ИН4С

ИН4С портал

Јерговић: Идеја да су се злочинци из Сребренице надахњивали Андрићем и Његошем је фантастично сулуда

Ја мислим да ти људи нису читали Његоша не на прави начин, него га нису читали ни на какав начин. А и ови такозвани читачи Иве Андрића, за њих баш нисам сигуран да су они прочитали све оно за шта тврде да су прочитали, тако да се ту врло често ради о оној врсти закључивања која би се могла свести на оно: 'Нисам чит'о, али ја добро знам шта је то'.

Ја мислим да ти људи нису читали Његоша не на прави начин, него га нису читали ни на какав начин. А и ови такозвани читачи Иве Андрића, за њих баш нисам сигуран да су они прочитали све оно за шта тврде да су прочитали, тако да се ту врло често ради о оној врсти закључивања која би се могла свести на оно: ‘Нисам чит’о, али ја добро знам шта је то’.

„Редовно се демонизују писци из туђег, тј. комшијског идентитета. И редовно се покушава њих на свеједно који начин ликвидирати. Његоша и Иву Андрића се ликвидира тако што се у њиховим фикционалним текстовима, дакле у романима, или код Његоша у јуначком спеву, траже елементи из стварности и књижевни текст се третира као нешто што је преслика стварнога догађаја па, рецимо, писац кад убије лика у својој причи, онда би ваљда требао за то одговарати као убица живога човека“, рекао је у раговору за Слободну Европу познати писац Миљенко Јерговић поводом све чешћих „напада“ на дело писаца попут Андрића, Бранка Ћопића или Њеогша, у којима се траже „темељи за геноцидност која је уследила“.

„То је једно потпуно накарадно и застрашујуће схватање уопште књижевне фикције и књижевности саме. Али, у том покушају, у том процесу ликвидације важних културних чињеница из комшијских идентитета заправо постоји и нешто што се код нас, и мимо приче о писцима, догађа већ двадесетпет, шест или тридесет година, откад је тај националистички дух пуштен из боце, а то је да непрестано националисти из свих наших нација, и то ваља напоменути, имају ту потребу да пртљају по комшијским светим и профаним књигама и по комшијским идентитетима и да онда суседима одређују шта они смеју бити, шта они смеју рецитовати, или читати, или писати, а шта пак не би смели чинити.

Рецимо, ових дана сте имали ноторни случај бившег реиса Церића, који се заложио – пазите сад – за забрану Петра Петровића Његоша, не само у Босни и Херцеговини него и у Црној Гори. Уколико ви желите на овакав начин девастирати нешто што припада идентитету ваших суседа, онда је у основи свеједно да ли су елементи тог идентитета свети или профани. При томе, кад год се говори ово што ја управо говорим, људи са супротне стране покушавају онда рећи да Иво Андрић није комшијски, јел’те, писац ни комшијски аутор, него је он заправо босански аутор и босански нобеловац, па самим тим и бошњачки или бошњачких националиста, дакле, он не припада ексклузивно Србима и Хрватима“, каже Јерговић.

Јерговић је рекао и да је реч о озбиљној тривијализацији неких страшних и драматичних догађаја из стварне прошлости.

„Ту се ради о тривијализацији стварних жртава, стварне проливене крви и стварног геноцида. Јер онај који говори о одговорности Иве Андрића или Петра Петровића Његоша за оно што се догодило, рецимо, у Сребреници, тај тривијализује сребренички геноцид и сребренички злочин. То је напросто тако. Националистичке фантазије обично имају у себи нешто готово па фантастично. А идеја да су се злочинци из Сребренице надахњивали Ивом Андрићем и Петром Петровићем Његошем је на такав начин фантастично сулуда, да је то невјеројатно.

Ја мислим да ти људи нису читали Његоша не на прави начин, него га нису читали ни на какав начин. А и ови такозвани читачи Иве Андрића, за њих баш нисам сигуран да су они прочитали све оно за шта тврде да су прочитали, тако да се ту врло често ради о оној врсти закључивања која би се могла свести на оно: ‘Нисам чит’о, али ја добро знам шта је то’.

Наиме, начин на који неки наши данас читају Иву Андрића и Његоша, то је заправо начин на који су Стаљинови комесари читали Бориса Пастернака, Достојевског и друге велике руске писце који, јел’те, нису били заговорници Револуције. Само што постоји једна разлика између совјетског случаја и нашег случаја, а та разлика се састоји у томе што, заправо, других писаца осим ових који се настоје демонизовати, ми у правом смислу готово да и немамо. Овде се покушава, заправо, ликвидирати књижевност сама, и свет наше имагинације се покушава свести на једну књигу, тј. на по једну књигу на сваки верски идентитет“, рекао је Јерговић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Јерговић: Идеја да су се злочинци из Сребренице надахњивали Андрићем и Његошем је фантастично сулуда

  1. Najjači, svekompetentni su oni, koji svojom klin ćorbom pokušavaju proizvesti delucious! Biber-papar…

    E pa dodji jergoviću po Knjigu koju ti neću dati.

  2. Баналност празнословља јаловог миљенка вазда је присутна у симулакруму постмодерног кича, у којем се нишчи јерговић сматра за писца и интелектуалца… Неподношљива је лакоћа којом полуобразовани и полуписмени, лишени сваке стваралачке и духовне дубине, спознаје и доживљаја, млате празне сламу, служећи , са рајинском и ропском нискости те кукавичком подлошћу, свеколикој лажи и простоти метафизичке празнине и ништавила… Ох, ко ће све, какав све башибозук и метиљавац, своје перо ( празилук из ..пета ишчупан ) „шиљити“ на великом Андрићу и највећем Његошу?!

  3. Шта је надахњивало злочинце из Сарајева, из кога је прогнано око 150.000 и у коме је побијено око 8000 припадника србског народа затвараних по приватним логорима? „Злочинце“ из Сребренице је надахњивала освета! Освета због болесних злочина над 3287 припадника србског рода, који су независно од старости и пола свиропо масакрирани на православне и србске празнике, од стране 28. муџахединске дивизије, која се под заштитом УН крила у Сребреници.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *