Избледели Бог
„Морамо прихватити хомосексуалце и транссексуалце и бити с њима, јер, то је оно што би Исус урадио данас“ – рекао је папа Фрањо октобра 2016.
Христос то, међутим, не би данас урадио, а ево и зашто: он је живео баш у време декаденције античког света, декаденције која је била веома налик овој данас и није је прихватио, већ јој се одупро. Не сумњам да би Папа, а с њиме и наши архијереји, који милионе згрћу кроз густу мрежу продавница, итекако одобрили и трговину у храмовима, па би чак рекли да би и Христос, да је данас ту, то такође одобрио али, док је ходао по земљи, Исус није одобравао такве ствари.
Христос је живео на северу Јудеје, где античка декаденција није допирала. Био је столар, а друштво су му чинили рибари, занатлије и сточари. У јеванђељима се, ко има талента за филологију, сасвим лепо опажа његов бес, који се родио у Јерусалиму, тада прворазредном граду позне и декадентне Антике. У Јерусалиму се Исус осећао отприлике као када би наше прабабе ушле у дискотеку „54“ у Њујорку. И – није одобрио декаденцију. Пре би се могло рећи, ако се ослонимо на јеванђеља, да би Исус, да се данас поново појави на земљи, већину времена проводио шибајући нове трговце у храмовима, и нашим, и католичким.
Према томе, Свети отац Папа заправо обрће причу: оно што он данас чини, а то је прихватање хомосексуализма и сличних занимација, Христос би одобрио. Онда није, док је жив био, али данас би, за љубав Светом оцу. Заправо, Ватикан види куда свет иде, види општу декаденцију и пропадање и, као и увек, не бори се против тога, већ тражи своје место у томе. То је, свидело се то неком, или не, прворазредан државнички потез Папе, али и потпуно одустајање од хришћанства.
Кад сам наводио Ничеове речи да су свештеници „свети паразити“, те да је верник, онакав каквог га црква жели, декадент, белом и крвавом пеном су ме засипали бесни нововерци, чија једина спона са Богом баш иде преко свештеника. Ниче је, међутим, био у праву. После ових Папиних речи не треба уопште сумњати у то, с тим да ће наша православна злурадост спрам Светог оца трајати кратко, јер ће, не за много времена од данас, и наши архипастири запевати исту песмицу. Неки од њих су већ у пракси остварили оно о чему Свети отац Папа говори, остаје још само да се то добије своје теолошко објашњење. Остаје нам ситна радост да ће Хрвати, пре нас, прихватити ново учење католичке цркве, јер народа послушнијег Ватикану нема.
Но, срж ове приче је у томе да је Исус, дефинитивно, постао трећеразредна личност хришћанства. Оно што је од њега остало је његова историјска појава, јер је то једино што црква не може да одбаци. Било би глупо да се одрекне Исусово постојање, а остане хришћанство. Све остало је промењено и обесмишљено. Богородица је, код католика, далеко надмашила Христа, а и код нас се њен култ, преко некаквих акатиста, уздиже изнад Исуса. Будући да Исусове речи говоре против гомилања богатства, против формалне религиозности и против верске праксе која се одвија ритуално, оне најоштрије осуђују управо цркве, јер су оне данас лихварске организације, у којима постоји само још формална религиозност, са вечно измењивом теологијом, која је , уместо да буде релативно неизмењива наука о вери, само апологета за све промене које се у цркви збивају. Њоме се – том модерном теологијом – заправо оправдава свака декаденција унутар црквених кругова.
Не би Папу, а ни ове наше, колега Ђаво однео ни кад би хомосексуалцима пренели Христову поруку: „Идите и множите се“. Какве то везе има? Те ће Исусове речи нестати, као и толике друге, из енциклика и посланица. Не може пребогати владика да цитира да је „лакше дјеви проћи кроз иглене уши, него богаташу у Царство небеско“. Не може црква, као организација од овог света, која оперише парама и утицајем, да тражи од верника да се, у складу са Исусовим захтевом, моле у самоћи и без помпе. Не би могли попови да носе тас, кад би важила она Христова да „не зна левица шта ради десница“. Заправо, тек одустајање од Христових речи, онакве какве су апостоли пренели, јесте предуслов да црква уопште постоји. Ја не видим против чега се Христ побунио, ако то није била црква, истина јеврејска, али која се, по духу и вођству, уопште не разликује од било које друге цркве. Да би, данас, опстала црква, Христ мора да се одмакне у даљину и да ћути. Зато је лакше држати акатисте, јер Богородица нема текст, већ само слику.
Хришћанство, са Исусом у средишту, далеко је иза нас. У епицентру вере се налази црква која је, за модерног верника, који је и сам испражњен и декадентан, једино што има везе са религиозношћу. Идеја о директном линку с Богом, која је, бар код православних, била увек присутна, сада је напуштена и сав саобраћај с Богом мора ићи преко свештеника. Фарисејска религиозност је потиснуло сво богатство народне вере, па и самог Христа, који је постао сметња за непрестане измене учења, које имају за циљ да цркву одрже у седлу у времена у којима су једино мене сталне. Потреба да свака црква буде савремена, порасла је до карикатуре и нема тога што црква неће урадити и неће променити, само да и даље стиче блага. Сами архипастири су већ декаденти, али то никоме не смета, јер је и паства упала у иста расположења. Последња утеха за псеудорелигиозне фанатике је да, ето, нису сва црквена лица декаденти, него да има и „добрих“, или она друга глупост, да цркву не чине само свештеници, него и верујући народ. Прва глупост почива управо на одустајању од тога да је црква, као таква, извор добра и врлине, већ су само неки у њој још увек добри. Друга глупост се обара врло једноставно: ако смо сви црква, хајде да онда једни друге крштавамо, венчавамо и причешћујемо без свештенства! Тешко, је л’ да? Ипак је клир на првом месту?
Модеран верник је, дакле, декадент и он хоће цркву која му омогућава да то и буде. Црква, ако хоће да сачува имовину и привилегије, мора да изађе у сусрет модерном вернику и да и сама постане декадентна. Каква црква, такав верник и обрнуто. То што негде у пустињи египатској, или негде у Андима, постоји још по неки хвале вредан испосник, не мења општу слику, чак је и наглашава.
Добар део одговорности лежи на нама који нисмо верници „од јуче“, јер смо се повукли пред верским визиготима, који су окупирали цркве са падом комунизма. Нисмо одбранили веру пред њиховим атаком. Данас, кад идемо у цркву, гледамо да то буде неки кишни уторак или четвртак, да не срећемо лажно религиозну децу и унуке комуниста. Уместо да се боримо, дигли смо руке. Црква није имала куд – прилагодила се њима и, наравно, властима. Свака је власт од Бога, а нарочито она која даје лову. Она је жива еманација божје воље.
За крај: ако неко мисли да је дводеценијско ћутање цркве на бесно оргијање које над српским народом изводе странци и домаћи издајници, парадокс, нека врста грешке у савршеном систему, тај се вара. Црква је део окупационог апарата, као и САНУ и што пре то разумемо, пре ћемо наћи противплан. Овако, док чекамо и чекамо…и чекамо да наши архипастири устану у нашу заштиту, само ћемо дочекати да нам исцуре животи, без да ишта предузмемо.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zasto se Milenkovic konacno ne pogleda u ogledalo i prizna sebi da je najobicniji titoista i komunjara,koja je nasla na patriotskom fonu sansu da osigura medijsku i finansijsku paznju.Vorholovo prorocanstvo o 15 minuta slave za svaku kreaturu se definitivno ispunjava…
… Ohladi jadan!
Ostavi nešto i za sjutra!!!
… A da je korisno, jeste!
СУНЦЕ, Јован Дучић
Родио се на Јонском мору, на обалама пуним сунца, тамних вртова и
бледих статуа, и, као галеб, окупао се у азуру, светлости и мирису вечито загрејаних
вода. Мајка га је често носила по студеним сенкама дрвећа чије је лишће имало мирис
сна.
Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме
гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови. И једна мисао, као рана,
опомињала га је на његову сунчану јонску обалу, тамне вртове и бледе статуе. И
заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима
меланхоличног туђег мора.
Тако много година. И кад су његове косе, плаве као увело лишће, постале беле;
када су његове страсне и велике очи, некада зелене као лимуново лишће, постале
мутне; и када је у својим венама осетио јесен која више нема свог пролећа, он се
вратио на своје сунчане обале Јонског мора.
Све је тамо било као и пре. Али он није више био онај исти. И није могао да
позна те сунчане обале родног краја. Болно, он затвори очи и погледа у себе. И гле,
тамо он виде све онако као што је било некад; непрегледне обале са дрвећем и
сенкама, које су ишле до краја света; и бледе статуе у којима је узрујано струјила бела
крв страшћу и заносом; и једно огромно сунце које је изгледало веће него свемир. Оно
је давало просторе своду, сјај и облике стварима, јасноћу и чистоту мислима, и
позлаћивало све куда је пало.
То је било сунце које се не рађа на истоку света, Сунце Младости, које излази и
залази на границама које су шире од свију просторâ, сунце које је давало дубину
небеском своду, боју пределу, трептање звездама, лепоту страсти и коби у очима жене;
и које је сада светлило још само дубоко у вечерњем сутону једне душе.
Јер ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа.
+Америка, Екатарина Велика
https://www.youtube.com/watch?v=zARMBSklG1c
+СУСРЕТ СА МЛАДИМ РУСОМ У ОПТИНА ПУСТИЊИ, Матија Бећковић
Гледа ме као да се чуди
Што га тако гледам
Хтео би да ми каже
Да он није тај
Кога види у мојим очима
Да је по среди велики неспоразум
Не помишља
Да је огледало
Боље од њега запамтило
Ко је он
И да би ми са лица мога прочитати
И у сузним очима видети
Оно чега ће се сам тешко досетити
Ако се не сети
Као да никад више
Нећемо доћи себи
Ни својој кући
Ни он
Ни ја
(1994.)
civilizational circle, помоћни точкови
https://www.youtube.com/watch?v=jl_9ayxs69A
„….Не постоји „изгубљено“ време, као што не постоји „добијено“ време – постоје само безуспешни покушаји да се изиђе из историје и да се завети предака препусте пијанству тренутних заборава. Тако је и већина Срба помислила да ако утоне у самозаборав да ће и сви други заборавити на њих па ће их коначно „пустити да живе у миру“. Авај, у историји, зато што је она континуитет, ако нека нација и покуша да заборави свој идентитет, друге нације ће је кад-тад подсетити. Због тога је сасвим погрешно оптуживати Југославију за самозаборав – она је била само један правни оквир као и Османлијска или Аустро-угарска империја. Управо супротно – да није било потискивања заветне свести она би била изузетна прилика да се историјско искуство употпуни. Српска нација, која је некада живела просторно расута по разним државама и у три издишуће цивилизације, а сада већ истовремено и у четвртој (модерној) која је била у настанку, добила је Југославијом прилику да се спреми за изазове кобног двадесетог века. Само је требало схватити да је прокламована Југославија заправо била синоним и припрема за једну једину опасност – револуцију као антиисторијски чин и рушење континуитета нације као духовне заједнице. Прилика је пропуштена, али је неумитност историје приредила милионима Срба живот људи 25. часа…“
https://stanjestvari.com/2016/08/22/zarko-vidovic-duhovni-preobrazaj-srba/
+…“Если надо, – повторим…“
+
https://www.youtube.com/watch?v=yZquLvrj9GI
+Док је Романије, пева хор руских монахиња
https://www.youtube.com/watch?v=k0Fd5xXT-Bk
+
https://www.youtube.com/watch?v=rnD9soEpuXs
…“Од споразума папе Војтиле и председника САД Регана 1984. године створена је нова Света алијанса. Римокатоличка црква је признала масонске организације, постала је инструментум империи за освајање света.
Није у питању да ли пут из Рима за Београд води преко Јасеновца, него да се могући црквени раскол код Срба не претвори у тихо разбојиште над којим ћемо плакати. Можда су код мене посреди неки страхови које под старе дане обнављам о ономе што се десило 1941. Дечак од тринаест година из првог суседства хвалио се мом брату од девет година да „смо ти тату убили“ и смејао му се. Људи су звери ако их црква не води правим путем…“, говорио је блаженопочивши Милорад Екмечић
+ПЕСМА ХРИСТУ,Јован Дучић
Tи ћеш остати самац на језеру на којем си проповедао убогим рибарима
да је срећа у сиротињи а спас у љубави. Нестаће хришћана на земљи. Твоје се име неће
више изговарати по црквама нити ће те ко за што молити. Од истока до запада певаће
хорови новом сину небеском који ће донети другу истину за друге људе.
Али ти ћеш остати и кад хришћани буду нестали са земље. И кад израсте трње
на путевима свих твојих мученика, ти ћеш једини живети, плавокоси и љупки
младићу, јер си први указивао на путеве срца као на путеве божје.
Остаћеш, али видевши да је еванђеље било недовољно. Јер није Бог за људе у
постигнутој истини него у вечитом тражењу. Тебе ће сви напустити јер си веровао да
си га нашао. Бог је страшан само у слутњи и неизмеран само у очекивању.
И кад те се сви људи буду одрекли, и када те још једном буду сви исмејали,
остаће још песници да ти се диве. И вечита Магдалена брисаће и даље својим косама
твоје крваве ноге. Јер ће остати у памети само оно што је остало у људском срцу.
Ти си својом истином само ограничио нешто што је неограничено; и говорио
што је неизрециво. Али си својим ранама показао оно што је божанско у човеку. и зато,
иако ниси открио Бога, ти си га посведочио.
+ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ, Дука
Знам да си скривен у морима сјања.
Али те стигне дух који те слути;
Небо и земља не могу те чути,
А у нама је твој глас од постања.
Једино ти си што је протуречно —
Кад си у срцу да ниси у свести…
На ком се мосту икад могу срести
Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно!
Води ли пут наш к теби, да ли води?
Крај и почетак — је ли то све једно?
Ко печате ти чува неповредно,
Ко твојим страшним границама ходи?
Јесмо ли као у исконске сате
Налик на твоје обличје и данас?
Ако ли нисмо, каква туга за нас,
Ако ли јесмо, каква беда за те.
Мој дух човеков откуд је и шта је?
Твој део или противност од тебе —
Јер треће нема! Крај твог огња зебе,
И мркне крај твог светила што сјаје.
Самотан свугде и пред свим у страху,
Странац у своме и телу и свету!
И смрт и живот у истоме даху:
Вечно ван себе тражећ своју мету.
+мир мученим душама
+…“а крвници, јаки и опаки,
затријеће сјеме у одиву…“
нама револуција никад није требала, Његош нам је дао осећај куд иде „напредак“ материјалног неусклађен са моралним, критика шта, тим и кога, уводи Доситеј, … низ Срба, Великих, пред људима, милошћу Божјом, дају путоказ „ко има очи да види и уши да чује…. “
+блаженопочивши патријарх Павле је волео да нам каже за оне „којима уши служе да их чешу по ушима…, дижи руке од њих…“
…“Нико не води рачуна о томе, рецимо, црква Светог Марка има седам парохија, што обухвата преко 200.000 становника, а немамо више од двеста људи на Литургији. Свештеници се стално понашају као да нас уче о вери. Они могу да нас науче шта је обред, могу да нас науче о историји Цркве, али шта је вера? Слушајте, нема тога философа, естетичара који ће успети да објасни шта је уметност или шта је вера. Само нам је дато да реагујемо уметношћу на уметност и вером на веру. Ако немате вере узалуд вам причам и учим вас вери…“, говорио је блаженопочивши Жарко Видовић
један поглед на наше укупно стање, блаженопочившег Милорада Екмечића, скоро па три године назад
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:503808-Ekmecic-Srbiji-bi-istorija-mogla-da-se-ponovi
…“Сваки грех у Цркви није грех Цркве него грех против Цркве. То не смемо да заборавимо! Коме год пада на памет да се „разочарава“ Црквом или да незадовољан стањем црквеног живота улази у расколничке активности, треба да постане свестан да је подлегао религиозној глупости, непромишљености, а често и гордости.
С друге стране – побожни који сматрају да не треба критиковати стање у Цркви морају да размисле да ли они заправо подржавају мрачног двојника, а не Цркву саму, Христа самог.
У суманутој калкулацији награде коју капаришемо у замишљеном савршеном и вечном пензионом осигурању, прети нам опасност да зарадимо осуду!
