Историјски називи за Србе, њихове народности и језик

Историјски називи за Србе, њихове народности и језик

0
ПОДИЈЕЛИ

СРБИ <неслов. староиндиј. *Sarbhaya ,,они који секу главе (непријатељима)“
ШОКЦИ, извор. *ШАКЦИ ,,Срби католици, који се крсте целом шаком“
БУЊЕВЦИ ,,Срби из БиХ, хајдуци који живе по буњама, тј. *пећинама, испрва и прав. и катол., доцније само католици“
РКАЋИ, извор. *ГРКАЋИ ,,Срби гркоправославне, тј. правосл. вере“
ВЛАСИ, чак и ЛАСИ ,,Срби, Срби православци“ < тур. Лас, Лаз, Ефлак ,,истог значења“ < рум. Vlach ,,Румун (православне вере)“
ИЛИРИ ,,Срби, тј. Срби који живе у бив. рим. покрајини Илирији“
РАЦИ ,,Срби“ < мађ. застар. Rac ,,Србин“ < Рас ,,престоница срп. средњев. држ. Рашке“
ТУРЦИ ,,Срби турске вере, тј. Срби муслимани“
БАЛИЈЕ ,,Срби муслимани, по градовима“ < турц. балија ,,староседелац, Турчин господин“ < тур. бали ,,господин, племић“
БОШЊАЦИ ,,Срби из Босне, и католици и православци“
ГОРАНЦИ ,,Срби који станују у Гори на Шар-планини, иначе муслимани“
ТОРБЕШИ ,,Срби који иду с торбом, трбухом за крухом, дошли на КиМ из Македоније, иначе муслимани“
ЈАЊЕВЦИ ,,Срби католици, из Далмације, који станују у Јањеву на КиМ“
ДАЛМАТИНЦИ ,,Срби, тј. Срби који живе у бив. рим. покрајини Далмацији“
СЛАВОНЦИ ,,Срби који живе у Славонији, већином католици“
ЖУМБЕРЧАНИ ,,Срби који живе у жумберачком крају у Хрватској, данас католици“
КРАШОВАНИ ,,Срби католици у карашком крају у Румунији“
МОРЛАЦИ, МОРОВЛАСИ ,,Мор-Власи ‘црни Власи’, исто што и Власи, тј. Срби, у Хрватској“
СЛОВЕНИ ,,Срби у Старој Србији, тј. Македонији, који говоре македонским“
МИЈАЦИ ,,Срби, у Македонији, који живе у мијачком крају и говоре македонским“
МАЛИСОРИ ,,пореклом Срби, у ЦГ, који говоре шиптарски и српски“
КУЧИ ,,Срби у ЦГ, у кучком крају, некад и католици“

А српски се језик, поред српског наравно, звао некад и илирски, рацки, влашки, бошњачки, морлачки, славонски, далматински, као и словињски (нпр. у Дубровнику), данас и буњевачки, жумберачки и крашовански. А македонски се језик, којим су говорили и говоре Срби у Македонији и Албанији, звао и словенски, као и мијачки и торбешки.

(Пише: лингвиста Жарко Вељковић)

Firme u Crnoj Gori
ПОДИЈЕЛИ

НЕМА КОМЕНТАРА

Оставите одговор