Језик – отаџбина писца
1 min read
У 18 часова, на истом мјесту ће бити представљен нови превод "Луче микрокозма" на руски језик,
Пише: Перивоје Поповић
Знано је свима, али да поновимо и овога пута – посебно: ЈЕЗИК ЈЕ ОТАЏБИНА И ЗАВИЧАЈ ПИСЦА.
Наша отаџбина је српски језик, а завичај ћирилица. Наш Бог је, Син Божји – Велики Господ Исус Христос, вјера нам је хришћанска изворна – православна. Наша отаџбинска и кућна икона је Свети Сава, а наш вјечно бесмртни патријарх је Његош.
Али, нажалост као и сви у свијету и ми имамо свога сатану – наш сатана је политика. Она безбожно и бесрамно одређује јесмо ли писци, постојимо ли, имамо ли језика и стила и како се тај језик зове – то одређују и одрађују политичке сотоне.
Свјетлоносна Луча Његошева нам свједочи да су праведни побиједили пале архангеле.
Призивам и молим Господа и Светитеље да нас погледају – могуће је, врло је могуће да ће се ускоро наш језик службено имановати – нато-језик и онда више нећемо имати отаџбине. Како ли ће се на томе језику звати Ловћен, Медун, Подмаине, Цетиње, Острог, Морача, Ступови – слава им и милост!? Помилуј, Велики Господе!!!
***
Година је 1971-ва, редовна година пописа у Социјалистичкој Југославији. Пописивач је у кући угледног домаћина Божа Ј.
– А језик Вам је, чика Божо – српскохрватски, мислим!
– Не, дијете, но српски! Ја, ти, дијете, ‘рвацки не знам ђавољу… (хоће да рече ријеч)!
***
У честим тренуцима доколице и беспослице наши се људи одавна забављају мудровањем. Овога пута тема је – „падај сило и неправдо“. Мишљења су многа и мање-више подударно супростављена, да би један од мудраца поентирао:
– Чију руку не можеш сломити, пољуби је!
– Не, не, но се натегни, натегни се па је сломи – наизглед одсутан, одговара знаменити генерал Ђоко Мирашевић, многоодликовани јунак из два балканска и два свјетска рата.
Тако говоре јунаци. Кукавице су дате само да кукају.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Danas vidimo da se francusko-engleski plan u sadejstvu sa Turskom i Austougarskom iz polovine 19-og vijeka o osnivanju slovenske države“Holmije“ privodi kraju.
Kao i tada i danas je cilj tih zlotvora,da se razdvoje Srbija i Crna Gora,a samim tim da se one udalje od ruskog uticaja,a,onda da se krene sa unijatizmom i katoličenjem pravoslavnog življa.
Zaista koliko god zvučalo nadrealno, itekako se mogu povući paralele između „Holmije“ iz 19-og vijeka i ove današnje.
Ostaje nada da će kao što je i onda, srpska svijest pobediti i danas!
Извод из Земљописа из доба краља Николе.
ЗЕМЉОПИС КРАЉЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ ИЗ 1911. НА ЦЕТИЊУ
У Земљопису Краљевине Црне Горе „за ученике трећег разреда основнијех школа“, који је публикован 1911. на Цетињу, недвосмислено је и језгровито дефинисан појам вјере и народности, о чему се поред осталог каже:
„У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српскијем језиком, а има их око 300.000 становника. Већина су православне вјере, а има их нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати, да смо сви српскога поријекла и српске народности.
„Црном Гором влада краљ Никола I из славне српске породице Петровић-Његош.“
Ко је и какав је онај коме треба рећи нешто више од овога. Тешку муку тај има, јер му се истина не допада и тврдоглаво неће да је прихвати. Ко бјежи од истине у суштини бјежи од себе. Много му је тежак и компликован живот. Никад мира и спокоја. Мора себе да брани од себе.
у посвети на књизи Вукова даница из 1826. године): Српски пишем и зборим,/ сваком громко …
„…Српски пишем и зборим свима громко говорим,
народност ми Србинска ,ум и душа Славјанска…“
Да ли може да ми неко каже из ког дјела су ови Његошеви стихови ?Дукљани се куну у мајку Ловћен и МОнтенегро да ово нису Његошеви стихови већ „најгори српски фалсфификат“.
Аргумент им је да ових стихова нема у Његовим сабраним дјелима,издање Просвете.
Ако их нема тамо,то не значи да их није написао.Може ли неко конкретно да ми каже гдје могу да их нађем?
Odlican tekst. Svako neka vidi ko je
Junaci uvijek i jednako govore svojim jezikom!
Tranji i ništaku svaki je jezik svoj!
… Hiljadama pogan palaca!
ČOVJEK JEDNOG JEZIKA, ČOVJEK JE JEDNOG NAUMA!
… Svoj! … Svakom tuđem na smetnju!
Sebe čovjek, i svome rodu!
Kući svojoj, na radost i polzu!!!