Због своје млакости и себичности, неодговорности и неприхватања слободе. Сећамо се онога из Христове приче о талантима: „ зли и лењи слуго“…
Пример – једна пријатељица хоће да се крсти. Побожни човек је упућује у веру, пошто нема ко други и каже јој да кад се буде крстила треба прво да одустане од своје слободе! Има ли нешто нетачније а истовремено присутније као мишљење и у Цркви и у свету који дистанцирано посматра Цркву. Христос је васкрсао да нам омогући пут слободе. Али наша воља је ту неопходна. Или да се предамо мрачном двојнику?…“, ђакон Ненад Илић, ових дана беседи
https://stanjestvari.com/2017/04/25/crkva-i-njen-tamni-dvojnik/
„Цела природа личи на један велики клавир, на коме су сва створења у ствари дирке. Које се год дирке човек дотакне, чује ехо своје сопствене душе…“, говорио је блаженопочивши владика Николај+
…“ЛИТУРГИЈА је највећи ауторитет у хришћанству, већи и од Васељенских сабора. Литургија је дијалог јереја који служи и верника, дијалог пред Богом. Ми врло често не схватамо ту природу Литургије, па се дешава да, рецимо, протођакон чита Господњу молитву, Оченаш, чита Символ вере којим ми верници исказујемо нашу веру, Господњу молитву којим се обраћамо Богу да нам опрости грехе као што ми праштамо… Нас не може нико да замењује у тој молитви, као што не може да нас замени у причешћу или крштењу.
Тај дијалог је оно што се дешава пред Богом у Цркви и због тога се људи и окупљају, јер дијалог је пред Богом и у том дијалогу су подједнако важне обе стране, оба саговорника, с једне стране народ који на грчком значи хор, а код нас значи коло. Тога има у Његошевом Горском вијенцу: верујући народ који разговара са Владиком Данилом, који је једини сагласан са њим, док га главари уопште не разумеју. Једини ко разуме и Владику и народ је Игуман Стефан који је изнад Владике, као што је манастир изнад световне власти…
…аутентична заједница је заједница саосећања. МОРАЛ је осећање дужности према заједници којој осећам да припадам…“, говорио је блаженопочивши Жарко Видовић
ако не осећамо једни друге и не саосећамо, нисмо Заједница… то вреди за пријатељство, брак, породицу, нацију, спортску екипу, Цркву, сваку људску заједницу
“Добра је свака мука која нас повезује и лоше је свако добро које нас раздваја“, зборио је Душко Радовић
Него, увек је питање с ког извора ћемо МИ да пијемо.
…“само су мртви видели крај рата…“
+Христос Анести
https://www.youtube.com/watch?v=07fOUEkGdMs
не улазећи у мотиве и карактер писца, које не знамо, дијагноза је одлична, упитни су препоручени лекови, терапија…
, а односна дијагноза је била одлична и ономад, уочи петог октобра…. пацијенту горе, једва преживљава лечен датим лековима, а појавиле су се и нуспојаве… неке нуспојаве су већ ушле у NATO
… већина нисмо прошли ни степен роба у духовном узрасту…. кад загусти, јавља се и тај „купопродајни однос“… а „наш друг Паја“ нам лепо каже, ево, модерна технологија, свевременска, вечна Реч
…“или скини крст или обуци гаће…“
https://www.rt.com/viral/386675-church-acrobats-pussy-riot/
+блаженопочивши патријарх Павле, беседи
https://www.youtube.com/watch?v=5z-XwdDj-wE&t=39s
Жарко Видовић,
човек који је, по аманету патријарха Павла, говорио на сахрани Павловој
,није то тако без разлога,
+…“Мој деда је био православни свештеник у Тешњу. Он није исповедао људе, него би стао испред олтара, изнео путир и питао: „Да ли сте се исповедили, али не мени него ономе коме сте згрешили? Има ли кога овде ко има некоме нешто да замери? Не опраштам ја грехе, него Бог“. Тако је говорио, разрешио их и причешћивао одмах. Јер исповедање само свештенику није исповест. То је обред црквене организације која уопште није верска – то је институција. После Литургије седело се у кући која је била одмах преко пута јер није било парохијског дома. Долазили су ту сељаци на коњима из места удаљених и петнаест километара, а моја баба, попадија, сваком од њих прала је ноге. Е, та попадија је мене васпитавала у детињству…“
https://stanjestvari.com/2015/04/11/%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D1%82/
+
https://www.youtube.com/watch?v=VMs56dE0r1s
Potpuno je normalno da se raspada crkva,kad je vrijeme dekadencije.Komunizam mrtav ,evo tries godina,a odje ih jos sutiraju .Rusija je posle desetak zaboravila na komunizam.Papa stao na stranu Kirila u ukrajinskom sukobu,koji place za SSSR-om,a odje jos guslaju o svjetskoj politici ,a ne znaju dje su suplji.
Имати једнаке аршине за све. Немој ми рећи да данас фарисеји не постоје, при том не мислим на ниже свештенство. Ако постоје, ко су?
Ко су фарисеји? Пуна их Црква, али ево да поменем онога епископа Максима и професоре Богословског (!?!) факултета који прије неки дан стадоше у одбрану Дарвина и његове мајмунске еволуције. Последња су времена, заиста.
… Pa eto Vukane, ne ćutimo!
Oštrimo kritički um!
Nekada sa punim pravom, ponekad bez svakog prava!
A ti, ne uskači sebi u usta!
Konzistencija, brale …
… Dobar ti kraj!
Ali samo kraj.
Da ne vjeruješ, ali ljudi nekom ludom logikom istina, više mare za ona prva slova, onu prvu misao!
Pa je ona maksima, kako konac dijelo krasi, i ona pod velikim znakom pitanja!
… Kako nam ta mlada naučna disciplina o procesu mišljenja, o procesima zapravo, mnogo što šta novo otkriva, i sebi i nama, što znali nijesmo, pojmili nismo!
Није ми јасно што сте навалили на човјека, сваки пут лавина оптужби.!? Настројен је критички с разлогом, десили се да претјера, па живо чељаде. Критикује га Ђикан, који Неда вјетра вијат на дритана шалабајзера, коме је Пашић веееелики, Пашић којем је Милија била југа и Масони него српска држава, а М.М. му не ваља, пљују га. А зашто!? Да вас можда не боли истина, малкице!? А све се правите неки зналци велики Срби. Толико је вијекова Прохујало, да се искристализовало без сумње, да је Србин( бити Србин) морална категорија! Србин не лаже, Србин не ћути на неправду. Треба ли имати мјери у критици, свакако, али није српски ћутати!!!!
Vukane ovaj autor je posta Srbin sa 60godina a dotle integralni Jugosloven, a sada se on nasao da Kritikuje Srbe; Crkvu; dvojni Identitet itd
Valjda treba prvo da pocne od Sebe i Svog doprinosa za ovakvo stanje ili po onoj Komunistickoj ,,MI NEMOZEMO DA POGRESIMO,, a osim toga u njegovim Povrsnim kritikama (svega i svacega) oseca se doza Zluradosti,
A da znas ovo su njegovi Ublazeni stavovi, prilagodjeni ovom Portali I Gojku (kojeg hvali da bi sebe pohvalio)
I na kraju ,,Nije vazno sto kaze ; nego KO kaze;; pa necemo valjda dozvoliti da nam o Srpstvu drze slovo, propali Levicari, Jugosloveni, Gradjanisti, NISTA LICNO
Imali ovdje Srba rece Konuzin,rece veliku istinu.ima li kod Srba Srba mogli bi dodati a da su opozicija ili zastupaju opoziciona misljenja,imali Srba da nijesu komunisti a glume mudrosere opozicije,izgleda da nema.
Obicno kazu i to bas ovi i ovakvi „teoreticari“ zar nebi i ti da si na njihovom mjestu,zar nebi kazu i druga strana u ratu sve poubijala ko sto su komunisti uradili na kraju Drugog rata da su bili na njihovom mjestu.I tako redom nabrajaju sve mogucnost koje oni znaju,sude svojim sudom i misle da sve sto bi oni uradili da bi i drugi njima uradili.
Sve su komunisti urusili ama bas sve,sada njihovi nekrsteni potomic pokusavaju da ruse i ono sto nas je dorzali,jesu njihovi ocevi sahranjivali Boga ,ali malo je to njima,bi oni kad bi mogli i citavu Crkvu da sahrane,ovaj je shranio svoju pamret a umislio da je genije.Jadan si brate bogami,zali te boze
Ista ta Srbija je 1918 oslobodila onu veliku iza toga nastalu Jugoslaviju da nijednog zarobljenika nije streljala,a ne brat rodjenoga,samo ta Srbija i njena vojska nije bila crvena kao sto je bila ona na kraju 45.Sada su popovi i vladike krive za sve sto nam se desilo od tada do danas.Potrzai ti psihologa moj dobri posto duhovnika nemas prijeko ti je potreban!
Eto, od kada me poslušao da ne piše o čemu malo, ili ništa ne zna, krenulo ga u dobru stranu!
… Kako ni mi sami sebe ne razumijemo, kamoli ko drugi, makar nas taj s visina kopaoničkih nadgledao!
Još je on, srbijanski brat, htio i dobar savjet da nam da, da nas svjetuje! … Kako nama samo to hvali, dobar savjet od pametnijeg, pa da se očas posla popravimo!???
… I on dangubio … Svako mu slovo bilo, dalje nas!
Priznajem i u našoj crkvi ima stvari koje nisu za ponos.
Priznajem,užasno mi smeta kada naša crkva takve stvari pokušava sakriti.
Takođe,jasno se vidi,pogotovu u našim evropskim eparhijama da se ide putem ekumenizma,ipak,izjednačavati katoličku crkvu sa našom nije u redu.
Katolička crkva nikada u svojoj prošlosti nije stremila duhovnoj vlasti, naprotiv, uvijek i vazda samo zemaljskoj,nebrojene afere vatikanskih papa od Bordžija pa nadalje,preljuba djece,držanje svih javnih kuća po Rimu,inkvizicija, itd.
Ne,nikako se ove dvije crkve nemogu porediti.
Smatram da u našoj crkvi nebrojeno mnogo svijetlih primjera preovlađava nad ovim drugim i da je to možda razlog koji nama danas zamagljuje pogled pa nevidimo i neke druge pojave iako bi trebali.
Сама наша црква тежи да се изједначи са католицима, ко то не види… Тај очи нема. Неко ће рећи баналан примјер, али шта ће у никшићкој саборној цркви, мед!? Мајице!? Поред толико продајних мјеста у своме власништву. А плус остале ствари, литургијске и сл. Но ми дуса да штанцам.
ne lupetaj kojekakve gluposti Vukane,vjerovatno im je prilog toliki od takvih kao ti i Milenkovic pa su to uradili onako da se narod i vjernic snebivaju ,nijesam siguran da pojedini i svijecu plate,a to ipak neko mora napravit.ostavi se liturgije i kojekakvih gluposti ,nego se upisi na Vjeronauku za pocetak,i skini kapu kad udjes u Crkvu
УХАХАХАХАХАХААА. Добар овај портал, али га свако прати, и пише коментаре. Неколика продајна објекта има црква по центру . ту нека продају и мајице и јакне и мед и Сваровски кристале „освештан“ хахахахах. А не у храм молитве. Шта ту има за расправу и за тешко разумјети? А прилога фали што јес јес, све се фићама и двојкама возе, сиромаси. Но тебе и таквима чаба ишта причат, отвори окице, прочачкај уши, мисли главом кад је већ носаш.
Dzaba tebi i takvima i oci i usi ,u Crkvu se ide radi drugih stvari sto je tebi nepoznato brate Srbine,zali te boze i mnogih drugih kojima je molitva strana a lajanje osobina,nego malo kreni o Vaseljenskim Saborima i drugim stvarima poduci me malo obrazati od kada se vi okrenuste Crkvi sve je postalo nekako drugacije,nauciste dosta toga sto nije potrebno a ono najosnovnije nenauciste,to se u kuci uci i stice ko je ima,nije lako ostavit Marksa pa poceti drugi zivot koji sa tim poredjasnjim nema nikavih doditnih tacaka.Strano je to vama vidi se to
Za moju se glavi ne sekiraj a ti tvoju upotrebi ako imas zasto,o Crkvi i Bogu nemoj obrazati,mudrosera sam se naslusao kao tebe citav zivot ,vrati se ti u Mjesnu kancelariju odakle su potekli svi Brozovi kadrovi,kao sumari postari i spijuni,ili cekaj da se Mira vrati iz Rusije pa vidji kakocete spasiti SRPSTVO?
Drug Milenkovic, oficir JNA, clan JULA a sada INTELEKTUALAC, imali ista u sto se TI ni razumijes Obrazati,
Ajde ziv bio, mali Popusti
Da bi se domogli slave, moci, a ponajvise da zgrnu sto vise materijalnog i Boga zloupotrebljavaju.
Nema kud dalje.