Јелушић: Црногорски квазиинтелектуалци Његоша сврставају у геноцидне писце
1 min readНаступом румунских писаца Лучијана Алексијуа и Славомира Гвозденовића, и бесједом проф. др Синише Јелушића поводом 170 година ,,Горског вијенца”, у Будви је завршена културна манифестација ,,Ћирилицом”, коју су успјешно организовали ЈУ Народна библиотека из Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе.
Завршно вече манифестације обиљежила је бесједа проф. др Синише Јелушића, који је поред осталог, казао да је једно од кључних питања, када је ријеч о ,,Горском вијенцу”, да је Његош првих деценија, до релативно скоро, био култни писац на југословенском простору. Последњих година врло изразито, на одређеним просторима, Његош добија крајње негативно одређење, па чак и у својој Црној Гори, истакао је Јелушић.
“Закључујем, да ти људи не разумију оно фундаментално код Његоша, а најдрастичније у свему томе је, да се он сврстава у геноцидне писце, а то мишљење, нажалост, имају и неки наши, црногорски квазиинтелектуалци”, казао је Јелушић.
Његош је најдубљи регионални пјесник, сматра он.
“Ту се успоставља једна вертикална релација између Бога и Пјесника, посредством кога се преноси та најдубља филозофска идеја истине бића”, истакао је проф. Јелушић. Он се осврнуо и на чувену Ничеову мисао.
То ,,ништа”, сматра он, показује да су изгубљене било какве високе и велике вриједности које имају карактер праведности, истине и слободе и да смо дошли до оног потпуног релативизма у ком је све допуштено и све могуће.
“Значи, нема критеријума шта је добро, а шта није, шта је истинито, а што лажно, што је у великој мјери карактеристика времена у коме живимо. Сада се поставља питање како у нашем времену из тог угла читати Његоша, који у себи садржи, у самом темељу, потпуно другачију идеју. То се може показати и на анализи наслова који је он скицирао као могуће за ,,Горски вијенац”. Знамо да су то варијанте наслова ,,Извиискра”. Тај појам искре је кључан за Његоша јер је повезан са лучом и свјетлошћу”, сматра он.
Истиче да морамо имати у себи некакав убод и рану која нас мучи, а из тога нам произилази креативност.
“Када је ријеч о ,,Горском вијенцу”, важно је, да Његош баш у њему, који је објављен 1847. године, несумљиво прихвата начела Вукове реформе, али изузетно мудро, остаје при великој старословенској традицији која је изузетна, а то је традиција која баштини Октоих. Његош у ,,Горском вијенцу”, користи то огромно богатство. ,,Горски вијенац” у себи садржи изузетну интерпретацију разних видова културе и то је изузетно”, истакао је Јелушић.
Ту се говори о црногорској патријархалној, односно српској култури, али истовремено и о католичкој култури Запада, гдје је Венеција веома присутна, као и о турској и исламској култури.
“Тај исламско-турски дио је веома занимљив, јер је дио актуелних и најжешћих спорења. Ни један исламски аутор, књижевник, пјесник, тврдим без остатка, није као Његош до те мјере афирмисао, као у стиховма, који су везани за Мустај Кадију”, сматра Јелушић.
Парадокс
Главни парадокс ,,Горског вијенца”, ,,Луче микрокозме” и Његоша уопште, је како ћемо из једног угла нерелигиозне, или нихилистичке позиције, читати најдубље религизно дјело, запитао се професор Јелушић. То је конфликт читања, који је, како каже, непремостив и кључни проблем.
“Али, упркос свему томе, ово је дјело у највишем смислу енциклопедија црногорског живота и црногорске историје и неупитно се показује на нашим просторима као дјело најдубљег психолошког, религиозно-хришћанског и етичког значења, дјело које нарочито својим утемељењем појма слободе има опште хуманистичко значење, које надилази границе Црне Горе”, казао је у бесједи о 170 година ,,Горског вијенца” проф. др Синиша Јелушић.
(butua.com)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Муљаревићко штампање Његоша латиницом показује се као предигра за ову наредну етапу латински лукавог и слаткоречивог расрбљавања и регионализацију српског православног писца и његовог дјела.
Па добро, није Његош једина жртва у свеукупном наслеђу народа који настањују “регион“. Нити је он једини доказ да ове државице имају право да творе једино “регион“.
Но, Његош је карактеристичан зато што ничији опус није толико био везан за конкретан историјски идеал и то веома висок. Толико висок, да је пре пасовао неком народу од пар стотина милиона чланова, с атомским наоружањем у свом власништву.
Па док појединци из академске јавности покушавају да “опросте Његошу што је постојао“ и заносио се својим песничко-историјским идеалима (уместо да се они правдају пред њим, што их немају) , те да, преко њега, поруче и нама да је време идеала прошло (ако не опраштају Његошу, шта тек за нас остаје) не можемо да се отмемо утиску о нечем крајње неприродном, као да на силу покушавају да осиромаше Његоша, да би његов опус стао у њихове главе.
Zamislite sada onaj najveći „biser“: :“Bitka na Vučjem dolu je nastavak Kosovskog boja .“
https://www.facebook.com/473798159345105/photos/a.816838798374371.1073741980.473798159345105/1567277819997128/?type=3&theater
+++
бр.39, 1876
http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=1291&skrd=1#
стр 2 пјесма ПОБЈЕДА ЦГЦА НА ВУЧЈЕМ ДОЛУ
..за слободу СРПСКОМ РОДУ..
да косовски бој освети…
У БОЈ ЛЕТЕ КОСОВО ДА СВЕТЕ…мешу њима СРБИ лете..
ал стиже их СРПСКА сада…
ал их ВОЈСКА СРПСКА СТИЖЕ..
ДАКЛЕ то је пјемса из тадашњих цг новина а данаши Монтенегро има овакве обмањиваче:
Zamislite sada onaj najveći „biser“: :“Bitka na Vučjem dolu je nastavak Kosovskog boja .“
Nijesu krivi oni što uporno ovako pričaju ,nego država što ih pušta da to rade.
..за слободу СРПСКОМ РОДУ..
да косовски бој освети…
У БОЈ ЛЕТЕ КОСОВО ДА СВЕТЕ
Zamislite sada onaj najveći „biser“: :“Bitka na Vučjem dolu je nastavak Kosovskog boja .“
Nijesu krivi oni što uporno ovako pričaju ,nego država što ih pušta da to rade.
.за слободу СРПСКОМ РОДУ..
да косовски бој освети…
У БОЈ ЛЕТЕ КОСОВО ДА СВЕТЕ
http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=1291&skrd=1#
и заиста чудно је да држава допусти да овако Срби причају…јер та држава је изразито антисрбска и везе нема са ЦГ ВУЧЈЕГ ДОЛА!
Ова држава признаје Косово а она ЦГ свети Косово… у томе је суштинска разлика ЦГ И МОНТЕНЕГРА.
Његош је регионални пјесник!!! Па још најдубљи!!! Мајко мила! Да сам ово рекао у петом разреду основне школе истјерали би ме са часа и закључили јединицу за крај године, а да сам поновио повели би ме код психијатра и вјероватно пребацили у неку специјалну установу. За овакве глупости би ваљало данас додјељивати награде и признања. Онај који изговори нешто овако заслужује да му се каже да је будала која превазилази границе државне будалаштине и слободно се може назвати РЕГИОНАЛНОМ БУДАЛОМ! И то НАЈДУБЉОМ!
Јозеф Холечек,Чех је био у Цг далеко прије 1918 и написао је да је највећи србски пјесник Његош који на Ловћену чува стражу цијеломе србству,усљедило је рушење капеле за комуниста и преправњаењ Његуша у регионалца… хахаха
Ево, Његош поста „регионални пјесник“! Маштовито, нема збора!
У дукљанској изведби, све је само није оно што јесте!
Јелушић брани Његоша?
У организацији једног од чувене браће Уљаревић.
Ново муљарење Његошем…
Његош је најдубљи регионални пјесник.
Прво, Његош није никакав регионални, него је српски пјесник.
Друго, „регионални пјесник“?!
Маните ме глупости!
Ugostio je u Budvi D. Popovica, autora spomenika Vojvodi Mirku par dana pred otvaranje. Sramota