Насловна Издвојено Јелушић: Цр­но­гор­ски ква­зи­ин­те­лек­ту­ал­ци Његоша сврставају у ге­но­цид­не пи­сце

Јелушић: Цр­но­гор­ски ква­зи­ин­те­лек­ту­ал­ци Његоша сврставају у ге­но­цид­не пи­сце

10
ПОДИЈЕЛИ

На­сту­пом ру­мун­ских пи­са­ца Лу­чи­ја­на Алек­си­јуа и Сла­во­ми­ра Гво­зде­но­ви­ћа, и бе­сјед­ом проф. др Си­ни­ше Је­лу­ши­ћа пово­дом 170 го­ди­на ,,Гор­ског ви­јен­ца”, у Бу­дви је за­вр­ше­на кул­тур­на ма­ни­фе­ста­ци­ја ,,Ћи­ри­ли­цом”, ко­ју су успје­шно орга­ни­зо­ва­ли ЈУ На­род­на би­бли­о­те­ка из Бу­две и Удру­же­ње из­да­ва­ча и књи­жа­ра Цр­не Го­ре.

За­вр­шно ве­че ма­ни­фе­ста­ци­је оби­ље­жи­ла је бе­сје­да проф. др Си­ни­ше Је­лу­ши­ћа, ко­ји је по­ред оста­лог, ка­зао да је јед­но од кључ­них пи­та­ња, ка­да је ри­јеч о ,,Гор­ском ви­јен­цу”, да је Ње­гош пр­вих де­це­ни­ја, до ре­ла­тив­но ско­ро, био култ­ни пи­сац на ју­го­сло­вен­ском про­сто­ру. По­след­њих го­ди­на вр­ло из­ра­зи­то, на од­ре­ђе­ним про­сто­ри­ма, Ње­гош до­би­ја крај­ње негатив­но од­ре­ђе­ње, па чак и у сво­јој Цр­ној Го­ри, ис­та­као је Је­лу­шић.

“За­кљу­чу­јем, да ти љу­ди не ра­зу­ми­ју оно фун­да­мен­тал­но код Ње­го­ша, а нај­дра­стич­ни­је у све­му то­ме је, да се он свр­ста­ва у ге­но­цид­не пи­сце, а то ми­шље­ње, нажа­лост, има­ју и не­ки на­ши, цр­но­гор­ски ква­зи­ин­те­лек­ту­ал­ци”, ка­зао је Је­лу­шић.

Ње­гош је нај­ду­бљи ре­ги­о­нал­ни пје­сник, сма­тра он.

“Ту се ус­по­ста­вља јед­на вер­ти­кал­на ре­ла­ци­ја из­ме­ђу Бо­га и Пје­сни­ка, по­сред­ством ко­га се пре­но­си та нај­ду­бља филозофска иде­ја исти­не би­ћа”, ис­та­као је проф. Је­лу­шић. Он се освр­нуо и на чу­ве­ну Ни­че­о­ву ми­сао.

То ,,ни­шта”, сма­тра он, по­ка­зу­је да су из­гу­бље­не би­ло ка­кве ви­со­ке и ве­ли­ке ври­јед­но­сти ко­је има­ју ка­рак­тер праведности, исти­не и сло­бо­де и да смо до­шли до оног пот­пу­ног ре­ла­ти­ви­зма у ком је све до­пу­ште­но и све мо­гу­ће.

“Зна­чи, не­ма кри­те­ри­ју­ма шта је до­бро, а шта ни­је, шта је исти­ни­то, а што ла­жно, што је у ве­ли­кој мје­ри ка­рак­те­ри­сти­ка времена у ко­ме жи­ви­мо. Са­да се по­ста­вља пи­та­ње ка­ко у на­шем вре­ме­ну из тог угла чи­та­ти Ње­го­ша, ко­ји у се­би са­др­жи, у са­мом те­ме­љу, пот­пу­но дру­га­чи­ју иде­ју. То се мо­же по­ка­за­ти и на ана­ли­зи на­сло­ва ко­ји је он ски­ци­рао као мо­гу­ће за ,,Гор­ски ви­је­нац”. Зна­мо да су то ва­ри­јан­те на­сло­ва ,,Из­виискра”. Тај по­јам искре је кљу­чан за Ње­го­ша јер је по­ве­зан са лу­чом и свје­тло­шћу”, сма­тра он.

Ис­ти­че да мо­ра­мо има­ти у се­би не­ка­кав убод и ра­ну ко­ја нас му­чи, а из то­га нам про­из­и­ла­зи кре­а­тив­ност.

sp gorski vijenac kolektivni junak 409x256 Јелушић: Цр­но­гор­ски ква­зи­ин­те­лек­ту­ал­ци Његоша сврставају у ге­но­цид­не пи­сце

“Ка­да је ри­јеч о ,,Гор­ском ви­јен­цу”, ва­жно је, да Ње­гош баш у ње­му, ко­ји је об­ја­вљен 1847. го­ди­не, не­су­мљи­во прихва­та на­че­ла Ву­ко­ве ре­фор­ме, али из­у­зет­но му­дро, оста­је при ве­ли­кој ста­ро­сло­вен­ској тра­ди­ци­ји ко­ја је из­у­зет­на, а то је тра­ди­ци­ја ко­ја ба­шти­ни Ок­то­их. Ње­гош у ,,Гор­ском ви­јен­цу”, ко­ри­сти то огром­но бо­гат­ство. ,,Гор­ски ви­је­нац” у се­би са­др­жи из­у­зет­ну ин­тер­пре­та­ци­ју ра­зних ви­до­ва кул­ту­ре и то је из­у­зет­но”, ис­та­као је Је­лу­шић.

Ту се го­во­ри о цр­но­гор­ској па­три­јар­хал­ној, од­но­сно срп­ској кул­ту­ри, али исто­вре­ме­но и о ка­то­лич­кој кул­ту­ри За­па­да, гдје је Ве­не­ци­ја ве­о­ма при­сут­на, као и о тур­ској и ислам­ској кул­ту­ри.

“Тај ислам­ско-тур­ски дио је ве­о­ма за­ни­мљив, јер је дио ак­ту­ел­них и нај­же­шћих спо­ре­ња. Ни је­дан ислам­ски аутор, књижев­ник, пје­сник, твр­дим без остат­ка, ни­је као Ње­гош до те мје­ре афир­ми­сао, као у сти­хов­ма, ко­ји су ве­за­ни за Мустај Ка­ди­ју”, сма­тра Је­лу­шић.

Па­ра­докс

Глав­ни па­ра­докс ,,Гор­ског ви­јен­ца”, ,,Лу­че ми­кро­ко­зме” и Ње­го­ша уоп­ште, је ка­ко ће­мо из јед­ног угла не­ре­ли­ги­о­зне, или ни­хи­ли­стич­ке по­зи­ци­је, чи­та­ти нај­ду­бље ре­ли­ги­зно дје­ло, за­пи­тао се про­фе­сор Је­лу­шић. То је кон­фликт чи­та­ња, ко­ји је, ка­ко ка­же, не­пре­мо­стив и кључ­ни про­блем.

“Али, упр­кос све­му то­ме, ово је дје­ло у нај­ви­шем сми­слу ен­ци­кло­пе­ди­ја цр­но­гор­ског жи­во­та и цр­но­гор­ске исто­ри­је и неупит­но се по­ка­зу­је на на­шим про­сто­ри­ма као дје­ло нај­ду­бљег пси­хо­ло­шког, ре­ли­ги­о­зно-хри­шћан­ског и етич­ког значења, дје­ло ко­је на­ро­чи­то сво­јим уте­ме­ље­њем пој­ма сло­бо­де има оп­ште ху­ма­ни­стич­ко зна­че­ње, ко­је на­ди­ла­зи гра­ни­це Цр­не Го­ре”, ка­зао је у бе­сје­ди о 170 го­ди­на ,,Гор­ског ви­јен­ца” проф. др Си­ни­ша Је­лу­шић.

(butua.com)

ПОДИЈЕЛИ

10 КОМЕНТАРИ

  1. 11
    0

    Ње­гош је нај­ду­бљи ре­ги­о­нал­ни пје­сник.

    Прво, Његош није никакав регионални, него је српски пјесник.
    Друго, „регионални пјесник“?!
    Маните ме глупости!

