Испада ли Николић из предсједничке игре?

Још се нису стишале страсти након недавно одржаних ванредних парламентарних избора у Србији, а већ се увелико расправља о председничким до којих је остало пуних годину дана. Док се најављују кандидатуре најинтригантније је хоће ли будући премијер Александар Вучић, као лидер најјаче парламентарне странке (Српске напредне странке), подржати актуелног председника Србије и некадашњег страначког шефа Томислава Николића у трци за још мандат.

Од некадашњег усхићења Александра Вучића, тада другог човека Српске напредне странке (СНС), победом свог страначког шефа Томислава Николића за председника Србије изгледа да је мало остало.

За разлику од тог 20. маја 2012. године где Вучић није крио своју радост објављујући Николићеву победу, данас као мандатар за састав нове владе на Николићеву најаву кандидатуре за други председнички мандат само штуро каже да зна кога ће подржати на председничким изборима, али не откривајући о коме је реч, примећује узгред да је та тема преурањена и да је пласирају „беспослени људи“.

Да ли је тема председничких избора заиста пласирана тек тако или са неким циљем?

„Први разлог је вероватно прозаичан, а то је да ови актери, који су се већ кандидовали, на тај начин скрећу пажњу Вучићу да им испуни довољно захтева при формирању Владе“, каже филозоф и уредник портала „Двоглед“ Владимир Милутиновић.

„Ту мислим на Љајића (Расим Љајић, лидер Социјалдемократске партије Србије), Дачића (Ивица Дачић, лидер Социјалистичке партије Србије). Значи, вероватно својом кандидатуром, која сигурно смањује број гласова за Вучићевог кандидата, они на неки начин тако шаљу упозорење да би могли то да ураде“, објашњава Милутиновић.

Као други мало позитивнији разлог Милутиновић види релативну популарност прелиминарног процеса у Сједињеним Америчким Државама „тако да људи вероватно осећају да би тај демократски процес требало да се мало продужи и буде садржајнији“.

Зашто је Томислав Николић, поред ранијих размишљања да ће можда и отићи у пензију после овог мандата ипак одлучио да још једном изађе пред грађане објаснио је он сам у финишу предизборне кампање за републички парламент крајем априла?

„Мислим да Александру Вучићу треба председник Србије Томислав Николић да бисмо заједно завршили то што ја још треба да завршим, а његово завршавање ће трајати дуго, он има огромну енергију, млад је, јак и здрав, има сараднике, тако да ће они јако дуго да владају Србијом а то ће, ја се надам, за три-четири године апсолутно могуће и без моје подршке“, рекао је тада Николић.

Но, кључно је да ли ће Николић добити не само подршку Српске напредне странке из које се ишчланио када је постао председник државе већ пре свега њеног лидера Александра Вучића. Може ли Николић да победи без подршке Вучића?

„Из угла данашњег дана шансе су му никакве“, каже Цвијетин Миливојевић, директор Aгенције за односе са јавношћу и маркетинг „Прагма“.

„Нису њему пуно веће шансе ни ако добије подршку Александра Вучића, питање је да ли ће та подршка бити искрена или про форме. Уколико би подршка била искрена то би на неки начин делимично повећало његове шансе, али искључиво уколико се на пример опозиција и део садашње власти за други изборни круг не припреме на адекватан начин тј. уколико не буду бирали неког заједничког кандидата“, сматра Миливојевић.

Николић покушава да остави утисак у јавности да се превише не узбуђује због Вучићевог ћутања. У једном новинском интервјуу каже да га разуме и пита зашто би се Вучић изјашњавао сада, те да ће то учинити када буде време за то. Али Николић такође набацује тему шта ако он не буде кандидат СНС-а, ако не победи на изборима, „онда би Александар Вучић остао без главног ослонца и могао да добије председника са којим би био у кохабитацији“.

Примећујући да Вучић има стил да не говори ништа јако дуго времена, као што се сада дешава око формирања нове владе, Владимир Милутиновић каже да је могуће да се саопштавање одлуке око његовог кандидата одужи до два-три месеца пред саме изборе.

„А што се Николића тиче, мислим да он има исте мотиве као Дачић И Љајић. Значи, он би могао да очекује ако би био Вучићев кандидат да мора бити потпуно марионета. Ја мислим да је та марионетска улогапревише чак и за самог Николића. Због тога верујем да је логика ове Николићеве најаве, да он иде сигурно а да Вучић види кога ће да подржи, у томе да Николић хоће да покаже да је самостални актер“, наводи Милутиновић.

Уз Николића и поред лидера Социјалистичке партије Србије (СПС) Ивице Дачића који већ одавно говори да намерава да уђе у изборну трку за председника државе, кандидатуру је објавио и лидер Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ. Највеће изненађење на досадашњем списку рекло би се да је Расим Љајић, шеф Социјалдемократске партије Србије (СДПС), који је само што су окончани републички избори, на којима је изашао на листи са Вучићевим СНС-ом објавио своје амбиције.

„Желим да измерим и себе и своју странку на тим председничким изборима, не ради се ни о каквом скривеном плану. Цео дан морам да објашњавам да ли је то неки договор који имам са Вучићем да би неком узео гласове, никаквог договора нема“, објаснио је Љајић након најаве кандидатуре.

Опозиција се за сада не бави овом темом. У овом тренутку нема озбиљног кандидата међу њима, каже Цвијетин Миливојевић констатујући да би идеална опција из угла опозиције била фото робот који на неки начин може да помири и странке тзв. грађанске, либералне опције и странке националне опозиције, па чак и део садашње власти, пре свега СПС.

„Дачић би врло вероватно од садашњих кандидата био најјачи, не рачунајући кандидата Српске напредне странке. Међутим, питање је да ли би он за други изборни круг могао евентуално да обезбеди подршку остатка бирачког тела. Мислим да би чак Расим Љајић у другом изборном кругу имао више шанси од Дачића, барем гледано из данашње перспективе, с обзиром да он има коректне односе толеранције и са људима, политичарима и странкама и из власти и из опозиције. Али реалано гледајући из овог угла ни један ни други немају озбиљне шансе да победе“, наводи Миливојевић.

Ко би Вучићу одговорао као председник Србије?

„Ја мислим да Вучићу нико не одговора да буде председник Србије“, каже Милутиновић.

„Николић је можда незгодан кандидат не због тога што је он нешто сметао Вучићу у ове четири године, очигледно да није, него зато што би можда у некој расподели карата и подршке бирача Николић могао да се покаже као недовољно јак кандидат. И верујем да је калкулација више на том нивоу, а са друге стране вероватно би и Вучићу чиста марионета боље одговарала од Николића“, закључује Миливојевић.

(Преузето са сајта: Радио Слободна Европа)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: