Насловна Поглед Исповест Бошњака ког је спасао херој Србин: Васпитавам децу да буду племенита...

Исповест Бошњака ког је спасао херој Србин: Васпитавам децу да буду племенита као Срђан

3
ПОДИЈЕЛИ

Трудим се да моја деца буду добра као што је био Срђан Алексић. Тако му се одужујем за то што ми је спасао живот.

Овако у исповести за „Блиц” прича Ален Главовић, Бошњак из Требиња којем је Срђан Алексић (27), спасао живот кад су га напали војници Републике Српске.

Штитећи Алена, Срђан је тог кобног 21. јануара 1993. године добио крвничке батине. Пао је у кому и шест дана касније преминуо. Ален је убрзо после тога напустио Требиње. Данас живи у Шведској са супругом, сином и ћерком.

„Много је тешко. Не прође дан да не помислим на Срђана. Сваке године одем са децом на његов гроб. Био је то невероватан момак, један од најлепших у Херцеговини. Ал’ ајде што је био леп, него што је имао душу какву нико нема. Сви су га волели“, прича Ален, завршавајући сваку реченицу дубоким уздахом.

У Требињу су, каже, тада сви били као фамилија. Сви су се познавали и дружили. Ален и Срђан су неко време заједно радили као спасиоци на базену.

„Некада смо гледали какав је ко човек, а не које је националности. Годину дана пре него што се напад догодио био сам рањен у рату. После тога сам живео од продаје гардеробе на пијаци. Тог кобног дана дошао сам до једног кафића да однесем наручену робу. У кафићу су били они, двојица војника Републике Српске. Прво су почели да ме малтретирају, а онда су ме довукли до полицијске станице. Тамо су њих четворица скочила на мене. Срђан се испречио да ме спасе. Испребијали су га и оставили га да лежи као пас“, присећа се Ален.

У Требињу, каже, више није могао да остане. И никада не би могао да се врати.

„Дођем једном, двапут годишње да посетим Срђанов гроб и његовог оца Радета. Моја деца све знају о Срђану. Васпитавам их да буду добри и племенити као он. То је мој начин да Срђану кажем хвала“, истиче Ален.

Ни Требиње, прича, више није оно што је било. Људи се су се затворили, повукли.

„Не кажем да је у Шведској лако, али тамо сам нашао мир. Жена и ја чистимо у једној фирми и од тога живимо. Не жалим се. Моје је сада да се борим и оправдам шансу за живот коју ми је Срђан дао“, закључује Ален.

3 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Srđanov herojski i ljudski gest je za duboko poštovanje i pamćenje, neka njegova pravedna duša počiva u miru Božjem! Zanimljivo je, međutim, kako se nigdje ne spominju primjeri ljudskosti kad su Bošnjaci, Hrvati ili Albanci spasili nekog Srbina! Neko će reći da nije bilo takvih primjera, ne slažem se, sigurno ih je bilo! Prije će biti da se stalnim ponavljanjem istog primjera jedna nacionalna grupa (znamo koja) „targetira“ kao zločinačka, dok se druge automatski predstavljaju kao žrtve! Da nije tako, ne bi ovaj nadljudski podvig pokojnog Srđana u vlastite prljave propagandne svrhe koristili najgori NVO „lešinari“ poput Kandićke, Biserko, „Žena u crnom“, kao i crnogorske režimske i pararežimske organizacije!

    • 0
      0

      Lešinari Kandićka,Biserko,Žene u crnom…?????????????????????????????????!!!
      Počeo si dobro, a završio kao jedan od onih koji su na smrt prebili Srđana!?
      Ima nešto trulo u tvojim genima!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here