  2. 5
    0

    Ево, Његош поста „регионални пјесник“! Маштовито, нема збора!
    У дукљанској изведби, све је само није оно што јесте!

  3. 5
    0

    Његош је регионални пјесник!!! Па још најдубљи!!! Мајко мила! Да сам ово рекао у петом разреду основне школе истјерали би ме са часа и закључили јединицу за крај године, а да сам поновио повели би ме код психијатра и вјероватно пребацили у неку специјалну установу. За овакве глупости би ваљало данас додјељивати награде и признања. Онај који изговори нешто овако заслужује да му се каже да је будала која превазилази границе државне будалаштине и слободно се може назвати РЕГИОНАЛНОМ БУДАЛОМ! И то НАЈДУБЉОМ!

    • 5
      0

      Јозеф Холечек,Чех је био у Цг далеко прије 1918 и написао је да је највећи србски пјесник Његош који на Ловћену чува стражу цијеломе србству,усљедило је рушење капеле за комуниста и преправњаењ Његуша у регионалца… хахаха

  4. 0
    0

    Zamislite sada onaj najveći „biser“: :“Bitka na Vučjem dolu je nastavak Kosovskog boja .“

    https://www.facebook.com/473798159345105/photos/a.816838798374371.1073741980.473798159345105/1567277819997128/?type=3&theater

    +++

    бр.39, 1876

    http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=1291&skrd=1#

    стр 2 пјесма ПОБЈЕДА ЦГЦА НА ВУЧЈЕМ ДОЛУ

    ..за слободу СРПСКОМ РОДУ..
    да косовски бој освети…
    У БОЈ ЛЕТЕ КОСОВО ДА СВЕТЕ…мешу њима СРБИ лете..
    ал стиже их СРПСКА сада…
    ал их ВОЈСКА СРПСКА СТИЖЕ..

    ДАКЛЕ то је пјемса из тадашњих цг новина а данаши Монтенегро има овакве обмањиваче:

    Zamislite sada onaj najveći „biser“: :“Bitka na Vučjem dolu je nastavak Kosovskog boja .“

    Nijesu krivi oni što uporno ovako pričaju ,nego država što ih pušta da to rade.

    ..за слободу СРПСКОМ РОДУ..
    да косовски бој освети…
    У БОЈ ЛЕТЕ КОСОВО ДА СВЕТЕ

    Zamislite sada onaj najveći „biser“: :“Bitka na Vučjem dolu je nastavak Kosovskog boja .“

    Nijesu krivi oni što uporno ovako pričaju ,nego država što ih pušta da to rade.

    .за слободу СРПСКОМ РОДУ..
    да косовски бој освети…
    У БОЈ ЛЕТЕ КОСОВО ДА СВЕТЕ

    http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=1291&skrd=1#

    и заиста чудно је да држава допусти да овако Срби причају…јер та држава је изразито антисрбска и везе нема са ЦГ ВУЧЈЕГ ДОЛА!

    Ова држава признаје Косово а она ЦГ свети Косово… у томе је суштинска разлика ЦГ И МОНТЕНЕГРА.

  5. 3
    0

    Па добро, није Његош једина жртва у свеукупном наслеђу народа који настањују “регион“. Нити је он једини доказ да ове државице имају право да творе једино “регион“.

    Но, Његош је карактеристичан зато што ничији опус није толико био везан за конкретан историјски идеал и то веома висок. Толико висок, да је пре пасовао неком народу од пар стотина милиона чланова, с атомским наоружањем у свом власништву.

    Па док појединци из академске јавности покушавају да “опросте Његошу што је постојао“ и заносио се својим песничко-историјским идеалима (уместо да се они правдају пред њим, што их немају) , те да, преко њега, поруче и нама да је време идеала прошло (ако не опраштају Његошу, шта тек за нас остаје) не можемо да се отмемо утиску о нечем крајње неприродном, као да на силу покушавају да осиромаше Његоша, да би његов опус стао у њихове главе.

  6. 2
    0

    Муљаревићко штампање Његоша латиницом показује се као предигра за ову наредну етапу латински лукавог и слаткоречивог расрбљавања и регионализацију српског православног писца и његовог дјела.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here