Из љубави према Русији ресторану дао име “Козак“

Једно од предања каже да је братство Ашанин козачког поријекла, и да су преко Братоножића Ашани стигли у Васојевиће, а након тога и до Жабљака.

Из тог разлога, али исто тако и због поштовања козачке традиције и нескривеног властитог русофилства  Мојковчанин Здравко Ашанин је члан и један од оснивача козачко-јатачког, а потом и козачког удружења у Црној Гори. Оснивању ових организација, чији је циљ промоција козачке културе, претходило је недавно проглашење козачког атамана за Црну Гору у Русији.

Нимало случајно, Здравко, иначе један од оних који обавезно сваког Ђурђевдана иду на жабљачки козачки скуп, свој по много чему јединствени етно ресторан у мојковачком мјесту Крстац, који је отворен прије двије и по године, назвао је „Козак“.  У амбијенту у коме се осјећа дух старих времена, са великим огњиштем на средини објекта  рађеног у оригиналној комбинацији дрвета и камена и несвакидашњом галеријом на спрату, најпознатији овдашњи Козак не баш често виђеном љубазношћу у нашим крајевима дочекује и испраћа госте.

Многи намјерници овдје сврате из радозналости. Ћирилични натпис у необичном називу националног етно ресторана који представља право архитектонско умјетничко дјело инспирисано савардаком, и те како буди знатижељу пролазника.Ко једном дође, најчешће постане стални или макар чест гост „Козака“, који се налази десетак метара изнад магистралног пута, готово на самом превоју Крстац.

Снијег који редовно зна да овај дио пута учини непроходним током зиме, често наведе и госте из невоље према Здравковом ресторану, гдје их у ентеријеру из давнина осим топле ријечи увијек дочека и пријатна атмосфера. Све то уз богату понуду традиционалних јела и пића из Црне Горе по веома популарним цијенама.

Здравко се прије двадесетак година вратио на дједовину и очевину, изградио у међувремену на трећем километру од Мојковца „Козак“ аутентичног спољашњег и унутрашњег изгледа, са домаћом кухињом зачињеном љепотом природе и планинским ваздухом. У исто вријеме припремио је и пројекат смјештајних капацитета, због „људи са превоја“, али  и зато јер је очекивао реализацију приче о ски центру на Бјеласици, којом је најављиван прави туристички бум на сјеверу Црне Горе. Ресторан је направио управо на овом мјесту јер је са превоја Крстац требало да иде пут до будућег ски центра. Постоји и пројекат пута, а надлежни су причали о зимском цетру и препороду Мојковца, о изузетним потенцијалима Бјеласице, у  шта је Здравко искрено  вјеровао. Отварање ски центра више се и не помиње, а добро се зна, каже он, да од туризма овдје нема ништа ако се не отвори Бјеласица.

Његов дјед Милутин, живио је у савардаку. Био је то јако мучан живот, каже Здравко, који се као дијете, у савардаку играо.Имао је Здравко жељу да направи нешто у сличном облику, али да то не буде баш саврдак. У томе је и успио, људима се веома допада како је све испало, а наш саговорник каже да је посебно испуњен јер му је пошло за руком да има нешто јединствено у овом крају. Љети је гостима на располагању уздигнута тераса која представља прави видиковац. Са ње се пружа поглед на Сињавину, Бјеласицу, Прошћенске планине, кањон Таре.. „Козак“ је веома уочљив и са саме кривудаве магистрале од превоја према Мојковцу и Бијелом Пољу.

Осим „обичног свијета“ код Здравка Козака навраћају и глумци, књижевници, дипломате и политичари, кад долазе у Мојковац. Посао у ресторану води његова ћерка Жана, а супруга Рада, својеврсни мајстор кулинарства је главна у кухињи „Козака“.

-Дешава се понекад, да су нам у исто вријеме, када је о политичарима ријеч, гости и опозиција и позиција, али то нимало не утиче на дружење и пријатну атмосферу. Сјајно би било кад би такво понашање пренијели и на јавну сцену, поручује  Здравко, који је често у Русији, гдје је такође члан козачког удружења.

На вечери 27 амбасадора

Традиционална кухиња у „Козаку“ прави је мамац за госте свих занимања, вјера и нација. Качамак и цицвара су најпопуларнија јела. Не заостаје ни месо на сељачки начин, Карађорђева шницла се такође тражи, а пију се углавном домаће ракије – крушка, јабука и шљива. Недавно је овдје уприличена заједничка вечера за чак 27 амбасадора и отправника послова који су на служби у Црној Гори. Убрзо нако тога, већина њих је поново навратила, истина не организовано, већ обично кад би пролазили овим дијелом магистрале – прича  Здравко. Ресторан располаже салом капацитета 100 мјеста на два нивоа, баштом која нуди мјесто за 120 људи у природној хладовини храста и бреза, као и паркингом за педесетак  возила.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: