Јелушић: Цр­но­гор­ски ква­зи­ин­те­лек­ту­ал­ци Његоша сврставају у ге­но­цид­не пи­сце

На­сту­пом ру­мун­ских пи­са­ца Лу­чи­ја­на Алек­си­јуа и Сла­во­ми­ра Гво­зде­но­ви­ћа, и бе­сјед­ом проф. др Си­ни­ше Је­лу­ши­ћа пово­дом 170 го­ди­на ,,Гор­ског ви­јен­ца”, у Бу­дви је за­вр­ше­на кул­тур­на ма­ни­фе­ста­ци­ја ,,Ћи­ри­ли­цом”, ко­ју су успје­шно орга­ни­зо­ва­ли ЈУ На­род­на би­бли­о­те­ка из Бу­две и Удру­же­ње из­да­ва­ча и књи­жа­ра Цр­не Го­ре.

За­вр­шно ве­че ма­ни­фе­ста­ци­је оби­ље­жи­ла је бе­сје­да проф. др Си­ни­ше Је­лу­ши­ћа, ко­ји је по­ред оста­лог, ка­зао да је јед­но од кључ­них пи­та­ња, ка­да је ри­јеч о ,,Гор­ском ви­јен­цу”, да је Ње­гош пр­вих де­це­ни­ја, до ре­ла­тив­но ско­ро, био култ­ни пи­сац на ју­го­сло­вен­ском про­сто­ру. По­след­њих го­ди­на вр­ло из­ра­зи­то, на од­ре­ђе­ним про­сто­ри­ма, Ње­гош до­би­ја крај­ње негатив­но од­ре­ђе­ње, па чак и у сво­јој Цр­ној Го­ри, ис­та­као је Је­лу­шић.

“За­кљу­чу­јем, да ти љу­ди не ра­зу­ми­ју оно фун­да­мен­тал­но код Ње­го­ша, а нај­дра­стич­ни­је у све­му то­ме је, да се он свр­ста­ва у ге­но­цид­не пи­сце, а то ми­шље­ње, нажа­лост, има­ју и не­ки на­ши, цр­но­гор­ски ква­зи­ин­те­лек­ту­ал­ци”, ка­зао је Је­лу­шић.

Ње­гош је нај­ду­бљи ре­ги­о­нал­ни пје­сник, сма­тра он.

“Ту се ус­по­ста­вља јед­на вер­ти­кал­на ре­ла­ци­ја из­ме­ђу Бо­га и Пје­сни­ка, по­сред­ством ко­га се пре­но­си та нај­ду­бља филозофска иде­ја исти­не би­ћа”, ис­та­као је проф. Је­лу­шић. Он се освр­нуо и на чу­ве­ну Ни­че­о­ву ми­сао.

То ,,ни­шта”, сма­тра он, по­ка­зу­је да су из­гу­бље­не би­ло ка­кве ви­со­ке и ве­ли­ке ври­јед­но­сти ко­је има­ју ка­рак­тер праведности, исти­не и сло­бо­де и да смо до­шли до оног пот­пу­ног ре­ла­ти­ви­зма у ком је све до­пу­ште­но и све мо­гу­ће.

“Зна­чи, не­ма кри­те­ри­ју­ма шта је до­бро, а шта ни­је, шта је исти­ни­то, а што ла­жно, што је у ве­ли­кој мје­ри ка­рак­те­ри­сти­ка времена у ко­ме жи­ви­мо. Са­да се по­ста­вља пи­та­ње ка­ко у на­шем вре­ме­ну из тог угла чи­та­ти Ње­го­ша, ко­ји у се­би са­др­жи, у са­мом те­ме­љу, пот­пу­но дру­га­чи­ју иде­ју. То се мо­же по­ка­за­ти и на ана­ли­зи на­сло­ва ко­ји је он ски­ци­рао као мо­гу­ће за ,,Гор­ски ви­је­нац”. Зна­мо да су то ва­ри­јан­те на­сло­ва ,,Из­виискра”. Тај по­јам искре је кљу­чан за Ње­го­ша јер је по­ве­зан са лу­чом и свје­тло­шћу”, сма­тра он.

Ис­ти­че да мо­ра­мо има­ти у се­би не­ка­кав убод и ра­ну ко­ја нас му­чи, а из то­га нам про­из­и­ла­зи кре­а­тив­ност.

“Ка­да је ри­јеч о ,,Гор­ском ви­јен­цу”, ва­жно је, да Ње­гош баш у ње­му, ко­ји је об­ја­вљен 1847. го­ди­не, не­су­мљи­во прихва­та на­че­ла Ву­ко­ве ре­фор­ме, али из­у­зет­но му­дро, оста­је при ве­ли­кој ста­ро­сло­вен­ској тра­ди­ци­ји ко­ја је из­у­зет­на, а то је тра­ди­ци­ја ко­ја ба­шти­ни Ок­то­их. Ње­гош у ,,Гор­ском ви­јен­цу”, ко­ри­сти то огром­но бо­гат­ство. ,,Гор­ски ви­је­нац” у се­би са­др­жи из­у­зет­ну ин­тер­пре­та­ци­ју ра­зних ви­до­ва кул­ту­ре и то је из­у­зет­но”, ис­та­као је Је­лу­шић.

Ту се го­во­ри о цр­но­гор­ској па­три­јар­хал­ној, од­но­сно срп­ској кул­ту­ри, али исто­вре­ме­но и о ка­то­лич­кој кул­ту­ри За­па­да, гдје је Ве­не­ци­ја ве­о­ма при­сут­на, као и о тур­ској и ислам­ској кул­ту­ри.

“Тај ислам­ско-тур­ски дио је ве­о­ма за­ни­мљив, јер је дио ак­ту­ел­них и нај­же­шћих спо­ре­ња. Ни је­дан ислам­ски аутор, књижев­ник, пје­сник, твр­дим без остат­ка, ни­је као Ње­гош до те мје­ре афир­ми­сао, као у сти­хов­ма, ко­ји су ве­за­ни за Мустај Ка­ди­ју”, сма­тра Је­лу­шић.

Па­ра­докс

Глав­ни па­ра­докс ,,Гор­ског ви­јен­ца”, ,,Лу­че ми­кро­ко­зме” и Ње­го­ша уоп­ште, је ка­ко ће­мо из јед­ног угла не­ре­ли­ги­о­зне, или ни­хи­ли­стич­ке по­зи­ци­је, чи­та­ти нај­ду­бље ре­ли­ги­зно дје­ло, за­пи­тао се про­фе­сор Је­лу­шић. То је кон­фликт чи­та­ња, ко­ји је, ка­ко ка­же, не­пре­мо­стив и кључ­ни про­блем.

“Али, упр­кос све­му то­ме, ово је дје­ло у нај­ви­шем сми­слу ен­ци­кло­пе­ди­ја цр­но­гор­ског жи­во­та и цр­но­гор­ске исто­ри­је и неупит­но се по­ка­зу­је на на­шим про­сто­ри­ма као дје­ло нај­ду­бљег пси­хо­ло­шког, ре­ли­ги­о­зно-хри­шћан­ског и етич­ког значења, дје­ло ко­је на­ро­чи­то сво­јим уте­ме­ље­њем пој­ма сло­бо­де има оп­ште ху­ма­ни­стич­ко зна­че­ње, ко­је на­ди­ла­зи гра­ни­це Цр­не Го­ре”, ка­зао је у бе­сје­ди о 170 го­ди­на ,,Гор­ског ви­јен­ца” проф. др Си­ни­ша Је­лу­шић.

(butua.com)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: