Насловна Насловна Исповест италијанског генерала о масакру у Пребиловцима

Исповест италијанског генерала о масакру у Пребиловцима

5
ПОДИЈЕЛИ

Злочин је неумесна и наивна реч, пише италијански генерал Алесандро Лузано Бениту Мусолинију о ономе што је затекао када је са својом војском ушао у српска села након упада усташа. „На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!,“ нагласио је у свом писму Лузано.

Генерал Лузано Мусолинију:

Драги Дуче,

Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао.

Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) – сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, када се то прочује, околни Срби поново да се узнемире.

Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и наивна реч. То је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове!

Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо.

Приметио сам начету врећу соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове!

И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.

Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Стану Арнаутовић и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време певао је силом доведени оркестар цигана и ударао у тамбуре!

На вечну срамоту наше, римске цркве и један Божији човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасили брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа у селу више нема никога!

Истога дана, то смо открили касније, кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 800 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца.

Једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација.

Покољи Срба су достигли такве размере да су у тим крајевима загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!

italijanski general Исповест италијанског генерала о масакру у Пребиловцима
Генерал Александрo Лузанo како стоји изнад једнoг прекланог српског детета испред школе у Пребиловцима.

Напомена:

После оваквих догађаја Италијанска војска стаје у заштиту српског живља и протерује усташе из Истре и Далмације. На слици се налази генерал Александро Лузано како стоји изнад једног прекланог српског детета испред школе у Пребиловцима.

5 КОМЕНТАРИ

  1. 28
    0

    Boze, kolikog grijeha !!! Nezapamceno !!! Ko moze da potiskuje u zaborav ovakav zlocin??? Kakvi su to ljudi koji nemaju kajanja ??? Kakvi su to ljudi koji ne traze oprostaja ???

  2. 19
    0

    Уз језиво ћутање на ше политичке и интелектуалне елите и најсрамотнији однос једнога народа према најмученичкијим масовним жртвама које памти свијет, не могу да се не запитам зашто је и однос наше мајке цркве према овим питањима био више него млак. Бојим се да наше данашње нестајање, наши порази на свим пољима имају коријен управо у нашој срамоти и кукавичлуку да се озбиљно суочимо са овим чињеницама. Наш кукавичлук да у свој национални идентификациони картон упишемо страдање за које је најодговорнији један значајан дио римокатоличког клера на Балкану довео нас је у позицију инфериорности пред свим осталим европским народима и сви наши непријатељи су открили нашу слабост да ми не смијемо да се истински и суштински супротставимо Ватикану и ономе што од њега долази. Да смо ми озбиљан народ који цијени своје жртве свака кућна библиотека би поред Библије, Вукових народних пјесама, Горског вијенца и На Дрини ћуприје, имала и Магнум кримен. , зашто то не рећи, да би један народ опстао он мора да гаји одијум према непријатељу, одијум који зависно од контекста варира између мржње и неповјерења, одијум који не мора обавезно да значи непријатељску акцију, али који никад не може прећи у пријатељство. Не због тога што ми треба да чинимо и желимо зло Хрватима, већ због тога што ми треба да се бранимо, стратегијски, плански, ефикасно и јединствено. А одбрана се учи од малих ногу, од спознаје да је одбрана неопходна, од свијести да ми нијесмо и никад не смијемо бити успавани пред непријатељем и са свијешћу да је нужно да злочинци бар симболички плате за ужас који су нам учинили. ЗНам да ће ми се рећи да то није хришћански, а ја ћу питати да ли је хришћански догооварати се, преговарати, па чак и снисходити непријатељу? Да ли је хришћански прећуткивати ужас који су нам учинили и то правдати некаквим вишим циљевима. Да ли хришћански пилатовски опрати руке и рећи: то је било накад, а ми треба да мислимо на будућност? Бојим се да је проклетство неопојане и неосвећене, а заборављене, невине крви пало на нас и на дјецу нашу.

  3. 1
    0

    Za rad brastva i jedinstva , poslije rata o svemu se cutalo . Ako je i nesto i receno umanjivan je broj zrtava . Ustase i handzar divizije kao i balisti dosta su SRBA zaklali dje se nije gledalo na godine i pol zrtava . Upamet se braco SRBI nikad na dozvoliti da se nesto slicno desi . Ko se igra vatre neka od nje i strada .

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here