после смрти пао у заборав, представља основу развитка музичких праваца новијег доба.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: