Насловна Издвојено Јасавић шеста Ђукановићева потпредсједница

Јасавић шеста Ђукановићева потпредсједница

3
ПОДИЈЕЛИ

Посланици у парламенту су синоћ подржали именовање Азре Јасавић за потпредсједницу Владе и Будимира Мугошу за министра пољопривреде.

Јасавићева ће бити шеста потпредсједница у Влади.

Поред Јасавићеве, потпредсједници су Петар Ивановић, Душко Марковић, Милорад Вујовић, Рафет Хусовић и Вујица Лазовић.

Јасавић ће у посланичким клупама замјенити Зорица Мартиновић, предсједница Форума жена Позитивне.

Мугошу су за функцију министра пољопривреде предложили УРА, СДП и Демос.

3 КОМЕНТАРИ

  1. 3
    0

    Nemoj mi reći, uvaženi i dokoni moj, da je Jasavić čak šesta, itd… Da li je to moguće, iako jeste?! Vlada nam je, nema šta, čista naučna fantastika, ludnica u 3D-u. Razumijemo se, to je nemoguća misija, u svakom pogledu, ukomponovati Pajovića i Jasavić (konkretno se misli u političkom smislu, molim lijepo!), predstavlja vanzemaljsku simfoniju, koja, logično, nikom nije slušljiva, i što bi morala biti, jer dok trešti sve je dobro. Ipak, priznaćeš mi, ovog jutra u slobodnom, Njegoševom parku, koji ne zna za naše sitne, ovozemaljske trzavice – Pozitivna se ponaša kao spasilac, čak u tom pogledu podnoseći i žrtvu, i to ne malu, bogo moj. Pajki nam se, kako nas obavještavaju „naši slobodni“ mediji, ozbiljno pokačio sa preduzećem-Rakčević; nekom zastavice, nekom teško breme patriotizma, pa ti gledaj kako ćeš.
    Ponekad zabludim u estetskoj percepciji, mada, na svu sreću vrlo rijetko, budući da sam sklon površnim stvarima, – šta me stalo za uvaženog A. Bonita Olivu, i za njegov „Priručnik za letenje“, i za tzv. transavangradu; ja ti, brale moj, pičim ravno, po sred srede, pa šta bude – ipak primjećujem kruti stav gospođe Jasović, koji doprinosi da dotičnu realnost posmatra s visoka. Neko je već bio pametan i rekao: „Tražio sam čovjeka, a naišao na stav!“ Ko god bio potencijalni potpisnik ove mudrolije, imao je pravo: Pozitivna je sva od „stava“;… pa ko, dobri moj, ne vjeruje Pajkiju, onom čoeku koji je jedan kroz jedan, srastao sa „svojim djelom“, čije je srce rezervisano da kuca jedino u ime našeg boljitka. Ako neko, prema tome, danas, u ovakvoj Crnoj Gori, istoj grudi misli bolje od Pajkija, nek’ se odmah kandiduje za predsjednika, jer nam FiJip, kao pravi stoik, gubi interesovanje za ovu prokazanu poziciju.
    Jasavić se, veliš li to, ne žali što je šesta, u čemu, opet, nema ništa loše, samim tim što nije sedma, itd… Pozitivna, ako se ovo uzme u obzir, olako pristaje na sve, i zato je u prednosti, izliječivši se od zablude (ne od zubobolje) kako je „partija“, što još uvijek, nažalost, nije pošlo za rukom caffe Demosu. Tako da sada, iskreno govoreći (molio bih gospodina iz zadnjih klupa da se ne cereka na ovu izjavu, koju bih njene istine radi, potpisao krvlju ako treba, a nije valjda ti dotle došlo…), zaista žalim caffe „partiju“ Demos, njihovu zabludu, pendrek „ministra“ kao i tenisera koji uživa u jazz-u. Pozitivna je, i nemoj da mi te ovo smeta, nešto elementarnija ekipa; Jasavić je tvrda na sluhu, a Pajki ne konta Miles Davis-a. Međutim, u poslednje vrijeme (ili – u ovu potonju zlu Uru!), mnogi su se političari okušali u pevanijama, pored FiJipa koji teško falšira, tu je raskrivljeni Dodik, čijem političkom imunitetu ne mogu ništa, pa čak ni da ga mrze… Pa, ipak, i poredpobrojanih ispada koji nas do kraja balkanizuju, tu je Ćaki koji uvijek vadi prosjek: jazz je, mora biti, na strani okorelog mediteranca, ljubitelja mandarina i poštovaoca D. Kiša, dakle onog koji diplomatiju ima u malom prstu, bogateći je kulturom isfriziranom kao vimbldonska trava…
    (Nemoj zamjeriti, opet ja – dokoni zamarač – o caffe Demosu… Šta da ti pričam, kad se o Pozitivnoj ništa ne da reći; Jasavić je, što prećutno zaključismo, ovjerismo i tutnusmo u fioku, šesta, a Pajki je odveć nevin da bi ga piskaralo poput mene uzelo na zub; posle pjesnika sa pendrekom, koji me fascinira sa svojim „hapšenjem“ parkiranih automobila, jazz teniser u penziji ne prestaje da privlači moju pažnju. Ovaj politički šampanj, predstavlja se kao neko čije će vrijeme tek doći, poznajući naš kršovito-sumorni mentalitet, prašta nam na tome što nismo u kondiciji ispratiti njegov istančani ukus, za šta, moram istaći, nije kriva Jasavić… Mi smo ti faking gorštaci, runjavi i klempavi tiposi, još glavati sa uskim ramenima, šta ti mi znamo o milanskoj modi, jazzu koji je ljubavnik ponoći, i još o bijelom sportu za koji treba imati pedigre, zar ne?! I toga radi, kako u novokomponovanu Vladu ne bi ušli srbi (četnici poput potpisnika ovih redova), caffe Demos se ispriječio zajedno sa plastičnom Urom, tupavom Pozitivnom, i SDP-om koji ne zna na koju će stranu, čas grleći istoriju, pa onda polažući uz zakletvu ležernu ruku u džep. Ali, ako imaš volje biti šesti, samo izvoli, nema diktatora koji neće rado pristati na to!
    Pozdrav: SLOBODA ILI NIŠTA!!!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here