Јерменија и Азербејџан желе мирољубиво решење спора

Јерменија и Азербејџан желе на мирољубив начин да реше конфликт око региона Надгорно Карабах, договорили су председници две земље под покровитељством ОЕБС у Бечу.

Према саопштењу ОЕБС-а, председници Јерменије Серж Саксјан и Азербејџана Илхам Алијев разговарали су данас у четири ока у Бечу и одржали састанак са копредседником такозване Минск групе, која посредује у овом конфликту.

Како је наведено, у Бечу су боравили и шефови дипломатија Јерменије и Азербејџана Едвард Налбандјан и Елмар Мамадјаров. Резултат састанака у Бечу је да су Сарксјан и Алијев сагласни да се настави потрага за мирољубивим решењем путем преговора.

Наредних месеци треба, како је најављено, да се одржи други састанак председника, а у међувремену шефови дипломатија заједно са Минск групом ОЕБС треба да подстакну интензивирање мировног процеса. До краја године треба да се покрене и мисија Минск групе у региону.

Сарксјан и Алијев, који у Бечу нису изашли пред новинаре, последњи пут су се састали 2012. у Сочију. Иако је од 1994. на снажи примирје између две земље конфликт ове две бивше републике СССР-а око спорног региона још увек није било могуће решити.

Надгорно Карабах припада међународно правно Азербејџану, исламско-турско настањеној земљи, а у њему живе хришћански Јермени. Два народа су 1918. до 1920. водили рат око овог региона пре него што је Москва поново консолидовала власт на Јужном Кавказу.

У конфликту који је, крајем совјетске ере, 1988. поново избио живот је изгубило око 25.000 људи.

Од ступања на снагу примирја маја 1994. Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) покушавала је без успеха да реши проблем. У време избијања конфликта енклава је имала површину од 4.400 квадратних километара са око 190.000 становника, од којих су 145.000 Јермени. Од око 40.000 Азербејџанаца већина је избегла или је протерана.

Децембра 1991. Јермени су прогласили независност ове територије, након што је Азербејџан укинуо њихову аутономију.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: