Насловна Друштво Италијански магазин: Црна Гора и тзв. Косово – мафијашке територије

Италијански магазин: Црна Гора и тзв. Косово – мафијашке територије

11
ПОДИЈЕЛИ

Milo Djukanovic Hasim Taci Италијански магазин: Црна Гора и тзв. Косово – мафијашке територије

Утицајни геополитички магазин “Лимес” означио је Црну Гору и тзв. Косово као “мафијашке државе” на мапи кризних жаришта у окружењу Италије која утичу на њу.

На мапи која илуструје текст “Италија у срцу олује” једино су Црна Гора и тзв. Косово обиљежене као мафијашке државе, док су Србија, Македонија, Албанија и Босна и Херцеговина означене као “нестабилне”.

У редакцији једне од водећих европских публикација које се баве геостратешким питањима тврде да су Црну Гору и тзв. Косово  квалификовали као “мафијашке државе”, између осталог, и на основу података италијанских институција.

На питање „Вијести“ о подацима који су кориштени за израду мапе, из редакције “Лимеса” одговорили су да је она базирана на подацима из различитих извора.

Mapa mafijaske drzave Италијански магазин: Црна Гора и тзв. Косово – мафијашке територије

Међу њима су и подаци италијанских институција о илегалној трговини ка Италији (шверц оружја и дроге), у којима су, између осталог, балкански регион, а посебно Косово и Црна Гора, означени као важна чворишта„, тврде у редакцији италијанског магазина.

Наводи се и да је мапа објављена у више издања часописа и да се не везује посебно за неки чланак. “Вијестима” није одговорено на питање да ли оцјену да су Косово и Црна Гора “мафијашке државе” сматрају и даље актуелном. На мапи су означени и криминални токови, од којих један из Турске и Грчке прелази преко Косова и Црне Горе и завршава се на сјеверу Италије, док је Београд означен као неуралгична тачка трафикинга који почиње из Москве и Украјине.

Црна Гора је као мафијашка држава, прије двије године означена и у анализи часописа америчког Савјета за спољне послове (ЦФР) “Форин аферс”. Тада су уз Црну Гору као „мафијашке државе“ означене  и Бугарска, Украјина, Гвинеја Бисао, Мјанмар и Венецуела. У анализи америчког часописа тада је оцијењено да су се у цијелом свијету криминалци увукли у владе до незапамћених нивоа, те да се дешавају ситуације у којима “умјесто да разбијају криминалне групе, владе преузимају њихове послове”.

11 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Treba uruciti protesnu notu i to odmah.Svasta pricaju Rusi Italijani Njemci,nema slobode bez slobode u Montenegro,ko ne misli tako neka izadje na ulicu i protestvuje protiv ove vlast ,ili neka bira neku drugu.Crnogorci su najbolji duvaci u prkno svakoj vlasti a ovoj su toliko naduvali dupe da se nadam dace od toga vazduha u stomaku odletjeti i tako nam omoguciti da neka slicna ponovo zajase i ponovo da se kapacitet pluca povecava.

  2. 0
    0

    U sredinama kao sto su Crna,Kosovo i Sicilija, pogodno je tlo za ukorenjivanje i opstanak mafije. To su zatvorena drustva, skoro plemenska, gdje svi sve znaju, a cute. Moralni kriterijumi su im na niskom nivou i gledaju kako da se okoriste, a i kukavice su.
    To im ne sluzi na cast, vec na sramotu.

  3. 0
    0

    Искусни италијански ратни репортер Аберто Томази, у интервјуу поводом објављивања књиге „Косово црна рупа Европе“ 2006, између осталог, каже:”Све је врло јасно. Огромне количине новца од трговине дрогом, људима и оружјем, албанска мафија пере у Црној Гори, купујући полако дио по дио те републике. Од земље до станова и кућа. Сви Албанци гласају за Ђукановића, зато што је он за независност Црне Горе, а процењујући да ће своје националне циљеве много лакше реализовати у независној Црној Гори. Они желе сецесију и врло добро тргују тиме што су језичак на ваги у случају референдума. Без њихових гласова, Ђукановићева струја не може да побиједи на референдуму за осамостаљивање. Тако Црногорци који гласају за Ђукановића, у ствари, помажу пројекту „велике Албаније“.
    Бивши политички лидер терористичке Ослободилачке војске Косова, која је током 1998/99. године на Косову и Метохији ликвидирала преко тридесет војника и полицајаца из Црне Горе, Адем Демаћи, у изјави за „Дан” почетком априла 2006. године устврдио је да ће гласови Албанаца на предстојећем референдуму донијети независност Црној Гори, да ће у независној и слободној Црној Гори Албанци моћи да остваре своје интересе, те да би независна Црна Гора Косову била од велике помоћи.„Након што се отараси од српске политике, Ђукановић ће имати братску и комшијску сарадњу са сусједним државама. Можда ће Косово и Црна Гора једног дана да се уједине, никада се не зна”, изјавио је Демаћи.

  4. 0
    0

    Можда ће Косово и Црна Гора једног дана да се уједине, никада се не зна”, изјавио је Демаћи.

    Nezadovoljstvo Kremlja

    Izjava G. Dimitrova koja se odnosila na stvaranje federacije od zemalja centralne i jugoistočne Evrope, sa uključivanjem balkanskih i podunavskih zemalja, Poljske, Čehoslovačke i Grčke, može se shvatity kao najava za brzo razbuktavanje sovjetsko-jugoslovenskog konflikta. Časopis „Dnevnik“, koji sada izlazi, ne može da objasni lične razloge tadašnje izjave Dimitrova. Stvara se utisak da se bugarski komunistički lider pokazao kao neiskusan i naivan političar u međunarodnim razmjerama. Ako njegova izjava nije imala, dosad, nikakvu zagonetnu namjeru, onda, sa aspekta Moskve, data izjava je, što se tiče rasporeda snaga u svijetu rasteretila angloameričku politiku i pojačala antikomunističku propagandu. Dimitrov je 24. januara 1948. godine, dobio od Staljina šifrovani telegram, u kojem je pisalo: „…Vaša izjava na pres konferenciji u Rumeliji (Sofija), koja se odnosila na stvaranje federacije ili konfederacije od zemalja narodne demokratije, uključujući Grčku, Poljsku, Čehoslovačku itd, moskovski drugovi to procjenjuju lošim, jer nanosi šttu zemljama sa novom demokratijom i olakšava borbu Anglo-Amerikanaca protiv ovih zemalja“. U telegramu je dalje pisalo da Moskva takođe smatra štetnim i dio izjave Dimitrova o carinskoj uniji između država-saveznica, „dakle, između država, koje su sklopile savez o uzajamnoj pomoći“, što se moglo odnositi i na Sovjetski Savez. „Teško je shvatiti, šta Vas je moglo natjerati da na pres-konferenciji date takvu nepromišljenu izjavu“ – pisao je Staljin.
    Iste godine, 28. januara, u „Pravdi“ je izašao članak čije autorstvo, mnogi istraživači, pripisuju Staljinu, u kojem su planovi bugarskog rukovodstva bili procijenjeni kao problematični i nerealni. Bez obzira na to što je Dimitrov odreagovao odmah na kritiku u vidu izjave preko BTA, u kojoj je specijalno naglasio, da je pitanje stvaranja federacije ili konfederacije preuranjeno i nije aktuelno, a istu izjavu je ponovio na Drugom kongresu Otadžbinskog fronta Bugarske, u Moskvi je odlučeno da se preduzmu ozbiljniji koraci za neutralizaciju nepovoljnog međunarodnog odjeka u vezi sa tom izjavom. Sovjetskim ambasadorima, 4. februara 1948. godine, u Beogradu i Sofiji, bilo je naređeno da obavijeste Tita i Dimitrova o telegramu, koji je potpisao Molotov, i promjenama spoljnopolitičkih stavova Sovjetskog Saveza, a sve u vezi sa Sporazumom, koji su međusobno potpisali o uzajamnoj pomoći. U dokumentu se govorilo da u vezi sa neuspjelim intervjuom Dimitrov, koji je dao povoda za svakojake priče o stvaranju istočnoevropskog bloka, uz učešće i SSSR, u Moskvi su došli do zaključka da sporazumi uzajamne pomoći između SSSR, Rumunije, Mađarske i Bugarske“, moraju biti usmjereni protiv moguće agresije i njenih mogućih saveznika, a ne protiv bilo kakvog agresora“, što se smatralo poželjnim u postojećim okolnostima. Dalje se upozoravalo na to: „U sadašnjim okolnostima, zaključivanje sporazuma od strane Sovjetskog saveza o uzajamnoj pomoći, uperenog protiv bilo kojeg agresora, bilo bi protumačeno u sovjetskoj štampi kao čin protivljenja Americi i Engleskoj od strane SSSR, što bi moglo da olakša borbu anglo-američkih elemenata protiv demokratskih snaga u Americi i Engleskoj. Uz to, u Sporazume o uzajamnoj pomoći sa Rumunijom, Mađarskom i Bugarskom, biće uključene i konsultacije o svim važnim međunarodnim pitanjima, koja zadiru u interese obje strane, a odnosi se na potpisnice sporazuma. Prihvatanjem ove klauzule, značilo je strogo pojačavanje kontrole Moskve na spoljnopolitičkim aktivnostima svojih saveznika po pitanju međunarodno-pravnih principa.
    U ovakvim okolnostima, kada je trebalo konsolidovati sve snage, Staljin nije mogao da dozvoli da bilo koja saveznica samostalno djeluje van okvira osmišljenog kursa u Moskvi, u kojem se Balkanu, vjerovatno, dodjeljivala posebna uloga. Nepotrebno i prevremeno uplitanje Jugoslovena u unutrašnje poslove Grčke i Albanije, situaciji kada postoji opasnost miješanja SAD u grčke unutrašnje stvari, očigledno, nije odgovaralo napravljenom scenariju u Kremlju. Analitičari u Vašingtonu, koji su proučavali namjere sovjetskog rukovodstva, shvatili su da SSSR ima za cilj da zadrži punu kontrolu u istočnoj Evropi, i svaka politička kombinacija, sa njihove strane, u ovom regionu je, po procjeni Kremlja, u skladu sa ovim ciljevima.
    Američki ambasador u Jugoslaviji, K. Kenan skretao je pažnju državnom sekretaru SAD, obavještavajući ga da su svi ciljevi SSSR usmjereni na kontrolu svih prolaza na Balkanu. Po njegovom mišljenju, dugoročni planovi Sovjetskog Saveza bili su okrenuti ka Egejskom moru, a manje na Adriatik.

  5. 0
    0

    danas je umjesto nekadasnjeg SSSR USA tu,niko tacno nemoze znati kuda ovo vodi,u Grckoj se kao i tada ponovo pojavljuju politicara ljevice koji su antinatovski raspolozeni,a ove demonstracije su itekako unaprijed iscenirane ,ovdje nije bila meta Crna Gora nego Srbija,to sto se kamenovala ambasada je samo puka slucajnost,nemogu se voditi razgovori bez znanja sefova ,a kamoli dogovarati nesto mimo njihovg znanja.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here