Иван Максимовић: Не знам јесу ли горе шиптарске убице или српски издајници…

Да су Шиптари нестабилни, свесни своје немоћи и лажне независности која никада неће моћи да се оствари на Косову и Метохији, показала је и јучерашња пресуда шиптарским терористима за убиство српских војника.

Али да ипак могу у то да верују, показао је шиптарски сарадник Јаблановић, који је пожурио да политички поентира и на тој муци.

На писање Вести-онлајн, што смо већ начули, ми Срби са Косова ни да се тргнемо јер после свега у животу што смо преживели са њима, међусобна одбрана терориста не може да нас зачуди баш ни мало. Наравно, има и међу њима часних људи… (тако се каже)!

Виши Суд у Нишу осудио је групу шиптарских терориста за мучко убиство из заседе почињено 30. септембра 1998., петорице српских војника на редовном одслужењу војног рока, у реону карауле Кошаре.

Убиство је изведено бандитски, прво постављањем нагазних мина, након експлозије и додатно отвореном ватром из минобацача, баченим ручним гранатама, масовном употребом аутоматског оружја… Чак и у таквом нападу један од војника успео је да се извуче неповређен. На крају су убице пришле војном возилу и опљачкале мртва тела скидајући драгоцености са њих. Е тај напад представља херојско дело у шиптарском народу!

Баш због свега тога није ме изненадио потез такозваног шиптарског „премијера“ на Косову и Метохији, западњачке мини-марионете чија је улога да углађеним потезима прикрива висококриминалне активности својих колега у „власти“. Али, што наш народ каже – споља гладац, изнутра јадац.

Пресуда Вишег суда у Нишу је одлука која, док се околности не промене драматично, неће моћи да буде спроведена. Тако смо добили осуду злочина за убиство тек као декларативну изјаву (која још увек није чак ни правоснажна). Међутим, господин „гладац“ је јавно и недвосмислено – осудио Суд који је поделио мало правде! Са тим, са правдом која прети да ће бити извршена једног дана, он није могао да се помири.

Реакција садржана у претераном величању „угледа“, „положаја“ и „части“ убица из шуме, претерано наглашавање да је остатак Србије „суседна земља“, пренаглашавањем броја шиптарских жртава у недостатку правих, Иса је показао да је свестан чињенице да Косово и Метохија никада неће бити независни и да је нужно измишљати аргументе јер они за то не постоје.

„Све је ово фарса“ заправо вапи Мустафа на годишњицу квази-независности, „не будите ме макар још пет минута“!

Е, тих пет минута „пре школе“ сервирали су му они који се не ужасавају пред крвљу, посебно „туђом“, своје браће, свог народа. Немам довољно јаких речи да опишем сву слабост Александра Јаблановића. Заиста немам. У овој ситуацији Ису Мустафу могу и да разумем али тог Јаблановића, не могу никако.

Шта је њему дало за право да заступа Србе са Косова и Метохије, да заступа мене? Шта?! Грамзивост, одсуство људскости, морала, поштења? Кршење Устава своје државе и велеиздаја? Слобода у вршењу криминала против безбедности и интегритета своје државе? Власт која га у томе подржава? Вулин, Вучић, Николић, Дачић?… Ко? Можда гориле из Жандармерије, полусвесна набилдована бића жељна да искале натрпану енергију и то над Србима који не желе да издају државу и буду Тачијеви „срби“?

Шта од тога њему даје за право да заступа мене, Србина са Косова и Метохије, коме се такви гаде више него сви Шиптарски злочинци заједно јер газе преко српских лешева да би они остварили своје идеје?!

Он је Мустафи упутио питања на која очекује одговор, каже… И питања су накарадна али ме се његово општење и недоумице не тичу. Не, све до оног тренутка када прозива мене!

„Ваш одговор чекамо и ја и 120.000 Срба на КиМ чијег премијера Ви „глумите“, као и 250.000 косметских „херојски протераних Срба“ поручује Јаблановић!

Мустафа можда може да глуми премијера али њему не глуми, њему као члану шиптарске сепаратистичке „владе“ тај Иса Мустафа који подржава убиства Срба – јесте премијер!

Али мој, као Србина са Косова и Метохије, као и других барем 119.500 хиљада, као преко 250 000 Срба, Иса Мустафа нити јесте нити може бити премијер. Нека је и најцрњи као што јесте али мој Премијер је у Београду, да му не помињем име… Мене не занима шта Иса Мустафа има да каже све док се не нађе на оптуженичкој клупи заједно са Јахјагом, Тачијем, Харадинајем и екипом попут убица српских војника који се налазе баш у том шиптарском „парламенту“ у коме си и ти, Јаблановићу!

Ја – нисам, нити ћу бити, нити ће моје име икада бити на било ком њиховом документу, осим можда на неком списку за одстрел али у рату то је природна ствар. А све док они желе да нас истребе и раде на томе, ми смо са њима у рату.

Коме ћеш ти Јаблановићу дати одговор зашто си добровољно ушао у „владу“ шиптарских сепаратиста, где са убицама српске деце, прогонитељима Срба, рушитељима српских гробаља и цркава, трговаца органима киднапованих Срба, седиш и помажеш им да остваре план о својој држави због које су и убијали, отимали, силовали? Коме ћеш дати одговор на питање – зашто, Александре?

Свако од оних 119.500 хиљада преосталих Срба, свако од оних 250.000 прогнаних Срба, и оних преко 2000 киднапованих чека твој одговор? Зашто си ту где јеси?!

И Србима спаљеним у Клечки да одговориш зашто седиш крај Фатмира Љимаја? Киднапованим и отетих органа, њиховим породицама да одговориш зашто седиш крај Хашима Тачија? Побијенима у Радоњићком језеру да одговориш зашто седиш крај Рамуша Харадинаја? Протеранима из Метохије да одговориш зашто седиш поред Агима Чекуа?

Породицама масакрираних жетелаца у Старом Грацком, убијенима у терористичком нападу на аутобус код Подујева… на крају и мајци убијеног војника Владимира Радоичића, Лозанки, која је ову правду сама истерала, да одговориш са којим правом ти заступаш њу једући за истим столом са џелатима њеног сина?

Јер ми такве „Србе“ не желимо нити ћемо никада желети!

Аутор: Иван Максимовић 

Извор: КМ Новине 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: