Извјештај Стејт дипартмента о ЦГ: Влада притиска медије, угрожени Албанци, Бошњаци…

Корупција је међу највећим проблемима Црне Горе у погледу људских права, и присутна је у здравству, образовању и другим владиним гранама, укључујући извршне институције и судове, наводи се у годишњем извјештају Стејт дипартмента о људским правима.

У одјелу „дискриминација и друштвено насиље према етничким мањима“ истакнут је проблем дискриминације према Ромима, Ашкалијама, Египћанима, Албанцима и Бошњацима, особама са инвалидитетом и припадницима ЛГБТИ заједнице.

Дискриминација над Србима у Црној Гори није споменута у извјештају, а чињеница да је у новом саставу парламента повећано процентуално учешће Албанаца и Бошњака такође није споменута.

У извјештају се наводи и да се корупцију примарно карактерише политичко фаворизовање.

Полиција и затворски чувари су понекад користили силу да би од притворених и затвореника добили признања и информације.

„Други проблеми са људским правима укључује убиства која почињавају криминалци, некажњивост ратних злочина, препуњени и неусловни затвори и притвори, неадекватна медицинска брига у затворима, невољност да се одговара на замјерке затвореника о кршењу људских права, продужени притвори прије суђења, одлагање реституције имовине…“, пише у извјештају, превеле су Вијести.

Kршење права на мирно окупљање

Извјештај апострофира и утицај владе на медије преко оглашавања, кршење права на мирно окупљање, неријешен правни статус хиљада избјеглица из ратова 90-их, насиље у породици над женама и дјецом, пракса абортирања зато што дијете „није одговарајућег пола“ и дјечји бракови у ромским заједницама.

Забиљежени су и непоштовања радничких права од стране власти и послодаваца, принудни рад и рад дјеце, укључујући најгоре форме дјечјег рада, дискриминација приликом запошљавања базирана на инвалидитетима, полу и етничкој припадности. Послодавци често нису поштовали правила о платама, радним сатима и безбједности на раду. Некажњивост је такође проблем, али извјештај констатује да је постојао пораст пресуда због корупције, укључујући и неке високе функционере владајуће партије.

Провладини таблоиди воде кампање против оних који критикују власт

Провладини таблоиди настављају да воде кампање против појединаца и особа које критикују власт, наводи се у дијелу извјештаја који се бави медијским слободама.

Извјештај говори и да су независни медији упозоравали на нефер третман и економски притисак од стране министарстава и владних агенција. Центар за грађанско образовање је устврдио да је селективна и нетранспарентна расподјела новца креирала нефер медијско окружење и да представља форму „меке цензуре“. Владини опонентни су наставили са оптужбама да владајуће структуре контролишу РТЦГ и фаворизују ДПС и сателитске партије.

Извјештај констатује да није било физичких напада на новинаре, али да су медији извјестили о пријетњама и нападима на имовину медијских посленика, нарочито новинара који раде за, како се наводи, „проопозиционе медије“.

Акција за људска права је забиљежила 27 напада на новинаре и медије од 2014. и да је већина била напад на имовину, а не на појединце. Извјештај биљежи и случај новинара Јова Мартиновића који је оптужен да је дио криминалне групе коју је новинарски истраживао и да су бројне међународне и локалне организације критиковале дужину трајања пртивора за Мартиновића и тражиле да се осигура фер суђење. Додаје се и да је потврђена пресуда Дамиру Мандићу, али да налогодавци убиства Душка Јовановића нису откривени.

У извјештају се говори и о извјештају Центра за грађанско образовање који је упозорио на селективно и нетраспарентно финансирање медија из јавних фондова, па се награђују медији који су блиску режиму, а ускраћује се новац медијима који доводе у питању званичне политике и праксе Владе.

Напомиње се да је Влада 78 одсто новинских огласа пласирала у нискотиражној Побједи која је претходно била у власништву Владе. да је 53% телевизијског оглашавања отишло РТЦГ, а 73 одсто оглашавања на интернету ишло преко провладиног сајта Портал Аналитика који је добио највише новца и подршке од владиних агенција. Наводи се и да је Медијски институт у извјештају констатовао да је и даље проблем нетраспарентно власништво над медијима. У истом извјештају се констатује да су неефективне мјере да се спријечи илегални медијски монополи и да је потребна већа транспарентност о томе како се јавне институције оглашавају у медијима. Институт је те недостатке описао као озбиљне пријетње функционисању и интегритету читавог медијског сектора, пишу Вијести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: