Насловна Мозаик Јанко: Раније нисам био спреман на жртву

Јанко: Раније нисам био спреман на жртву

0
ПОДИЈЕЛИ

Побеђивао је када нико није очекивао, а онда је и губио када такође то нико није очекивао. Повратак у врх процес је који захтева време, а са Јанком смо разговарали после његовог пораза у првом колу Вимблдона. Решен је да се врати на место које му припада, али то није била једина тема – говорили смо о прошлости, великим победама и тешким поразима, али и о будућности.

903659201553663b8702c3168361641 orig Јанко: Раније нисам био спреман на жртву

“Највише ме мотивише чињеница да никада у каријери нисам имао повратак. Прошао сам скоро све у каријери – био сам добар и лош јуниор, добар и лош сениор, Топ 10, титуле итд. Али никада нисам имао кам-бек и заиста бих волео да се вратим – морам да останем сто посто здрав и да наставим да радим. Није ово WТА тур нити сам ја Рафаел Надал, тако да не може да се деси да сам као нов за два-три месеца након што нисам играо 17 месеци. Поготово што сам од тих 17 месеци годину дана буквално лежао у кревету“, каже Јанко .

Типсаревић је недавно напунио 31 годину и био је један од 37 тенисера са 30 и више година у главном жребу овогодишњег Вимблдона, што је рекорд турнира.

“Веома је једноставно – људи професионалније гледају на овај спорт. Раније се путовало само са тениским тренером, а сада је ту цела свита – кондициони тренер, физиотерапеут, нутрициониста итд. Играчи се више чувају, а и паметнији си са 30 година него што си био са 25. Ако ти је тело здраво и можеш да издржиш темпо којим се игра, нема никаквог разлога да и у тим годинама не играш боље“.

На питање да ли се због нечега каје у каријери, Јанко је одговорио:

“Жалим највише за периодом од јуниорских дана до неке 25. године. Не жалим толико да не могу да спавам, ја сам у том периоду био око 50-60. места на свету. Ипак, мислим да сам могао и више да постигнем да сам психички имао другачији приступ према спорту. Једноставно, играо сам зато што волим, али нисам био спреман да се жртвујем и посветим тенису сто посто, као што сам учинио после 2010. године и освајање Дејвис купа“.

Tipsarević Јанко: Раније нисам био спреман на жртву

Типсаревић објашњава шта је то што играчи желе од тренера.

“И тактички и ментални део посла једнако су важни. Тренер не треба баш да буде вођа, али треба да буде неко ко ће те усмерити и показати где су врата. А онда ти сâм мораш да прођеш кроз њих. Прави тренер зна кад и шта треба да каже“.

Само Јанкови навијачи знају колико пута су због њега грицкали нокте и нервирали се, преживели са њиме много тешких пораза, а српски тенисер издваја онај коју му је лично најтеже пао.

“Од Вердаска, друго коло Аустралијан опена 2011. године. Водио сам 2-0 у сетовима, пропустио пет меч лопти, тај пораз ме никада није напустио. Губио сам ја и доста важније мечеве – онај од Федерера, од Ферера на УС опену, Шитлера на Вимблдону… Али овај пораз, који можда није толико битан, толико ме је болео, био сам ошамућен недељу дана“, рекао је Јанко и додао:

“Људски ум ’по дифолту’ памти бол, а не памтимо срећу. Тај пораз, као и још много њих, вероватно су мени урезани аутоматски у сећање, а никада се не сетим колико сам се пута ја вадио и спасавао меч лопте. То је као нормално. Ево сада у овом периоду откад сам се вратио – жалим за неким поразима, а не схватам да сам спасавао меч лопте у три од пет дуела које сам добио. Турнир у Штутгарту који сам освојио спасавао сам меч лопте на три од пет окршаја, а то тако прође, ето, добио сам“.

Било је победа над Гонсалесом, Родиком, Маријем, Бердихом… Ипак, ниједна од тих није она које се Типсаревић најрадије сети.

“Можда није толико звучно име, али најдража победа ми је полуфинале Дејвис купа против Штепанека, после тога смо освојили. Радек је добар играч, био је осми на свету, али побеђивао сам и звучнија имена. Међутим, та победа и пласман у финале први пут, то ми је остало у прелепом сећању“.

За 13 година професионалног тениса Јанко је одговарао на безброј питања новинара – које га највише иритира?

“Када ме питају: ’Зашто носиш наочаре?’ Имам диоптрију и то је то“.

Често се као гледаоци питамо шта играчи размишљају током меча – између поена, на паузама…

“Мени се раније дешавало да ми мисли одлутају и да уопште нисам на терену, није лако бити фокусиран три сата, а мораш да си сто посто у мечу и да размишљаш о себи, противнику, о томе шта да радиш и сл. Догађало ми се да размишљам о некој музици или о томе како возим сноуборд, како играм фудбал… Онда морам да протресем главу како бих се пробудио“.

Иако не планира скори крај каријере, већ се назиру Јанкови планови за “после“.

“Сигурно ћу остати у тенису. Водим се филозофијом да се треба држати онога што знаш и у шта се разумеш, а сигуран сам да се разумем у тенис. Не верујем да ћу бити стални тренер јер сам доста пропутовао током каријере. Већ неколико година уназад два партнера и ја имамо менаџерску агенцију ’Јуник’ – ту је већ 20-25 малдих тенисера за које ће се тек чути. То је једна од ставки којом ћу се бавити, дакле остаћу једним делом живота везан за тенис“, закључио је Типсаревић.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here