Исланд не жели у ЕУ

Исланд је саопштио да одустаје од кандидатуре за чланство у ЕУ, на шта је Брисел одговорио да ће наставити да гради партнерске односе са острвском државом, којој врата Уније остају отворена.

„Влада (у Рејкјавику) сматра да Исланд више није земља кандидат и позива ЕУ да од сада делује у складу с тим“, навело је у саопштењу Министарство спољних послова Исланда, док је шеф дипломатије Гунар Браги Свеинсон поручио на свом сајту да су „интереси Исланда боље задовољени изван ЕУ“.

Влада је и у јануару ове године покушала да повуче кандидатуру за ЕУ, али је тада била приморана да одустане услед масовних протеста због тога што је одлука донесена без референдума, који је обећала, а који ни до данас није одржан.

Истовремено, челник социјалдемократске опозиције Арни Пал Арнасон изразио је жаљење због тога сто је влада донела одлуку подршку већине у парламенту.

Исланд је званичним писмом обавестио ЕУ о својој одлуци, на шта је из Брисела одговорено да ЕУ поштује одлуку исландске владе и да „врата ЕУ остају отворена“.

Одговарајући на питање новинара да ли Брисел сматра писмо суспензијом преговора или поништењем кандидатуре за чланство, Маја Коцијанчич, представница за штампу комесара за суседску политику и преговоре Јоханеса Хана, одговорила је: „Влада Исланда није формално повукла захтев, они су суспендовали преговоре на период од две године.“

„Ако одлуче да то формално учине, то треба да доставе Савету“, који ће о томе донети одлуку, рекла је она.

Коцијанчич је додала и да одустајање Исланда од уласка у ЕУ неће утицати на процес проширења, који се, како је рекла, показао као једна од најуспешнијих политика Уније.

Исланд, држава са 325.000 ставновника, од 1994. године је члан Европског економског простора, што му омогућава да буде део заједничког економског тржишта иако није део ЕУ, као и да учествује, мада без права гласа, у неким агенцијама и програмима ЕУ, пре свега у области образовања, истраживања и заштите природне средине.

Острвска држава закључила је са ЕУ још 1972. године и Споразум о слободној трговини. Ти уговори погодују извозу и туризму, али се не односе на области пољопривреде и рибарства, које су регулисане одвојеним билатералним споразумима.

Исланд је, такође, потписник Шенгенског уговора, што значи да грађани Исланда уживају слободу кретања широм шенгенске зоне.

Рејкјавик се често консултује с Бриселом око спољне политике и углавном се усаглашава са европском спољном политиком, а Исланђани учествују и у цивилним мировним мисијама ЕУ.

Мала нордијска држава је, међутим, 2008. године била тешко погођена светском финансијском кризом, пошто је крах америчке инвестиционе банке Лехман брадерс резултирао колапсом три највеће банке на Исланду.

Исланд је постао прва земља Западне Европе која је у последњих 25 година морала да тражи од Међународног монетарног фонда помоћ за спас привреде.

Острвска земља је аплицирала за чланство у ЕУ јула 2009. године, у време када је још грцала под теретом кризе и када је вредност исландске круне скоро преполовљена.

Приступни преговори почели су годину дана касније и Исланд је до краја 2012. године отворио 27 од 33 поглавља, од којих је 11 успео и да затвори.

Као области у којима би земља морала да оствари знатан напредак процењена су поглавља о слободном кретању капитала, пољопривреди и руралном развоју, рибарству, порезима, економској и монетарној политици, статистици и финансијској контроли.

Рибарство је посебно осетљиво питање за земље попут Исланда и Норвешке, за које је то значајна грана индустрије, али у којима је домаћа потражња много мања од производње.

За Исланд, квота за риболов била је кључна препрека пошто је за сваку чланицу ЕУ дефинисано коју врсту и које количине рибе сме да лови. Имајући у виду подељене ставове Рејкјавика и Брисела по том питању, није било јасно на који начин би две стране могле да постигну решење.

Када су 2013. године дошле на власт Прогресивна партија и десничарска Партија независности, нова влада десног центра је распустила преговарачки тим и суспендовала процес приступних преговора.

Године 2014, Исланд се опоравио од економске кризе, а БДП је порастао за 1,9 одсто и достигао рекордни ниво од 2008, а анкете су показале да истовремено опада подршка грађана чланству у ЕУ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: